SRBIJU JE DANAS ZADESIO PRAVI VEMENSKI FENOMEN: Evo zašto je ceo dan MAGLA i do kada će TRAJATI!

Magla je jutros "progutala" veći deo Srbije, širom zemlje temperature su bile u "debelom" minusu za ovaj period godine, ali je na našim najvišim vrhovima toplije i za 10, 15 stepeni nego u gradovima! O kakvom se to fenomenu radi?

Ono što je danas posebno zanimljivo jeste fenomen temperaturne inverzije, na koju ukazuju iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), te je usled ove pojave temperatura u brdsko-planinskim predelima jutors bila viša u odnosu na kotline i nizije.

Naime, podaci RHMZ-a pokazuju da je jutros minus zahvatio veći deo Srbije. Najhladnije je bilo u Sjenici gde je jutros u 7 sati izmereno šest stepeni ispod nule. Potom slede Kuršumlija i Vranje sa -5 stepeni, zatim Ćurpija, Leskovac i Zaječar (-4 stepena).

Tri stepena ispod nule zabeleženo je u Negotinu, Nišu i Dimitrovgradu, dok je za stepen više bilo u Kragujevcu, Kraljevu, Požegi i Kruševcu. Minus 1 stepen je primetan i u Banatskom Karlovcu, Velikom Gradištu, kao i na Zlatiboru, dok je u prestonici temperatura bila na nultom podeoku.

Međutim, na jednoj od naših najvećih planina - Kopaoniku, jutros je izmereno čak 5 stepeni, dok se na Crnom Vrhu živa u termometru popela na neverovatni 10. podeok! Ujedno, to je bilo najtoplije mesto u Srbiji.

Iako na prvi mah deluje krajnje nelogično da na visokim planinama temperatura bude viša nego u gradovima, naročito na Kopaoniku čiji se najviši vrh nalazi na više od 2.000 metara nadmorske visine, ovo jeste neobična pojava, ali ne i nepoznata.

Šta je temperaturna inverzija?

Naime, kako stručnjaci objašnjavaju suočili smo se sa temperaturnom inverzijom, pojavom koja je suprotna od očekivane - da umesto da temperatura pada kako se penjemo naviše, ona zapravo raste.

Ovaj fenomen, kad je na planinama toplije nego u nizijama, zove se temperaturna inverzija. Dok u normalnim uslovima temperatura opada sa porastom nadmorske visine, kod ovog fenomena se, dakle, dešava suprotno.

Temperaturna inverzija se najčešće dešava tokom hladnih, stabilnih zimskih dana, kad se velika količina hladnog vazduha spusti u doline, dok su planinski predeli na suncu. U takvim uslovima, temperature raste u skladu sa nadmorskom visinom, pa tako nizije mogu biti u dubokom minusu, dok na planinima može biti i 10 stepeni više.

Kada je tlo u toku noći zbog hladnije od vazduha, atmosfera predaje toplotu podlozi, usled čega se hlade prvo slojevi vazduha neposredno uz podlogu, a zatim i viši slojevi. Samim tim, ti slojevi bliži tlu postaju znatno hladniji u odnosu na malo više slojeve iznad, pa se taj topao vazduh iznad nađe "u sendviču", jer je i ispod i iznad njega hladan vazduh.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)