UGROŽENO ZDRAVLJE 2,5 MILIONA LJUDI U SRBIJI! Korona divlja kao nikad pre udružena sa opasnim PM česticama!

Već deceniju i po, kako pokazuju zvanični državni izveštaji, vazduh u Srbiji je sve zagađeniji što za direktnu posledicu ima sve ugroženije zdravlje stanovništva. Svemu kumuju suspendovane PM čestice, polutanti koji su produkt grejanja, saobraćaja i industrije. A da sve po građane Srbije bude nepovoljnije, ovogodišnje naučne studije pokazuju da je porast PM čestica u vazduhu koji dišemo, uzrok i povećanom broju infekcija od korona virusa.

Kako se navodi u publikaciji Agencije za zaštitu životne sredine Srbije “Životna sredina u Srbiji 2004-2019”, najčešća prekomerna zagađenja vazduha u Srbiji, čak 77 odsto od ukupnog broja, javljala su se upravo zbog PM čestica.

- Kad udisanjem stignu u pluća, one se deponuju se u najdubljim delovima tog organa. Po posledicama za ljudsko zdravlje one su najbitniji polutant, zato što se talože u alveolama u kojima se vrši razmena kiseonika i ugljen dioksida. Uz to, u slučaju udisanja PM čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara – objašnjava onkolog dr Zoran Živković.

Olakšan napad virusa na već bolesna pluća

Na taj način, ovaj "nevidljivi ubica" iz vazduha, prašina manja od 10, odnosno 2,5 mikrometara, praktično "otvara put" već obolelim plućima za lakši ulazak korona virusa u organizam.

To su, kako je predstavljeno na nedavnom panelu o povezanosti aerozagađenja i epidemije COVID-19 u Srbiji, potvrdile i ovogodišnje 22 naučne studije rađene širom sveta na lokalnom, regionalnom ili globalnom nivou. Jedan od najdrastičnijih rezultata tih istraživanja jeste podatak da je samo jedan mikrogram PM-2,5 čestica preko dozvoljenog nivoa zagađenja, uzorkovao čak devet puta više slučajeva infekcije korona virusom i doveo do 2,3 puta više smrtnih slučajeva od COVID-19!

- Ove studije u svojim zaključcima potvrđuju povezanost zagađenja vazduha i većeg oboljevanja od COVID-19. PM-2,5 čestice su usko povezane sa nastajanjem ove bolesti, jer kao najsitnije čestice najlakše prodiru do plućnih alveola, gde prodire i korona virus. Još pre pandemije Svetska zdravstvena organizacija je aerozagađenje označila odgovornim za preuranjenu smrt 6.500 ljudi svake godine u Srbiji, od čega su za smrt 3.500 ljudi odgovorne upravo PM čestice – navodi ekspert za životnu sredinu i javno zdravlje Đorđe Kukolj.

Više od 2,5 miliona građana Srbije živi u zagađenim gradovima

Kada je reč o brojkama, kako pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, više od 2,5 miliona građana Srbije živi u gradovima u kojima je vazduh prekomerno zagađen i u kojima su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.

Ti gradovi, među kojima su aerozagađenjem najugroženiji Beograd (1,7 miliona), Pančevo (123.000), Smederevo (108.000), Užice (78.000), Valjevo (90.000), Kraljevo (125.000), Kragujevac (180.000), Subotica (141.000) i Sremska Mitrovica (80.000), najviše su i “bombardovani” PM česticama koje su smeša dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena.

Dozvoljena vrednost tih čestica u vazduhu iznosi 50 mikrograma po kubnom metru, ali ta vrednost, kako opet pokazuju podaci Agencije, čak u pet gradova traje duže od 100 dana godišnje: Pančevo (157), Užice (122), Valjevo (114), Kraljevo (106) i Kragujevac (101).

Iako emisija PM čestica praktično traje tokom cele godine, njihov uticaj je najveći tokom zimske sezone grejanja, a kada se tome dodaju i nova naučna istraživanja o povezanosti zagađenja vazduha i zaraze korona virusom, građani Srbije itekako imaju razloga za zabrinutost za svoje zdravlje.

- Tokom grejne sezone u zimskim mesecima usled nepovoljnih meteoroloških uslova dolazi do višednevnog kumulativnog povećanja koncentracija PM čestica, što se posebno odnosi na Užice i Valjevo, gradove koji se nalaze u kotlinama i dolinama, gde se pomenuti efekat dodatno uvećava. Što se tiče Beograda, glavni grad je pored ovih čestica i pod uticajem povećanih vrednosti koncentracije azot-dioksida, koji se javlja kao posledica intenzivnog saobraćaja. Prekoračenja azot-dioskida javljaju se u Novom Sadu i u Nišu – upozorava se u publikaciji Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Ako sa zahlađenjem, koje iaziva pojačano grejanje, izostanu prirodni prečišćivači vazduha poput kiše i vetra, tek nas očekuje povećano prisustvo PM čestica i svih ostalih polutanata u vazduhu iznad urbanih sredina.

- Niske temperature, uz odsustvo strujanja vazduha i povećanu vlažnost vazduha, kao što smo već godinama svedoci u zimskim mesecima, dovode do zadržavanja zagađenog vazduha iznad naseljenih mesta u vidu smoga – kaže Biljana Mladenović, rukovodilac za kvalitet vazduha valjevskog Zavoda za javno zdravlje.

Ali ima i još lošijih vesti!

Još lošija vest od ove, opet se nalazi u zaključcima ovogodišnje 22 studije o povezanosti aerozagađenja i povećanog broja slučajeva infekcije korona virusom i oboljevanja od COVID-19.

- U sredinama sa zagađenim vazduhom, uz određene atmosferske uslove poput povećane vlažnosti vazduha, virus duže opstaje i dugotrajnije se prenosi. Globalno gledano, samo mali porast dugotrajne izloženosti vazduhu zagađenom PM česticama povećava smrtnost od COVID-19 za 15 odsto – ističe Đorđe Kukolj.

Šta nas najviše truje

Odgovor na pitanje ko "truje" vazduh nad Srbijom dala je ponovo publikacija “Životna sredina u Srbiji 2004-2019”. U njoj je Agencija za zaštitu životne sredine kao dominantne izvore emisije PM čestica, navela toplane snage manje od 50 megavata i individualna ložišta, koji su u emisijama PM-10 učestvovali sa 57, a u emisijama PM-2,5 sa 75 odsto.

Kao prepoznatljivi izvori koji doprinose ukupnim emisijama PM-10, javljaju se još industrija sa učešćem od 13 i poljoprivreda sa udelom od 10 odsto. Sektor industrije javlja se i kao izvor PM-2,5 čestica sa 9, a drumski saobraćaj učestvuje sa svega 6 odsto na nacionalnom nivou.

A šta trenutno može da nam sačuva zdravlje

Konačno, šta nam je činiti do proleća kada će prestati grejanje, u ovom trećem, sve jačem talasu epidemije korona virusa uz tako zagađen vazduh koji udišemo?

- Maske mogu da nam pomogu kad je u pitanju zagađenje, jer one sprečavaju suspendovane čestice, koje ne prolaze kroz masku. One su odgovorne za kardiovaskularna oboljenja, obično se kaže za respiratorna, ali ona su samo jedna grupa oboljenja. Mnogo su gora posledica kardiovaskularna oboljenja i povećana zapaljenska reakcija organizma, što doprinosi tome da se poveća rizik od nastanka dijabetesa ili sada, veće smrtnosti od korone – izjavila je za N1 Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)