PROJEKAT CIA KOJI SVI ZOVU MONSTRUOZNIM: Pomoću LSD želeli da kontrolišu ljudski um, davali drogu i deci!

Ešter Šrie imala je teško detinjstvo: rano je izgubila roditelje, pa su je odgajali rođaci. Ali ona je bila pametna, vredna i uporna devojčica, a nakon završetka medicinske škole zaposlila se kao medicinska sestra u Jevrejskoj opštoj bolnici u Montrealu. Svog budućeg supruga Haskela Šriera upoznala je tokom sastanka na slepo, a venčali su se 1955. godine. Tri godine kasnije rodila je devojčicu, ali na nesreću beba je umrla nakon tri nedelje od posledica stafilokočne infekcije.

Ester je bila neutešna i depresivna i borila se sa krivicom zbog detetove smrti. Početkom 1960-ih ponovo je zatrudnela. Dok je nastavila da se bori sa krivicom, njen suprug se obratio uvaženom psihijatru dr Even Kamerunu iz psihijatrijske bolnice o kome je čitao u novinama. Ali Haskel nije znao da Evan Kamerun sarađuje na tajnom projektu MK-ULTRA koji je pokrenula američka CIA.

Cilj ovog projekta bio je kontrola ljudskog uma pomoću lekova i metoda poput hipnoze, a od januara 1957. do septembra 1960. CIA je dala Kamerunu sredstva u iznosu od današnjih pola miliona dolara. Trudnica je provela mesec dana u tzv spavaća soba u kojoj su pacijenti dovedeni u stanje izazvano lekovima. Kamerun je verovao da će mu „razbijanje“ uma pacijenta na detetovo stanje - lekovima i terapijom elektrošokovima omogućiti da im „reprogramira“ um. Deo njegovog režima reprogramiranja obuhvatio je ono što je nazvao „psihičkom vožnjom“: puštanje snimljenih poruka pacijentima 20 sati dnevno, bilo u stanju spavanja ili budnosti. Ali mesec dana terapije skoro je uništio Ester. Po izlasku iz psihijatrijske bolnice nije prepoznala muža, nije mogla da guta ili govori i patila je od inkontinencije. Ali nastavila je da ide na tretmane elektrošokova kod dr. Kameruna dok nije rodila sina Lloida u septembru 1960. Bila je toliko loša da jednostavno nije mogla da se brine o bebi. Esther je umrla 2017. godine u 84. godini, a prema rečima njenog sina Lojda, uprkos svemu što je prošla, uspela je da živi punim životom. - Bilo je suludo raditi takve eksperimente na trudnici. Mislim da sam imao sreće jer nisam imao ozbiljnih neželjenih efekata.

U školi sam bio jedini koji je bio sporiji od ostale dece - kaže Lojd Šrier, jedan od sagovornika nedavno objavljene istraživačke serije. Pranje mozga američke TV mreže CBS, koja je bila posvećena zloglasnom projektu MK-ULTRA. Ali mnogi Kameronovi pacijenti koji su izašli iz psihijatrijske bolnice Allan bili su potpuno slomljeni i nikada nisu uspeli da pronađu put do života koji su nekada vodili. Stotine rođaka i potomaka pacijenata na kojima je sprovodio monstruozne eksperimente sada traže novčanu nadoknadu i izvinjenje kanadske vlade.

Naime, dokumenti koji su deklasifikovani pokazuju da je kanadska vlada šezdesetih godina prošlog veka ne samo znala da se CIA-in projekat MK-ULTRA sprovodi u Kanadi, već je i finansijski zastrašivala eksperimente dr Kamerona, da stvar bude još gora. Tokom ranog perioda hladnog rata, CIA je bila uverena da su komunisti otkrili lek ili tehniku koja će im omogućiti da kontrolišu ljudski um. Kao odgovor na to, CIA je pokrenula sopstveni tajni program, nazvan MK-ULTRA, u potrazi za lekom za kontrolu uma koji bi mogao biti oružje protiv neprijatelja. Projekat MK-ULTRA vodio je hemičar dr Sidnei Gottlieb.

