BUDŽET EVROPSKE UNIJE
MERKELOVA NABACILA OSMEH: Nije želela da krije zadovoljstvo!
Lepe vesti za nju!
Mađarska i Poljska su u poslednjem trenutku odustale od svog otpora prema najobimnijem budžetu u istoriji Evropske unije, a nemačka kancelarka Angela Merkel ne krije zadovoljstvo jer je upravo ona bila ta koja je pripremila teren za kompromis, piše Dojče vele (DW).
Odmah nakon što su Mađarska i Poljska odustale od veta na budžet EU i novog pravila o povezanosti isplata sredstava s pridržavanjem principa pravne države, mđarski dnevnik blizak vladi "Mađar Nemžet" trijumfalno je objavio: "Pobedili smo!".
Ali mnogi učesnici samita EU, kao i poslanici Evropskog parlamenta, ono što se dogodilo vide potpuno drugačije, navodi nemački radio.
Lider Evropske narodne partije u parlamentu EU, nemački političar Manfred Veber, smatra da onaj deo koji je Poljacima i Mađarima bio najsporniji, a koji se odnosi na povezivanje isplata sa stanjem pravne države, uopšte nije menjan. Dodatno objašnjenje kojim su ostali lideri država EU Poljskoj i Mađarskoj izašli u susret, kako kaže Veber, uopšte nije pravno obavezujuće.
Zbog toga Evropski parlament i neće imati nikakvih problema da odobri budžet i pripadajući mehanizam pravne države. Klauzule koje se odnose na pridržavanje načela pravne države, kako tvrde neki diplomatski izvori, neće biti ograničene samo na isplatu tranši iz budžeta, kako su to tražile Varšava i Budimpešta.
Mađarski premijer Viktor Orban i njegov poljski kolega Mateuš Moravjecki polaze od toga da će moći da odlažu proveru državno-pravnog sistema. Oni su tražili da pre pokretanja tog mehanizma, Sud Evropske unije mora da dâ svoje mišljenje.
To može potrajati mesecima, ako ne i godinama. Moravjecki smatra da je tako svoju zemlju odbranio od, kako ih on naziva, "proizvoljnih političkih odluka" Brisela.
"Mi smo imali osećaj da ćemo u budućnosti biti izloženi napadima", rekao je poljski premijer na marginama samita. On je optužio EU da želi da se meša u politiku o porodici u Poljskoj, posebno u sporni zakon o abortusu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel nije krila zadovoljstvo što je spor s Poljskom i Mađarskom, zemljama koje se već godinama optužuju da podrivaju načela pravne države, okončan u poslednjem trenutku. Time su otklonjene prepreke za usvajanje najobimnijeg budžeta EU ikada, navodi DW.
Upravo je Merkel bila ta koja je pripremila teren za kompromis. Za nju je jednoglasno prihvatanje budžeta "važan signal koji svedoči o sposobnost EU da deluje u kriznim trenucima". Usred pandemije bilo bi neprihvatljivo da budu blokirana sredstva za uklanjanje posledica u visini od 750 milijardi evra.
Toj sumi trebalo bi dodati predviđenih 1,1 biliona evra namenjenih za redovni budžet EU u sledećih sedam godina. Korona-fond se finansira zajedničkim zaduženjem svih članica, što bi pre pandemije bilo nezamislivo. Zbog istorijske krize, Merkel je još proletos prihvatila princip zajedničkog zaduživanja.
Mehanizam pravne države koji je sada prihvaćen predviđa da se primaocima sredstava EU, a Poljska i Mađarska spadaju među najveće, uskrate ta sredstva ako Evropska komisija utvrdi da se u tim zemljama krše načela pravne države i ako tu odluku podrži prosta većina zemalja-članica.
Ali, dosadašnji postupci protiv Poljske i Mađarske nisu urodili plodom, tj. kažnjavanjem ili oduzimanjem prava glasa. Za tako nešto potreban je čitav niz postupaka i jednoglasnih odluka. Na kraju, ni među samim članicama nema dovoljno političke volje da se pogura taj proces, dodaje se u tekstu.
Prema određenim izvorima, postoji neka vrsta prećutnog dogovora o tome da se procesi koji se vode protiv Poljske i Mađarske puste da zastare i da se pažnja usredsredi na novo pravilo o pridržavanju načela pravne države. Evropska komisija još mora da donese odluku o ponovnoj tužbi protiv Poljske koja odbija da primeni pravosnažnu presudu u korist samostalnosti poljskih sudija. Poljskoj u tom slučaju prete visoke novčane kazne.
Sredstva iz tzv. korona-fondova, koja se delom sastoje od kredita, a delom od subvencija, u sledeće dve godine trebalo bi da privredi EU pomognu u oporavku od krize. Najveći korisnici fonda trebalo bi da budu zemlje koje su i najviše pogođene prvim talasom pandemije.
Uporedo s dogovorom o novom budžetu i fondovima pomoći, Evropska centralna banka je povećala svoju financijsku injekciju. Kupovinom obveznica u do sada neviđenom obimu od 1,8 biliona evra, ECB želi da obezbedi sredstva za kredite posrnulim kompanijama i državama.
Ugledni nemački ekonomista Hans-Verner Zin upozorava međutim da bi ovo najnovije zaduživanje Evropske unije i velikodušna finansijska politika u budućnosti mogli da dovedu do problema. "Dugoročno, postoji opasnost od inflacije i problema s likvidnošću", ocenio je Zin za dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung", prenosi DW.
(Espreso.co.rs/Tanjug)