EU htela da uloži 14 MILIJARDI U ZAPADNI BALKAN, ali baš sada UPALA U KRIZU! Šta bi ovo moglo da znači na Srbiju?

Trenutna blokada višegodišnjeg budžeta i fonda za oporavak EU dovela je Uniju u još jednu krizu, a pred Zapadni Balkan stavila pitanje kada će moći da računa na najmanje 14 milijardi evra evropske pomoći.

Mađarska i Poljska su zbog svog protivljenja uslovaljavanju raspodele evropskih fondova poštovanjem vladavine prava "povukle ručnu" u finalnim pregovorima EU oko usvajanja zajedničkog sedmogodišnjeg bužeta i fonda za oporavak u visini od 1824 milijarde evra.

Evropski zvaničnici upozoravaju da EU sada ulazi u još jednu krizu i to u trenutku kada je realizacija dogovorenih fondova više nego urgentna zbog rešavanja teških ekonomskih posledica izazvanih pandemijom Kovid 19.

Kriza u EU se neminovno "preliva" i na Zapadni Balkan koji iz novog budžeta EU očekuje novac namenjen zemljama u procesu pristupanja.

Dogovorom o "nikada većem bužetu za oporavak" EU je za naredni sedmogodišnji period predvidela i povećenje sredstava za potrebe finasiranja Instrumenta pretpristupne pomoći uključujući i novi Ekonomsko investiciooni paket za Zapadni Balkan.

Iz trenutno blokiranog EU bužeta za Zapadni Balkan izdvojeno je 14, 1 milijarda era.

Od toga 9 milijardi evra su sredstva koja su evropskim Ekonomsko inveticionim planom namenjena za oporavak i ekonomsko približavanje Zapanog Balkana EU.

Za ključne infrastrukturne projekte u oblasti transporta, energetike, digitalnog povezivanja, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja planirano je 6 milijardi evra, oko 1,5 milijarda je namenjena privatnom sektoru dok bi oko 1,5 milijardi bilo za reforme institucija i usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom u ključnim oblastima.

Iz novog budžeta EU koji je, pre blokade, trebalo da stupi na snagu od januara sledeće godine, zemljama sa Zapadnog Balkna na raspolaganju je trebalo da bude i Evropski fond za održivi razvoj u visini od oko 96 milijardi kao i mnogi programi podrške sektorskim politikama kao što su Horizonti, Erasmus.

U EU u ovom trenutku najvljuju intenziviranje razgovora sa Budimpeštom i Varšavamo u koje će biti uključeni najviši zvaničnici EU instititucija kao i kancelrka Nemačke, trenutno predsedavajuće članice EU, Angela Merkel.

Ocena je da bi ovaj zastoj na putu usvajnja zajedničkog bužeta mogao EU da košta vremena odnosno da odloži početak "upumpavanja" dogovorenih sredstava u privrede zemlja širom Evrope, a samim tim i ekonomski oporavak kontitneta od "najveće krize od nastanka Unije".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)