ODRAZ U OGLEDALU
Odraz u ogledalu : IDI 2020. BILA SI NAJGORA LEKCIJA! Neću te pamtiti!
Ono što me drži da ne potonem jeste želja za borbom da pobedimo ovaj strah koji je zavladao i učinio ljude nemoćnim, da se odupru lošim vestima, statistističkim podacima i broju umrlih
Ova godina mi je počela sa najlepšim momentima, koje sam imam osećaj sada istog trenutka zaboravila kada je pakao krenuo sa koronom.
Igranje predstave koju smo u pozorištu dugo spremali, moje kolege i ja. Ljubavna priča, predstava sa pesmama iz 60-tih, tema revolucije, a onda se desi ova socijalna revolucija, otuđenje.
Često sam razmišljala, šta će se desiti kada sve ovo prođe, a proći će. Kakve posledice će imati na psihu jer ljudi su predugo bili izolovani,usamljeni,depresivni i u paranoji. Opravdano ili ne, ne mogu ni sama da procenim, jer korona ludilo, nas je sve sludelo. Ljudi se ponašaju sve samo ne normalno jer okolnosti nisu normalne. U početku mi je bilo teško, gledala sam kroz ružičaste naočare jer moja umetnička priroda mi ne dozvoljava da padnem. Juče odem kod fizerke da se ofarbam i malo opustim, posvetim sebi, kada opet se priča o koroni. Gospođa starija tvrdi jedno, ja drugo, ona istraumirana, a ja besna, jer ne mogu da verujem da ljudi su u tolikom strahu da ne smeju ni do frizera da odu. I onda se ja zapitam šta sa mnom nije u redu, kada se ja ponašam kao da je sve u redu, iako se pridržavam mera, nosim masku, distanca je tu, pranje ruku i sve što ide uz ovo ludilo.
Nekako se nonšalantnije ponašam, iako sam jedna od onih koja nosi pumpicu, imala bronhiljalnu astmu kao dete, znam vrlo dobro šta znači koristiti inhalatore kada ne možeš da dišeš i pola svog života provela po bolnicama zbog toga.
Ono što me drži da ne potonem jeste želja za borbom da pobedimo ovaj strah koji je zavladao i učinio ljude nemoćnim, da se odupru lošim vestima, statistističkim podacima i broju umrlih. Jako je važno u celom ovom ludilu sačuvati se, ali ne distancirati se od prijatelja i ljudi koji vam znače.
Skoro sam uhvatila sebe da dok gledam film i vidim da se glumci pozdravljaju i grle, osetila nelagodu da ne povičem, alo kako možete da se ljubite, a distanca! Znam smešno je ali to nam ovo sranje radi, da se osećamo kao zatočenici sopstvenog straha od bolesti. Činjenica da ćemo svi ovo preležati, pre ili kasnije, samo je važno da jačate imunitet do tada i mentalno zdravlje.
Imam dosta poznanika koji sada već ne mogu da spavaju od anksioznosti, nemaju volje, ne viđaju se sa ljudima. U redu je ne viđati se sa ljudima, ali imate zoom aplikaciju, viber, gledajte se, pijte kafu makar sa osobom preko ekrana, ali ne zatvarajte se u sebe, jer anksioznost jača, a depresija lomi.
Moja godina je počela premijerom predstave, a od marta nisam ušla na scenu ni na jednu probu niti učestvovala ni u jednom kreativnom procesu, za nekoga ko od 15.godine je na sceni pozorišnoj,svake godine igrala barem jednu predstavu, a sada nema ničega. Kao da je deo mene tokom ovog perioda umro, takav je osećaj.
I opet šta me održava da jedva čekam da vidim leđa ovoj surovoj 2020 godini koja mi je donela mnogo nesreće, borbe sa vetrenjačama? Održava me to da sve ima svoj početak i kraj. Sve što je ružno ne može večno da traje. Mi nismo rođeni da patimo, da se mučimo, da ne osetimo ovaj život u punom kapacitetu. Za nekoga je pun smisao porodica, deca, za nekoga karijera, sve je to neko osmislio da bismo lepše proveli život na ovoj planeti koji nam je dat. Pa da li je onda moguće da ćemo dozvoliti jednom virusu da nam se use*e u život i promeni tokove, planove, snove, e pa NEĆEMO!
Nemojte se predavati, ova godina surova će proći, biće posle toga mnogo lepih godina koje vas čekaju i u kojima ćete uživati. Ova nas je naučila, nadam se, kako je živeti bez prijatelja, kako je živeti bez pozdrava, zagrljaja, ljubavi, a ono što nam je dala jeste da shvatimo da mi tako ne možemo da živimo i nećemo.
Ova godina 2020 jeste bila najsurovija, ali isto tako je možemo posmatrati kao najsurovijeg učitelja šta smo zaboravili tokom svih ovih godina. Ne smemo zaboraviti na bližnje kada je teško ili kada je dobro. Nemojte zapostavljati prijatelje čak i kada nemate vremena od posla. Pozovite ga da pitate kako je? Nemojte zaboraviti na devojku, ženu, da je zagrlite, poljubite, kažete: Volim te, trebaš mi! Sve je to jako važno! Deca su vam tu da vam daju viši smisao, stoga nemojte gledati u telefon kada imate priliku da im posvetite pažnju, jer je vaša ljubav njima izvor snage. Sve je ovo 2020. nama mogla da kaže : NE ZABORAVITE ZBOG ČEGA STE NA OVOJ ZEMLJI! NE ZABORAVITE DA JE ŽIVOT JEDAN! NAĐITE VREMENA ZA SVOG BLIŽNJEG I VOLITE SE!
A mi ćemo joj uskoro reći zbogom, neće nam nedostajati to sam sigurna, ali da ćemo izaći plemenitiji e to ostaje da vidimo i samo da ostanemo zdravi!
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Aleksandra Anđelković)