OVO SU POSLEDNJE REČI VODNIKA DRAGANA MATIĆA PRE OBARANJA AVIONA! Ovako je to bilo kada je ceo svet brujao o NAMA!

Daj ga, daj ga, imam ga - ove reči je tokom NATO agresije na Srbiju u stanici za vođenje raketa Trećeg diviziona 250. brigade PVO, čak četiri puta uzbuđeno izgovarao vodnik Dragan Matić i sva četiri puta nakon toga blesnula je eksplozija na nebu.

On je jedini čovek na svetu koji je oborio četiri letelice NATO. Četvrtu vazdušnu pobedu, sada zastavniku u penziji, i kompletnom divizionu i brigadi, od 30. aprila 1999. potvrdio je kanadski specijalizovani časopis "Afterbrn" u izdanju za decembar. O "udaru" na još jedan "nevidljivi" avion, nepunih mesec dana nakon rušenja prvog u Buđanovcima, svedočio je američki pilot Čarli Tjuna Hejlajn, tada vođa bombarderskog para "F-117", koji su na Beograd poleteli iz nemačke baze. Avion je prema rečima Hejlajna bio teško oštećen, sleteo je u NATO bazu u Nemačkoj, i nikada više nije poleteo.

O 30. aprilu 1999. i nepoznatoj pobedi naših raketaša, ekskluzivno svedoče "operater ručnog vođenja" na sistemu SAM, Dragan Matić i Đorđe Aničić, potpukovnik i zamenik komandanta jedinice. Razgovaramo na "poprištu bitke", na prostoru bivše seoske ekonomije u Petrovčiću nadomak Beograda, odakle su poletele rakete.

- U kabini za vođenje broj jedan je bio tada major Boško Dotlić, zatim potporučnik Tiosav Janković, ručno vođenje na F1 poziciji zauzimao je vodnik Igor Radivojević, a ja sam bio na mestu za vođenje F2 - seća se Matić. - Tačno je da sam prvi na svom ekranu vođenja video i zahvatio cilj, i onda je usledilo to čuveno: "Daj ga, daj ga, imam ga." Dotlić je potom prebacio vođenje raketa na ručni režim, a sa rampi majora Roksandića i potporučnika Miodraga Stojanovića, poleteli su projektili. Znali smo da smo ga pogodili posle nekoliko sekundi. Druga raketa nije ušla u zahvat aviona, a da jeste, "F-117" bi pao između Nove Pazove i Batajnice.

- Na periferiji zapadnog Beograda, krećući se ka severu, jedan od pilota iz prateće grupe upozorio je na lansiranje SAM. To je bilo oko 30 ili 40 sekundi pre nego što je trebalo da ispustim bombe. Pogledao sam udesno preko Beograda i video ogromnu raketu kako se približava, izgledala je kao interkontinentalni "saturn V". Znao sam da je moj kolega broj dva negde tamo. Tada sam video još jedno lansiranje - opet veliki sjaj. Potom vatrena kugla na mestu gde je trebalo da bude moj pratilac...

Hejlajn dalje priča da je okrenuo "F-117" i zadržao autopilot uključen:

- Dok sam se kretao prema meti, jedna raketa je eksplodirala, a druga otišla u nebo. Nisam znao da li je moj čovek pogođen...

Potpukovnik Aničić seća se da je u trenutku te borbe bio u centru sela sa oficirom bezbednosti Crnobrnjom. Pripoveda da su nekoliko sekundi od lansiranja rakete istrčali iz prostorija MZ u centru i da je u tom trenutku iznad njihovih glava proletela protivradarska raketa "harm":

- Videli smo da će pasti u selo Petrovčić. Nekoliko stotina metara od nas raketa je udarila u banderu kod kućnog broja 53.

Nastavak priče o drami u sremskoj pitomini prenosi Aleksandar Prokoplić, vlasnik kuće pred kojom je pao projektil. Čiča Aca kaže da se svega seća kao da juče bilo.

- Oba sina, i Živan i Miroslav, tada su ranjeni. Eksplozija je sasekla banderu, a detonacija "unela" metalnu kapiju u dvorište. Geleri su, srećom, sinove lakše izranjavali, a moja Ružica i ja smo bili nepovređeni. Kera su nam ubili - grči se starcu lice.

U osveti NATO, od jedne rakete ranjeni su i tada devojka Zora Ljubinković iz susedne kuće, koju su geleri "stigli kroz prozor" i veterinar Obrad Krgović. Obradu je projektil posekao kesten. Na čak osam kuća dignut je u vazduh crep!

- Naš divizionski lekar doktor Milan Đukić (potonji direktor "Tiršove") prvi je ukazao pomoć ranjenima - nastavlja Aničić. - Moji su ugasili uređaje, ali celog tog jutra rojili su se NATO avioni iznad nas. To nam je bilo sedmi put da nas gađaju i 11. položaj koji smo poseli za svega sedam dana rata.

Potpukovnik dalje govori da jedinica nikad nije posumnjala u to da su pogodili "F-117" i da je detaljno zaveden u njegovom ratnom dnevniku, a potom i u knjizi "Straža". Kroz smeh se seća da im "naši" posle rata nisu priznali taj pogodak od 30. aprila, iako je sve govorilo da je NATO avion stradao.

- Te noći, na nekoliko kilometara od položaja, zatekli su se general PVO, tada pukovnik Mladen Karanović, načelnik Uprave ARJ PVO, kao i pukovnici Vitomir Anđelković i Ivanović, uz još jednog majora - svedoči Aničić.

- Kada su stigli do centra sela gde smo još ukazivali pomoć izranjavanima, Karanović i ekipa su nam čestitali na pogotku, svedočeći da su videli blesak i dim iza pogođene letelice. Međutim, vojni propisi su takvi da nema priznavanja učinka bez svedočanstva, a mi nismo mogli da pokažemo olupinu.

"Ruka" Dragana Matića koja je vodila projektil koštala je NATO blizu tri milijarde dolara, kolika je vrednost aviona. Njega je ratovanje "koštalo" dijabetesa, zbog kojeg mu je na VMA prošle godine "otišao prst na nozi".

- Život je muka. Posle rata, mala penzija i sekiracija kako da preživi porodica. Imam stan jednosoban, a sleduje mi veći. Nas petorica iz diviziona još nismo rešili to pitanje. Ako nam svet već skida kapu, bilo bi dobro da i država odradi svoje. Čekamo - zaključuje Matić.

Ručno na cilj navodili rakete

- Major Boško Dotlić (na slici) komandovao je gađanjem na pomenuti "F-117" ali i "F-16", 2. maja nad Cerom, kada je oborio Dejvida Goldfejna, donedavnog komandanta američke avijacije. Zoltan Dani i ja rukovodili smo gađanjem 27. marta, kada je pao prvi "nevidljivi" kod Buđanovaca - priča Aničić.

- Ne postoji takva raketna jedinica u svetu i čovek kao Dragan Matić, koji je ručno na cilj navodio sve rakete koje su rušile NATO letelice.

Potpukovnik kaže da je najzad zadovoljan što je februara ove godine tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin vratio u formaciju VS ime Trećeg diviziona, koji je bio ugašen.

- Nije bilo svečanosti, ali raketašima je ionako praznik kada dobiju novo oružje, kao što je naša bivša brigada dobila "pancire" - kaže Aničić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)