suvo zlato
SRBIJA LEŽI NA OVOM BOGATSTVU! Ceo svet traga za ovim ELEMENTOM, a u jednom NAŠEM GRADU GA IMA PREVIŠE!
Iz vlade je u više navrata izjavljivano da Srbija mnogo očekuje od nalazišta litijuma
Potražnja za litijumom konstantno raste širom sveta, pogotovo otkako se proizvođači automobila sve više orijentišu na električna vozila koja napajaju upravo litijum-jonske baterije. Tako i Kalifornija želi da njena Imperial Valley postane "Litijumska dolina", i to je za njih, prema informacijama koje su juče i zvanično objavljene, "novo zlato".
Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija, Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugali i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se upravo u Srbiji. Tako bi ovaj alkalni metal lako mogao da postane i "srpska nafta", jer se na teritoriji naše zemlje nalazi 10 odsto njegovih svetskih rezervi.
U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu. Neki ga zovu i "zlatom 21. veka", pre svega zbog reputacije rasta u elektroindustriji, a mnogi i metalom čija je eksploatacija jako komplikovana.
Mobilni telefoni i električni automobili funkcionišu sa litijumskim baterijama, a pošto giganti poput Tesle, Gugla i Epla planiraju značajna ulaganja u sektor električnih vozila, to bi moglo da dovede do dodatnog rasta tražnje. "Blumberg" je nedavno izneo procenu da će se do 2030. godine potrošnja baterija s litijumom povećati osam puta.
Jadarit na 20 lokacija u Srbiji
Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.
Stručnjaci navode da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.
Prema dostupnim informacijama, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.
Iz vlade je u više navrata izjavljivano da Srbija mnogo očekuje od nalazišta litijuma. Napomenjano je i da je ekstrahovanje litijuma komplikovano, a doneta je i odluka da se litijum ne izvozi slobodno.
Oči uprte u jednu kompaniju
Upravo u tom pravcu se kreću i očekivanja meštana Loznice i okoline. Naime, meštani se nadaju da bi uz eksploataciju i preradu rude u njihovom kraju mogli da se izgrade i proizvodni pogoni, a to bi značilo i nova radna mesta.
Iz Nemanjine 11 početkom ove godine pominjali su kompaniju 'Rio Tinto', s pričom da je namera da se ovde preseli njihov razvojni centar koji je trenutno u Australiji, kao i da u Srbiji budu sve naučne i istraživačke delatnosti i sva laboratorijska ispitivanja.
Drugi korak bi bio lociranje trećeg važnog partnera u celoj priči, a to je partner koji će koristiti taj litijum da ovde razvija baterije ili električne automobile.
Mineral na dubini do 720 metara
Vlada Srbije u martu je uredbom utvrdila Prostorni plan područja za eksploataciju i preradu minerala jadarit - "Jadar". Ovaj dokument je planski osnov za razvoj rudnika, industrijskog postrojenja i neophodne infrastrukture, kao i za zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene "Jadar".
Područje prostornog plana je 293,9 kvadratnih kilometara na teritoriji Loznice i Krupnja, a samo ležište jadarita locirano je u dolini reke na poljoprivrednom zemljištu. Mineral je na dubini od 100 do 720 metara.
Prema ovom dokumentu, zona rudarskih aktivnosti prostiraće se na 854,8 hektara, zona proizvodno-industrijskih aktivnosti biće na površini od 646,5 hektara, dok će za deponovanje industrijskog otpada, izgradnju pristupnih saobraćajnica i prateće infrastrukture biti korišćena zona od 358,5 hektara.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Blic.rs)