ODRAZ U OGLEDALU
ODRAZ U OGLEDALU : Koga zabole za kulturu, kada ljudi umiru!
Život se nastavlja i posle korone
Gledam danima ovaj kolaps u kome smo se našli zbog korona ludila, pitam se kolike će tek posledice biti kada se sve završi. Nikada nisam do sada videla da je strah toliko zavladao, još od ’99 kada su nas bombradovali. Ljudi deluju pogubljeno i očajno.
Različite prognoze, danas će, preko sutra će, dve nedelje su ključne i nestaće virus na leto. Sve su to u medijima bila obećanja, pitam se samo za koga, ako sada imamo preko 6000 zaraženih.
Ništa tu ne bi bilo čudno da pozorišta nemaju od čega da rade, glumci sklapaju kraj sa krajem, jer ne postoji mogućnost čak ni za neku tezgu sa strane dečiju predstavu ili slično. I taj hleb je oduzet.
Ovako ljuta i očajna, jer od ljubavi prema umetnosti se ne živi, kao ni od straha i očaja, svašta mi je padalo na pamet. Kako da se zaradi neki novac a da nije naplaćivanje rođendanskih čestitki preko insta ili slično. Razumem da je očaj zavladao i među estradnjacima, ali da je primitivizam zavladao, zavladao je.
Moja iskrena bojazan jeste kada se ugasi ta kultura, ne samo u pozorištima, nego i u operi, baletu, gde će ljudi moći da oplemene svoju dušu posle ove korone. Osim uz narodnjake, koji sve pružaju, samo ne kulturu i duhovnu hranu.
Zamislite da vam deca recimo uče od starleta kulturu, od kriminalaca šta je poštenje, a od rijalitija šta znači imati privatnost i šta je ljubav?!
Veliko je nerazumevanje zavladalo da je kultura i kreativnost sve što naš život čini smislenijim, a ne šundaći i starlete, kriminalci, rijaliti programi. Od navedenih pojava ništa se ne može naučiti plemenito, nećete čuti Lazu Kostića, Mešu Selimovića, Branislava Nušića, samo koliko ste mogli koga da platite za noć i koju markiranu garderobu nosi, jer se slika i pokazuje, a praznina na sve strane.
Ovoliki pritisak bez sadržaja koji će pomoći ljudima da lakše prebrode ovu muku, ne vodi na dobru stranu, osim da ćemo imati povećan broj ljudi sa anksioznošću, paranojom i obolelih ne od korone već od socijalne distance, jer će se plašiti da priđu nekome nakon nekog vremena, čak i kada ovo bude prošlo.
Moja molba jeste da shvate ljudi da vam je kultura potrebna! Kvalitetni pisci,dobri filmovi, predstave sa kojih izlazite sa osmehom, balet, likovna umetnost koja bojom ulepšava vaš svet. Muzika je ona grana umetnosti koja nam služi kao terapija, kao uteha u ovom suludom vremenu, da postoje mnogo lepše stvari od korone, bolnica, broja zaraženih i umrlih. Više ni ne gledam tv, jer kada god bih uključila vesti prvo idu brojke, pa koliko ih je umrlo, a onda koliko kapaciteta imamo.
Ova tužna slika Korone koju gledamo svakoga dana, jeste lekcija da budemo odgovorni, ali da ne zaboravimo šta nam je važno u životu. Ne smemo da zaboravimo da je ovo trenutno stanje i da svakom zlu dođe kraj, na ovaj ili onaj način. Nema predavanja, ima samo borbe za bolje sutra.
Moramo misliti šta ćemo sutra kada ovo prođe, kako ćemo dalje. Činjenica je da mnogo ljudi je ostalo bez posla, da se radi sa smanjenim kapacitetom, jer posledice korone su evidentne. Ali mi naše posledice možemo da promenimo, ako se bavimo sobom ne trovanjem putem medija, brojem zaraženih,već podizanjem svesti da se čuvamo, pridržavamo mera, ali da živimo normalno koliko možemo i da pravimo planove za posle.
Volite svoje bližnje, povežite se sa njima sada, budite uz porodicu. Prijatelje ne zapostavljajte makar i na daljinu, ako ne možete da ih vidite. Mislite da je jako važno biti emotivno ispunjen da vas depresija i anksioznost od socijalne distance ne bi presrela, jer niste imali hrabrosti da joj se suprotsavite.
Zato gledajte lepe filmove, neku online predstavu, idite i u pozorište dok je to još moguće, poslušajte neki dobar koncert, pročitajte neki klasik, jer će vas on odvesti na neko čarobno mesto.
Samo ne zaboravite da je sve ovo prolazno, da je kultura deo vas, da bez nje ne postojimo, da smo svi jedni drugima važni. To je naša nasušna potrebna, umetnost je jako važna. Duhovna hrana leči, osvaja, to je ključno a ne one dve nedelje. Sačuvajmo se, zdrav razum i borbu za bolje sutra, to je jedino važno.
A ključne dve nedelje i strah ćemo zaboraviti i toga se niko neće sećati, a predstave koje ste pogledali, knjigu koju ste pročitali, ples koji ste odigrali će zauvek ostati u vašem srcu.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Aleksandra Anđelković)