SAMO 10% LJUDI U SVETU IMA IMUNITET NA KORONU! Dr Verica Jovanović otkrila šok informacije, pa dodala OVO

Za sada naš zdravstveni sistem uspešno obezbeđuje zdravstvenu zaštitu za povećani broj obolelih. Usled povećanja broja zaraženih očekivano je da se vreme čekanja na pregled malo poveća, ali svi oboleli su za sada adekvatno zbrinuti i lečeni - kaže u intervjuu za "Blic" dr Verica Jovanović, direktorka "Batuta".

Fizička distanca, kao i primena drugih preventivnih mera za sprečavanje širenja zaraznih bolesti, koje se najčešće prenose putem vazduha ili bliskim kontaktom, nisu uvek dovoljno u primeni na teritoriji naše zemlje, ističe dr Jovanović podvlačeći da je poštovanje istih od presudnog značaja.

U nedelji za nama registrovano je tri puta više novozaraženih nego u nedelji ranije. Šta je krivac takvoj statistici?

- Podaci govore da je samo u nedelji od 17. do 23. oktobra potvrđeno 2.396 pozitivnih slučajeva, dok je u nedelji kasnije registrovano tri puta više – preko 7.000 slučajeva. Ovaj skok broja pozitivnih nastao je kumulativnim dejstvom različitih faktora, ali pre svega nedovoljnom primenom ličnih zaštitnih mera, neodržavanja fizičke distance i širenjem infekcije u grupama prilikom okupljanja, a bez saznanja da među okupljenima ima pozitivnih na Covid-19.

To je svakako jedan od ključnih razloga zašto se bolest širi u zajednici. Predostrožnost svih nas u ovim momentima je od velikog značaja. Nalazimo se u dobu godine koje pogoduje širenju respiratornih infekcija. Usled klimatskih uslova, koji pogoduju održavanju virusa u spoljnoj sredini, kao i zbog bliskog kontakta, koje osobe ostvaruju boraveći u zatvorenim prostorima, naročito ukoliko nema dovoljne međusobne fizičke distance, dolazi do lakog širenja većine virusa putem aerosola, kao i lakog prenosa novog korona virusa u humanoj populaciji.

U prvom naletu epidemije imali smo mnogo restriktivnije mere, pa čak i vanredno stanje, sa vidno manje zaraženih. Zbog čega je sada situacija drugačija?

- U prvim mesecima epidemije svet se suočio sa do tada nepoznatim virusom. Mere koje su bile u primeni u celom svetu, bile su slične u većini zemalja i započele su upravo kontrolom i ograničenjem kretanja, kako na međunarodnom nivou, tako i unutar zemalja iz osnovnog razloga - a to je kontrola širenja infekcije. Imajući u vidu činjenicu da se virus primarno prenosi sa jedne na drugu osobu, i da opstaje u humanoj populaciji, ključna mera za kontrolu širenja je presek lanca prenosa virusa, što uključuje izolaciju i sprečavanje kontakata u cilju sprečavanja širenja virusa.

Uvođenje vanrednog stanja čiji je glavni cilj bio kontrola širenja virusa u populaciji, dala je rezultate, jer je sprovedenim merama sačuvano starije stanovništvo od posledica širenja Covid-19, a istovremeno, bolnički kapaciteti su očuvani za pružanje zdravstvene zaštite svima kojima je bila potrebna. Osnovni cilj ovakve mere je smanjenje istovremenog zaražavanja velikog broja ljudi, kako bi svima mogla da se ukaže pomoć u sistemu zdravstvene zaštite.

Svedoci smo da ceo svet prilagođava različite mere prevencije i kontrole infekcije u zavisnosti od razvoja epidemiološke situacije.

Istovremeno, primenom svih mera u vanrednom stanju uspostavljene su osnove za efikasno reagovanje u vanrednoj situaciji koja je nastala globalnim širenjem zarazne bolesti, svuda u svetu. S obzirom na to da se u ovom trenutku ne može predvideti kraj pandemije, do pojave vakcine, potrebno je primenjivati sve mere zaštite kako lične tako i mere u zajednici, u cilju smanjenja i kontrole širenja virusa.

Ima li razlike u kliničkim slikama ljudi koji su sada oboleli i recimo zaraženih tokom leta?

