KAO DA SAM NA SNIMANJU FILMA VARIOLA VERA: Vladimir je volontirao U ZAJEČARSKOJ BOLNICI, užas čega se nagledao

Odeljenja u bolnici su puna. Ljudi se bore za vazduh. Boce sa kiseonikom idu nenormalnom brzinom. Doktori, sestre i tehničari ne staju, ginu od posla. Ljudi poštujte mere, ovo je uzelo maha, situacija je ozbiljna, ovako ukratko počinje svoju priču zaječarski glumac Vladimir Milošević, (42) koji se 27. novembra prijavio da bude volonter u Zdravstvenom centru Zaječar i pomogne medicinskim radnicima.

Milošević ističe da sve češće ljude dovoze sanitetima, a sve manje stižu do bolnice na nogama. Poručuje da lekari i sve medicinsko osoblje pružaju poslednji atom svoje snage da pomognu svakom pacijentu, i da im je potrebna pomoć, iako je ne traže.

- Svi rade kao jedan veliki, uigrani tim. I doktori, sestre, tehničari, ostali zdravstveni radnici, uprava ZC, gradski krizni štab na čelu sa gradonačelnikom Boškom Ničićem, gradske firme. Gradonačelnik je i za nas volontere obezbedio svu neophodnu opremu. Svi se dopunjuju i funkcionišu, za pohvalu je kako sarađuju međusobno. Međutim i zdravstveni radnici su pozitivni, u izolaciji, a pacijenata je sve više, fale ljudi jer je situacija ozbiljna. Apelovao bih na građanstvo da poštuju mere i da se zaštite, da se prijavi ko može da volontira i pomogne jer ta pomoć puno znači u ovim trenucima kada se sve više ljudi sa teškim kliničkim slikama bori za život - nastavlja Milošević.

Svakodnevnu sliku u bolnici opisuje kao teško stanje, kada lekari rade neprestano da bi sačuvali ljudske živote.

- Imao sam prilike da vidim ljude koji su u teškom stanju, kako se bore za kiseonik. Dok je ranije jedna boca kiseonika trajala i do dve nedelje na grudnom odeljenju, sada četiri boce kiseonika dnevno odlaze na jednog pacijenta. Jedna puna boca je teška oko 70 kg, to treba izneti na sprat, da li sestre to mogu svakodevno da rade. Tu im mi volonteri za sada pomažemo. A slike sa najtežim pacijentima su jezive. Drhtanje tela, oduzetost, borba za vazduh. Ponekad me to podseća kao u horor filmu Isterivanje đavola. Doktori i sestre kada izađu, bukvalno su mokri do gole kože pod svom tom opremom. Molim sve ljude da se uzmu u pamet i poštuju mere, jer sitaucija nimalo nije naivna - naglašava Milošević.

Vladimir je pre nego što se prijavio da bude volonter, i sam preležao korona virus. Osim njega, na kovid-19 bila je pozitivna i njegova supruga, kao i njegov sin koji ima 11 meseci, tast i tašta.

- Prošao sam sa blažim simptomima, temperatura, glavobolja, blaži kašalj. Sin je takođe imao temperaturu jedan dan, supruga nije imala neke simptome sem blaže temperature, tašta takođe, jedino je tast imao visoku temperaturu koja je išla i do 40, oborio ga je virus i njemu je bilo malo teže. Vidim da se i dan danas ljudi koje poznajem javljaju meni na ulici ali sa određenim strahom, što ne zameram i smatram da je normalno u celoj ovoj situaciji koja, zaista, nije nimalo naivna. Mogu reći za sebe, da na početku cele ove priče nisam iskreno dovoljno verovao u opasnost ovog virusa, mislio sam da je prenaduvana priča, dok nisam video šta se zaista događa, i da je ovo virusna infekcija sa smrtnim ishodom i da moramo da poštujemo mere, da bi se zaštitili. Ponekad imam osećaj kao da sam na snimanju filma Variola Vera. Ljudima sa težim kliničkim slikama je izrazito teško, a lekari ulažu i zadnje napore da sačuvaju svaki ljudski život. Nas je trenutno osam volontera, nadam se da će nas biti i više - zaključuje svoju priču Milošević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)