KOMBINACIJA RAZLIČITIH VAKCINA BI STVORILA SUPERVAKCINU! Britanski i Ruski naučnici KONAČNO SLOŽNI oko LEČENJA!

Uskoro bismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje da li kombinacije različitih vakcina nude efikasniju zaštitu od korona virusa, jer su britanski i ruski naučnici odlučili da udruže snage kako bi testirali tu mogućnost mešanjem cepiva koje proizvode AstraZeneka i Oksford i Sputnjika V.

Ispitivanje će početi do kraja godine, najavio je još u petak Ruski fond za direktna ulaganja (RDIF), koji je finansirao razvoj vakcine Sputnjik V od strane ruskog instituta Gamaleja. I kompanija AstraZeneka saopštila je da razmatra kako bi kombinacija različitih vakcina mogla da bude efikasna i da će uskoro početi istraživanja zajedno sa institutom Gamaleja.

Za razliku od Fajzerove RNK vakcine, koja je već odobrena za upotrebu u Velikoj Britaniji Americi i Kanadi, AstraZenekina AZD1222 i Sputnjik V imaju drugačiji pristup. Obe vakcine koriste modifikovane adenoviruse, vrstu virusa koja kod ljudi izaziva blagu prehladu.

Ukoliko bi britanski i ruski naučnici dokazali da kombinovanje različitih vakcina pruža bolju zaštitu od dve doze iste, oni bi došli neke vrste "supervakcine" koja bi zadržala prednosti oksfordskog cepiva, ali bi prevazišla njegove nedostatke - takva vakcina bi bila efikasnija, jeftina i laka za distribuciju.

Sličnosti i razlike

Oksfordska i ruska vakcina koriste adenoviruse kao vektore. Ti virusi se modifikuju tako da nose genetska uputstva za stvaranje "spajk" proteina korona virusa, koja dalje prenose u ćelije čoveka. Proizvedeni protein korona virusa tada pokreće imuni odgovor koji štiti od korona virusa.

Međutim, između ove dve vakcine postoji i značajna razlika. Oksfordska vakcina koristi adenovirus koji napada šimpanze, a ruska koristi dva različita adenovirusa koja napadaju čoveka.

Naučnici sa Okforda izbegli su upotrebu ljudskog adenovirusa jer bi takva vakcina bila manje delotvorna kod ljudi koji su tokom života preležali ovaj virus. Ipak, rezultati su pokazali da je oksfordska vakcina dostigla efikasnost od oko 70 odsto. To je više od efikasnosti koju ima prosečna vakcina protiv gripa, ali znatno manje konkurentskih vakcina kompanija Fajzer i Moderna koje su prijavile efikasnost od oko 95 odsto.

Ovi rezultati su se odnosili na one koji su primili dve pune doze vakcine. Manje istraživanje u okviru glavnog testiranja pokazalo je da je oksforska vakcina efikasna oko 90 odsto kod onih koji su primili pola prve doze, a zatim celu drugu dozu. Dok naučnici ispituju zbog čega se to desilo, rodila se ideja o povećanju efikasnosti uz pomoć "sestrinske" vektorske vakcine Sputnjik V za koju iz Gamaleje tvrde da je efikasna preko 90 odsto.

Da li su dve vakcine bolje od jedne?

Farmaceutske kompanije su objasnile da radi postizanje pune efikasnosti vakcine često zahtevaju više doza, objašnjava Bi-Bi-Si. To se može postići davanjem nekoliko doza iste vakcine, što je poznato kao "homologno pojačavanje“, ili kombinovanjem različitih vakcina koje ciljaju isti antigen, poznato kao "heterologno pojačavanje“.

U slučaju "homolognog pojačavanja", vektorske vakcine poput oksfordske i ruske mogu postati žrtve sopstvenog uspeha. Ukratko objašnjeno, nakon prve doze organizam može da razvije otpornost na virus koji je upotrebljen kao vektor, što značajno smanjuje efikasnost druge doze.

Ovo je najverovatnije razlog zbog kojeg je oksforska vakcina bila efikasnija kod onih koji su prvo primili polovinu doze, pa zatim celu. Takođe može objasniti veću efikasnost Sputnjika V - ruski naučnici su ovaj efekat izbegli upotrebom dva različita ljudska adenovirusa.

Kombinacija vakcina koje koriste ljudski adenovirus i onaj koji napada šimpanze sledeći je logičan korak koji treba ispitati. Kako prenosi "Gardijan", u naučnim krugovima se uveliko govori i o kombinovanju RNK i vektorskih vakcina.

Efikasna, a jeftina i dostupna

Ako britanski i ruski naučnici uspeju da iskombinuju svoje vakcine tako da one maksimalizuju odgovor imunog sistema, biće to odlične vesti za ceo svet jer postoji razlog zašto se upravo oksfordsko cepivo toliko iščekuje.

AstraZeneka je obećala da će svoju vakciju prodavati na neprofitnoj osnovi dokle god traje pandemija, pa će njena jedna doza koštati samo četiri dolara. Poređenja radi, doza Fajzerove vakcine košta 20 dolara, a Modernine čak 34. Zbog toga su vakcine AstraZeneke možda i jedina opcija za inokulaciju siromašnih zemalja.

Takođe, za razliku od Fajzerove vakcine koja mora da zamrzava na minus 70 stepeni, zbog čega je njena distribucija znatno otežana, a u slučaju najsiromašnijih zemalja praktično nemoguća, vakcina AstraZeneke može da se čuva u običnom frižideru.

Sa druge strane, britansko-ruska saradnja mogla bi da reši i jedan od većih izazova sa kojim se suočavaju vektorske vakcine, a to je da su one teže za proizvodnju od RNK cepiva zbog čega će biti dostupne u manjem broju doza. Potencijalna saradnja dve zemlje znatno bi ubrzala čitav proces proizvodnje dovoljnog broja doza da se ovoj pandemiji konačno stane na put.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)