ODRAZ U OGLEDALU: Samoubistvo ima OSMEH!

Možda do sada niste imali prilike da se suočite sa prijateljima ili poznanicima koji su imali depresiju, ali uglavnom su bili to ljudi sa osmehom

Dugo je u narodu verovanje da neko ko ima depresiju, koja ukoliko se ne isprati na vreme ima fatalan ishod, nema ni približno one manifestacije koje ljudi zamišljaju. Svi misle da je ta osoba najčešće utučena, povučena, ne priča mnogo, a zapravo, postoje i takvi slučajevi, ali u većini slučajeva ljudi se brane osmehom

Ako pročitate crnu hroniku često ćete naići na komentare komšija : Bio je pozitivan lik, nikada ne bih rekao. Ako je i bio pozitivan i nasmejan ne znači da mu je sve išlo kao po loju i da je uživao u životu.

Najčešći primer uzimam sjajnog glumca Robin Vilijamsa koji se godinama borio sa depresijom, koristio lekove, onda ih posle miksovao kako bi sebi pomogao sa alkoholom, ali ishod je bio jasan, kada je dobio i bolest od koje je počeo da gubi pamćenje, to ga je dotuklo.

Zašto sam odabrala temu danas baš ovu, s obzirom da su ljudi slabo informisani šta je depresija, kako je prepoznati da bi se stopa samoubistva smanjila, jedini je lek, da se prepozna. Ono što je moja poruka ovim tekstom danas jeste da je strah, vršenje pritiska, stvaranje anksioznosti putem medija, pritisak na poslu, manipulacija i porodično okruženje samo niz okolnosti u kojima se depresija razvija.

Osoba koja ima depresiju, naravno u početku nije svesna da je ima, jer se bori sa nevidljivim neprijateljem. Oseća se nemoćno i ne zna kome da se obrati za pomoć uglavnom jer je niko ne razume. Iako ponekad i stručna pomoć tu da pomogne, možda nije dovoljno ukoliko ne postoji podrška porodice i prijatelja da podrže.

Svako svoje muke nosi sa sobom kako ume i zna, jedno je sigurno, da se depresija prikrada kao najgori neprijatelj i ubija čoveka postepeno. Bezvoljnost, besmislenost u svemu koju čovek vidi, kada nema cilj pred sobom, ne vidi rešenje problema pred kojim se našao jesu samo početak beznađa.

Ono što je ključno pored farmakoterapije da osobi koja boluje od depresije treba objasniti da uvek postoji rešenje za sve probleme, kada ih i naizgled nema. I strpljenje je jako važno. Ljubav i razumevanje kako se osoba ne bi osećala odbačeno, jer i u tom stanju je poljuljano i samopouzdanje.

Okruženje u kojem se savršeno stvara depresija i anksioznost od koje je društvo obolelo u 21.veku jeste manipulacija zastrašivanjem, otkazi na poslu, smanjenje plata. Neadekvatno plaćanje radnika, koji su obrazovani, samim tim ga obezvređuje i tržište. Porodica ukoliko je disfunkcionalna u kojoj je odrastao nekome i to doprinosi, dakle odrastanje nije bilo u bazi podrške i puno ljubavi.

Svi navedeni primeri jesu okidači za depresiju, koja ima fatalan ishod samoubistvo, ali opet ponavljam ne uvek, ukoliko je prepoznamo na vreme i rešimo da priskočimo u pomoć.

Važna je podrška svakom zdravom čoveku, ljubav i okruženje koje ga neće osuđivati ma kakav on/ona bio/bila. Dovoljno smo usamljeni na ovoj planeti kada znamo da jednog dana ćemo umreti, ali zar nije lepše da nekome taj život na planeti olakšamo, da zaboravi na svoj odlazak.

Stoga, moja poruka ovim tekstom, samoubistvo nije rešenje za probleme, jer nam je dat jedan divan život koji treba živeti punim plućima. Uvek postoji rešenje možda ne isprva kako se vama čini, ali svakako univerzum vam vremenom daje smisao zbog koga ste i došli na ovaj svet.

Neka vaš osmeh bude osmeh pobednika, jer vi to i jeste!

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ Aleksandra Anđelković)