„Neki Gotliebovi eksperimenti prikriveno su finansirani na američkim univerzitetima i istraživačkim centrima, dok su drugi izvedeni u američkim zatvorima i pritvorskim centrima u Japanu, Nemačkoj i na Filipinima“, rekao je Stefen Kinzer za Nacionalni javni radio (NPR). Na primer, poznati monstrum Harvard Universiti, Columbia, Massachusetts Institute of Technologi (MIT), Vanderbilt i drugi bili su uključeni u monstruozni projekat. Kinzer je nekoliko godina istraživao projekat MK-ULTRA, a krajem prošle godine objavio je knjigu . Sidnei Gottlieb rođen je 1918. godine u Bronku u porodici pravoslavnih Jevreja poreklom iz Mađarske. Rođen je sa deformacijom iskrivljenih stopala, ali to ga nije sprečilo da kasnije postane strastveni narodni plesač. Kao što ga mucanje nije sprečilo da u kasnijim godinama stekne zvanje magistra logopedije. Diplomirao je hemiju na Univerzitetu u Viskonsinu, a 1941. godine njegov mentor Ira Baldvin bio je direktor tajnog američkog programa razvoja biološkog oružja. Ali do 1950. prioriteti su se promenili.

Nuklearno oružje je nadmašilo biološko, a novo područje interesovanja bio je ljudski um. Vojni naučnici koji istražuju psihoaktivne droge već su sarađivali sa istraživačima CIA-e koji su ih primenjivali na zatvorenike. Ali program je trebalo dalje podsticati. Baldvin je preporučio Gottliebu, koji je počeo da radi za CIA u leto 1951. godine, sa posebnim interesovanjem za LSD (dietilamid lizergične kiseline), koji je prvi sintetizovao švajcarski hemičar Albert Hofmann 1938. godine i pokušao pet godina kasnije. Kontrolisane studije na pacijentima koji su imali mentalnih problema pokazale su da LSD deluje umirujuće, pa je početkom 1950-ih CIA izdala naredbu Gottliebu da kupi sve svetske zalihe ovog psihoaktivnog leka. Gottlieb je tako doneo LSD u Sjedinjene Države i počeo da ga širi po bolnicama, psihijatrijskim klinikama, zatvorima i drugim institucijama, a sve sa ciljem da sazna kako ljudi reaguju na lek i da li se može koristiti kao sredstvo za kontrolu uma. Naravno, sve se to odvijalo u strogoj tajnosti, a prvi dobrovoljci u istraživanju bili su agenti CIA-e i naučnici, uključujući i samog Gottlieba, koji je kasnije priznao da je uzimao LSD više od 200 puta. Gottliebov tim sastojao se od raznolikog društva koje se ne bi očekivalo u nekim naučnim istraživanjima. Bilo je raseljenih hemičara, hladnokrvnih špijuna, mračnih mučitelja, hipnotizera, ljubitelja elektrošokova i nacističkih lekara koji su Amerikancima preneli svoja bogata i monstruozna iskustva eksperimenata u koncentracionim logorima.

