BELE KNJIGE
FIC: SRBIJA IMA UMEREN I STABILAN NAPREDAK! Ovo je jedino što može da spreči INVESTITORE DA ULAŽU U NAŠOJ ZEMLJI!
"Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel.
Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenjuje da Srbija ima umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime.
Porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravstvo, stečaj i devizno poslovanje, kao i digitalizacija i e-trgovina, prioritetne su oblasti "Bele knjige 2020".
FIC navodi da uprkos trenutnoj situaciji i dalje ima ista očekivanje, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona.
"Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel.
FIC navodi da u ovom izdanju "Bele knjige", publikaciji o poslovnoj klimi u Srbiji sa preporukama i predlozima za njeno unapređenje, neće dati Indeks Saveta institucionalnog napretka u 2020.
"Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije".
U poslednjih nekoliko meseci postalo je jasno, ukazuje FIC, da digitalizacija nije samo puka fraza već stvarna potreba društva i da na nju treba da gledamo kao na priliku, a ne pretnju.
"Tu priliku Srbija treba da iskoristi i unapredi svoju konkurentnost, ne samo u e-upravi, već i u privatnom sektoru".
FIC ističe da će poboljšanja u navedenim oblastima imati višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniti zemlju privlačnijim mestom za strane investitore.
Ovogodišnje izdanje sadrži prikaz kako je kovid-19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijeg sistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u definisanim oblastima.
Takođe, FIC ističe da je sada više nego ikada ključno da poslovna zajednica bude jedinstvena i nastavi otvoreni dijalog sa vladom, što će imati višestruke pozitivne efekte u kriznom vremenu.
Kako je navedeno, hitno su potrebne promene u oblastima zaštite podataka o licnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.
Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.
U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, ima najmanje prioritete.
Interesantno je, kako je navedeno, da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka.
Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug.
Srbija je, ocenjuje FIC, vodila u 2020. ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom. Mere su bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode "Savet ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan što se vidi na malom padu BDP-a, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere je ograničen. Stoga su potrebne daljnje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta".
FIC navodi da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga.
Konstatuje se da pad BDP trenutno nije najveći izazov, jer je Vlada Srbije podržala privredu sa devet posto BDP-a.
Konstatuje se da je investiciona klima pod velikim uticajem trenutnog investicionog ciklusa koji je pandemija naglo oborila.
FIC navodi da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije opale na 70 odsto tog iznosa.
Ocenjeno je da su rizici investiranja visoki, jer je došlo do naglog pada agregatne tražnje, pokidani su proizvodni lanci, a sve je praćeno trgovinskim ratom Kine i SAD.
Konstatuje se da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo.
FIC ocenjuje da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje.
"Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navodi se u "Beloj knjizi" stranih investitora.
FIC navodi da je u ovom trenutku zadržao preporuke od prošle godine uz male promene zbog okolnosti.
Preporučeno je vraćanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća.
Naglašava se značaj povećanja javnih izdataka na infrastrukturu uključujući ulaganja u zdravstvo kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturnih jaz.
Preporučuje se dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu.
Kao i optimizovanje fiskalnog opterećenja za anticiklično delovanje, odnosno nastavak rada na reorganizaciji poreske uprave.
Ističe se i značaj povećanje znanja i sposobnosti Poreske uprave, kao i da treba smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa.
FIC čini više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih i ulaganjem većim od 36 milijardi evra.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Tanjug)