- Klinička slika Covid-19 se nije promenila od početka epidemije, najveći broj obolelih se javlja lekaru najčešće usled povišene telesne temperature i pojave simptoma od strane respiratornog trakta, potom veoma često uz gubitke čula ukusa i mirisa, ređe sa stomačnim tegobama. Trenutno, kada je uzrast inficiranih u pitanju, najveći broj inficiranih osoba je uzrasta od 20 do 50 godina starosti, tako da su to češće osobe kod kojih se dijagnostikuje blaža klinička slika bolesti i koje se mogu lečiti u kućnim uslovima i u izolaciji - dve nedelje. Dešava se da, ukoliko se inficiraju mlađe osobe koje su već obolele od neke hronične bolesti, kao što su dijabetes, neregulisani krvni pritisak, oboljenja krvnog sistema, maligne bolesti, tok njihove bolesti može biti veoma komplikovan i nepredvidiv.

Takođe, zbog povećanog broja potvrđenih pozitivnih slučajeva poslednjih dana registrujemo značajno povećanje broja pacijenata koji zahtevaju bolničko lečenje. U proseku 15% novoinficarinh zahteva bolničko lečenje.

Jako je važno za svakog pojedinca da bude oprezan u smislu praćenja zdravstvenog stanja i ukoliko prepozna da je bio u kontaktu sa inficiranom osobom, da reaguje na vreme i prati svoje zdravstveno stanje, ukoliko se pojave simptomi ili znaci respiratorne infekcije, naročito u slučaju povišene telesne temperature, neophodno je da ode na pregled dok se ne utvrdi status u odnosu na Covid-19. Sve preporuke lekara treba da se primenjuju dosledno, uz izolaciju u kući ako se radi o pozitivnim osobama na koronu osim ukoliko se zahteva bolničko lečenje.

Bolnice nam se rapidno pune, koliko naš zdravstveni sistem može da odoleva pritisku?

- Svakodnevno se prati broj pregleda ostvarenih u kovid ambulantama i popunjenost kapaciteta bolnica i u skladu sa tim planiraju se dalji koraci. Zdravstveni sistem preusmerava određene posteljne kapacitete na kovid patologiju, a istovremeno u skladu sa potrebama, uvek postoji mogućnost za otvaranje privremenih bolnica.

Za sada naš zdravstveni sistem uspešno obezbeđuje zdravstvenu zaštitu za povećani broj obolelih. Entizujazmom, profesionalnim odnosom od početka epidemije, zdravstveni radnici daju svoj maksimum u radu kako bi oboleli dobili adekvatnu i pravovremenu negu i lečenje. Usled povećanja broja obolelih, očekivano je da se vreme čekanja na pregled u kovid ambulantama malo poveća, ali svi oboleli su za sada adekvatno zbrinuti i lečeni. Ministarstvo zdravlja u saradnji sa zdravstvenim ustanovama reorganizuje rad u skladu sa potrebama.

U ovom momentu na lečenju u bolnicama u Srbiji je oko 2.000 ljudi, ali u prethodnom periodu bio je i veći broj osoba koje su lečene u bolnicama u jednom danu.

Uloga svih nas, građana Srbije jeste da sopstvenom pažnjom i primenom zaštitnih mera smanjimo intenzitet širenja korone i potrebu za bolničkim lečenjem obolelih. Manji broj inficiranih korona virusom automatski dovodi do manjeg zauzimanja bolničkih postelja za lečenje osoba sa Covid-19.

Lekari su istakli da postoji problem sa praćenjem kontakata zaraženih. Zbog čega?

- U situaciji kada imamo povećanu transmisiju virusa u populaciji, veoma je teško ispratiti sve kontakte obolele osobe, što nije izolovan slučaj kod nas, već se dešava u svim zemljama gde imamo povećanje broja obolelih. Epidemiolozi na terenu svakodnevno i kontinuirano rade na kontaktiranju i praćenju svih osoba koje su označene kao kontakti obolele osobe, a primarno na praćenju porodičnih kontakata zaražene osobe, kontakata zdravstvenih radnika, osetljivih populacija i kontakata u kolektivnim smeštajima kako bi se blagovremeno preduzele sve preventivne mere i prekinuo lanac infekcije. Od velikog je značaja i poruka za sve građane da samostalno primenjujući mere kontrole sopstvenih kontakata, ukoliko se radi o pozitivnim osobama na novi korona virus, doprinesu smanjenju širenja korone u svom okruženju.