Pored LSD-a, u eksperimentima CIA-e intenzivno su korišćeni meskalin, kokain i marihuana. Dobrovoljci koji su uzimali LSD tokom eksperimenata, u mnogim slučajevima su to smatrali veoma prijatnim iskustvom i pričali su ga svojim prijateljima među kojima su bili pisac Ken Kesei, poznat po knjizi "Let iznad kukavičjeg gnezda", poznati tekstopisac Robert Hunter i pesnik Allen Ginsberg . Tako je Sidnei Gottlieb nekako podsticao razvoj kontrakulture u 1960-ima. Posle inicijalnih eksperimenata sa LSD-om koji su uključivali dobrovoljce, Gottlieb je proširio ispitivanja na zatvorenike. Jedan od njih bio je ozloglašeni kriminalac Vhitei Bulger koji se prijavio u zatvoru u Atlanti u eksperimentu usmerenom na pronalaženje leka za šizofreniju. Kao deo ovog eksperimenta, primao je LSD svakog dana više od godinu dana. Kasnije je shvatio da to nema nikakve veze sa šizofrenijom, ali da je on bio zamorčić u tajnom vladinom eksperimentu čiji je cilj bio da vidi kakve su dugoročne reakcije ljudi na LSD. Bulger je potom pisao o svojim iskustvima koja je opisao kao prilično zastrašujuća. Mislio je da je poludeo. „Bio sam u zatvoru zbog činjenja krivičnog dela, ali oni su počinili veći zločin protiv mene“, napisao je Bulger, koji je tek nekoliko godina pre smrti saznao da je 1956. godine bio učesnik u projektu MK-ULTRA u zatvoru u Atlanti.

Rekao je prijateljima da će u Atlanti pronaći lekara koji je izvodio zatvorski eksperiment sa LSD-om i ubiti ga. Ali nije uspeo u svom naumu jer je 2013. godine uhapšen i osuđen na doživotni zatvor zbog niza ubistava koja je počinio. Preminuo je pre dve godine u 89. godini u bostonskom zatvoru. Prema istraživanju Kinzera, mnogi učesnici u Gottliebovim eksperimentima bili su izloženi psihološkoj torturi u rasponu od elektrošoka do visokih doza LSD-a. Na primer, u jednom projektu, deca uzrasta od šest do 11 godina kojima je dijagnostikovana šizofrenija primala su LSD svakog dana tokom šest nedelja. CIA je takođe uvela nadzor nad brojnim javnim domovima koji su ožičeni kako bi proučavali kako kombinacija pola i droga utiče na spremnost muškaraca da otkriju tajne.

- Gottlieb je želeo da otkrije kako da preuzme kontrolu nad ljudskim umom i shvatio je da je to dvodelni proces. Prvo ste morali da ‘slomite’ postojeći um. Drugo, morali ste pronaći način da u tu novu prazninu ubacite novi um. Ne znamo koliko je ljudi umrlo, ali mnogi životi su trajno uništeni. Na kraju je Gottlieb zaključio da kontrola uma nije moguća - rekao je Stephen Kinzer. Projekat MK-ULTRA završio se 1973. godine kada je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson otpustio Ričarda Helmsa, direktora CIA i Gottlieb-ovog zaštitnika. Ali pre početka suđenja ili istrage Kongresa, Helms je naredio da se unište svi dokumenti koji govore o monstruoznom projektu MK-ULTRA. Međutim, neki od dokumenata su sačuvani, a istraga koju je pokrenuo američki Kongres zasnivala se na svedočenjima brojnih svedoka. Tako je Gotleovo ime izašlo na videlo. Nakon gašenja MK-ULTRA-e, nastavio je da vodi program CIA-e koji je stvarao otrove i visokotehnološke uređaje za špijune. Ali između 1975. i 1977, svedočio je nekoliko puta pred članovima dva odbora američkog Kongresa. Njegov advokat ga je nazvao „dr. Smrt“.

Gottlieb je tokom svedočenja u Kongresu tvrdio da se ne seća ogromnih delova svog vremena u CIA-i, ali mnogi ljudi su shvatili da su žrtve njegovih eksperimenata. Usledile su godine parnica i na kraju se sudila mogućnost da Gottlieb bude osuđen. Konačno, novinar Seimour Hersh, koji je posetio Gottlieba u poslednjim godinama njegovog života, opisao ga je kao „uništenog čoveka, prožetog krivicom“. Sidnei Gottlieb umrla je u svom domu u Virdžiniji 7. marta 1999. u 81. godini. Njegova supruga Margaret nije otkrila uzrok smrti, a Njujork Tajms je napisao da je on „neka vrsta genija“. Drugi su ga nazivali ludim i izopačenim naučnikom.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)