post
POČEO JE VELIKI BOŽIĆNI POST: Ovo su njegova STROGA PRAVILA, tiču se VINA, ULJA I RIBE
Pravila za 40 dana uzdržavanja od mrsne hrane, ali i loših misli i dela
U subotu 28. novembra počinje Veliki božićni post. Za razliku od uskršnjeg posta čiji početak varira ovaj post uvek počinje na ovaj datum i traje 40 dana, zaključno sa Badnjim danom (6. januar).
Prema pravilu, na vodi se posti sredom i petkom, dok je ostalim danima dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom, kao i velikim praznicima poput Vavedenja i Svetog Nikole, može se jesti riba.
Vernici su juče obeležili Božićne poklade – poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso i beli mrs u ovoj godini međutim to nije bio slučaj jer je petak pa vernici koji inače poste danas faktički počinju post iako je njegov zvaničan početak danas.
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristiti ako nije povezan sa duhovnim.
“Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.U Svetom pismu piše “ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga”, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.
U postu se treba pokajati, ispovedati, olakšati svoju dušu i očistiti sebe. Ne treba telo mučiti postom ako ćemo biti besni, ako ćemo se svađati i želeti zlo bližnjem svom.
U postu treba opraštati i nastupati čista srca, pripovedaju sveštenici
Podsetimo, hrišćanski post uveden je po uzoru na Isusa Hrista koji je četrdeset dana proveo u pustinji u postu i molitvi i u Starom zavetu dao zapovest Jevrejima da poste jer će i “njegovi učenici postiti”.
Prema hrišćanskom učenju, utemeljiteljem posta “smatra se sam Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom”.
Ustanovljenje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove hrišćanstva i pominju se u delima svetih otaca od IV i V veka.
Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1.166. godine.
“Post je i danas neophodan”, zapisao je u svojoj knjizi “Molitve i molbe” blaženopoćivši patrijarh srpski Pavle objasnivši da se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se i četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Kurir.rs)