OKO
POZNATI VODITELJ NIKAD ISKRENIJE O POLITIČARIMA I EMISIJI KOJU VODI: POTPUNI ŠOK ko ga je odbio za gostovanje!
Gorislav otkriva koja emisija mu pruža najveći prostor da se razmahne u istraživačkom smislu
Gorislav Papić je novinar kome se veruje. Pošto trenutno radi „Oko”, „Oko magazin” i „Četvrtkom u devet” na RTS, otkriva koja emisija mu pruža najveći prostor da se razmahne u istraživačkom smislu.
Ovih dana se navršila 50. godišnjica smrti Šarla de Gola. Razmišljao sam u kojem formatu je zgodno da se obradi ovako bitna godišnjica, verovatno najvećeg evropskog državnika svih vremena. Mislim da je snimanje dokumentarne emisije “Oko magazina“ format kroz koji najviše može da se kaže, ali to je ujedno i format koji zahteva mnogostruko više vremena nego da imam razgovor o tome u “Oku” ili nekoj večernjoj emisiji. To je ujedno i odgovor zašto je emisija o Šarlu de Golu još daleko od emitovanja - priča Papić.
Ko vas redovno izbegava kada ga zovete za gostovanje?
- Nema tu nekih redovnih izbegavanja. Poslednji koji me je odbio, a koga bih voleo da imam u emisiji bio je Željko Obradović. Najljubaznije se zahvalio na pozivu jer nije bio zgodan trenutak, da bi nedugo zatim baš ispao laf jer je prihvatio naš poziv da učestvuje u snimanju emisije o mitovima i legendama čačanske košarke. U toj emisiji sa Radmilom Mišovićem i Draganom Kićanovićem bio je sjajan, kao i druga dvojica sagovornika, tako da smo umesto jedne studijske dobili verovatno mnogo bolju dokumentarnu emisiju “Oko magazina”.
Zbog čega novinarstvo nije više posao iz snova. Ko je najviše kriv zbog toga?
Neposredno nakon promena 5. oktobra objašnjavali su nam da je privatizacija spas za novinarstvo. Naposletku se ispostavilo da je privatni vlasnik idealan alibi zašto je sve dozvoljeno. Pa i da podilazi najnižem ukusu, jer mora da zaradi, pa i da ne poštuje postojeće zakonske odredbe, jer eto to je njegovo, pa i da pristaje na sve jer mora da opstane. Ne znam da li je paradoks, ali mediji koji su u nekoj vrsti državnog vlasništva posle svega su se pokazali kao najmanje loši.
Smatrate li da su informativne emisije postale suviše slične jedna drugoj? Vaša emisija “Raspakivanje” je nudila gledaocima jednu drugačiju emisiju...
- Smatram da u informativnim emisijama fali novinara i novinarstva. U bilo kojem formatu.
Niste zavisnik od društvenih mreža, ali je u opticaju samo Tviter. Zbog čega?
- Tviter čitam kao što čitam i tabloide. Nije mi to baš omiljeno štivo, ali zbog posla koji radim moram da budem u toku. I u moru toksičnosti i tu je moguće pronaći ostrva pameti i zanimljivosti.
Da li je vođenje “Izbornih noći” za vas uvek najstresniji zadatak koji treba da obavite?
- Naprotiv. To je najmanje stresan posao. Možda zato što izborne noći radim zajedno sa Zoranom Stanojevićem, koga odlično poznajem i koji je uvek pouzdan, a možda zato što odavno nema nikakve neizvesnosti u tim izbornim noćima.
Jednom prilikom ste izjavili da se intervjui koji se rade s predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem danima prepričavaju. Smatrate li i dalje tako?
- Krajem prošle godine u “Oku” smo imali seriju intervjua s liderima političkih partija, pa su kod mene gostovali Vučić, Dačić i Jeremić, a kod kolege Stanojevića Šešelj, Šapić i Grbović. I jeste se govorilo o svim tim intervjuima, ali meni lično su od intervjua s političarima o kojima sve znamo bitnije emisije o ljudima o kojima se nepravedno malo zna. Zato sam od svih tih intervjua ponosniji na to što smo u “Oku” imali emisije o Mihizu, Blagoju Jovoviću, Osmanu Đikiću i Vanetu Ivanoviću.
Koju temu biste voleli da obradite u narednom periodu?
- Voleo bih da imamo medij gde će moći da se čitaju dugački tekstovi, od 20.000 karaktera naviše. Jer, ne treba suditi samo po onima čija je mera tvit. Uveren sam da i dalje ima mnogo ljudi koji znaju i da pišu i koji vole da čitaju. I u narednom periodu radiću na tome.
Koja je poslednja tema koju ste obrađivali na vas privatno ostavila veliki utisak?
- Ono što je finale Svetskog prvenstva u fudbalu, to su i dalje američki izbori u međunarodnoj politici. Svakog četvrtog novembra to je najveći politički događaj svuda u svetu. Tako da sam se profesionalno u u toku ovog novembra najviše bavio brojanjem elektora u Pensilvaniji, Floridi i Džordžiji, a privatno sam tokom meseca najviše uživao u igri košarkaša iz Ilinoisa, Floride i Džordžije, a koji nose košarkaški dres Crvene zvezde.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Blic.rs)