SVI SMO ŽIVELI U ZABLUDI: Pušače NE UBIJA NIKOTIN, već ono od čega se svakom nepušaču OKREĆE ŽELUDAC!

Cigarete kakve danas poznajemo postale su globalni deo problema nakon Drugog svetskog rata.

Ipak, čini se da ni nakon gotovo osam decenija i brojnih istraživanja i naučnih studija nismo uspeli da primetimo da se deo rešenja za ovaj problem nalazi u samoj biljci duvana – i to nikotinu, koji se tokom sedamdesetih godina uvodio kao regularna terapija za odvikavanje od pušenja.

Štetnost konzumiranja tradicionalnih cigareta nedvosmisleno je dokazana, a poslednjih decenija ulažu se veliki napori kako bi se podigla svest o bolestima i rizicima koje pušenje izaziva. U mnogim zemljama borba protiv pušenja je jedan od prioriteta iz domena javnog zdravlja. Pokrenute su brojne antipušačke kampanje, redizajnirane su paklice cigareta sa porukama koje i upozoravaju i osvešćuju o teškim posledicama koje pušenje izaziva, uvedena je zabrana konzumiranja cigareta u zatvorenom prostoru,prenosi Pink.

Duvanski dim ili nikotin – šta nam više šteti

Istraživanja kažu da većina ljudi glavnog krivca za bolesti koje povezujemo sa pušenjem nalazi u nikotinu. Ali, nauka to demantuje i poručuje da opasnost vreba zapravo u duvanskom dimu.

Stručnjaci naime upozoravaju da se u duvanskom dimu nalazi više od 6.000 materija koje se oslobađaju sagorevanjem duvana. Neki od ovih štetnih i potencijalno štetnih sastojaka mogu prouzrokovati različite vrste teških oboljenja.

Sa druge strane, sam nikotin, samo ukoliko se uzima u ogromnim količinama može biti toksičan, kaže nauka. Naime, prilikom pušenja cigareta, pušač apsorbuje deseti dio nikotina jedne cigarete, odnosno 0,1 miligram, što znači da je potrebno popušiti barem 400 cigareta u jednom danu da bi doza nikotina bila fatalna.

Međutim, uprkos činjenici da je za oštećenja organizma potrebna ozbiljnija doza nikotina, ne možemo osporiti da nije bez rizika. Zapravo, njegov najveći „greh“ je taj što stvara zavisnost.

(Espreso.co.rs/Novi.ba)