U kojim slučajevima je ključan pregled, a kada testiranje?

- Na osnovu pregleda lekar odlučuje o potrebi za testiranjem i o daljem lečenju pacijenata. Veoma je bitno da se osobe jave lekaru pri pojavi prvih simptoma koji ukazuju na sumnju na Covid-19, a o kojima smo toliko pričali u prethodnim mesecima i verujem da ih svi već lako prepoznaju.

Veoma je bitno da se pregled obavi što ranije kako bi se u skladu sa indikacijama osoba i testirala na prisustvo SARS-CoV-2 virusa i kako bi se odredila i primenila adekvatna terapija. Testovi koji se koriste za detekciju virusa imaju najveću senzitivnost ukoliko se testiranje obavi u prvim danima od pojave simptoma bolesti, odnosno tada je najveća verovatnoća da se virus može detektovati. Druga vrsta testova, serološki testovi, koriste se za detekciju antitela koje organizam stvara kao odgovor na prisustvo virusa. Antitela se stvaraju u prvih nekoliko nedelja od kontakta sa virusom i tek nakon tog perioda ih možemo detektovati iz uzoraka krvi. Stoga je blagovremeno javljanje lekaru veoma bitno za određivanje indikacija za testiranje, vrste testiranja i lečenje.

Da li će nam i koliko pomoći eventualno strože kontrole i kazne?

- Verujem da su građani veoma savesni i da se većinski pridržavaju propisanih mera za zaštitu od širenja ove zarazne bolesti, te verujem da se propisane preventivne mere poštuju, kao i da neće biti potrebe za primenjivanjem kaznenih mera. Međutim, kontrolu primene preventivnih mera svakako treba sprovoditi, posebno na mestima gde se okuplja veći broj ljudi, kako bi se prevashodno sugerisalo na eventualne propuste u poštovanju propisanih mera i uticalo na njihovu doslednu primenu, jer ona je spas i zaštita od širenja korone u populaciji. Drugih mera nema u ovom momentu.

Jedan usvojen obrazac ponašanja, koji se primećuje kod većine građana, značajno je pomagao u kontroli epidemije. Do sada je lična kontrola bila ključ da sačuvamo zdravlje. Najavljene mere trebalo bi da kontrolišu i sankcionišu pojedinačna iskakanja, zajednički cilj je da ih je što manje, a da je konačni cilj suzbijanje širenja korone u zemlji. Svako ima pravo na zdravlje, a ono je uvek prioritet svih prioriteta.

Šta se dešava sa kolektivnim imunitetom u Srbiji, da li se zna trenutni procenat obuhvaćenosti?

- Kod osobe zaražene SARS-CoV-2 virusom dolazi do razvoja imunološkog odgovora već u prvih nekoliko nedelja nakon infekcije. Preciznih podataka o dužini trajanja imuniteta nakon preležane Covid-19 bolesti, kao i da li jačina imuniteta zavisi od težine kliničke slike bolesti za sada nama. Podaci iz studija seroprevalencije koje su sprovedene u svetu ukazuju da manje od 10% populacije u svetu ima imunitet na SARS-CoV-2, što ukazuje da je veliki procenat ljudi i dalje osetljiv na ovaj virus. Dok ne dobijemo efikasnu vakcinu koja bi nas štitila od korone, ostaje nam da se pridržavamo propisanih mera prevencije i da sprečimo širenje virusa prekidom puta prenošenja virusa (prekidom lanca infekcije). Podatke o studiji seroprevalencije očekujemo uskoro. Studija je završena i podaci će uskoro biti dostupni.

Izbegavajte druženja i okupljanja

Već je više puta rečeno, ali koje mere je neophodno primenjivati?

- S obzirom na to da je izazivač Covid-19 među nama, neophodno je primenjivati neophodne mere zaštite: smanjiti broj socijalnih kontakata, koje pojedinac ostvaruje tokom ovog perioda, izbegavati okupljanja i druženja dok postoji visok rizik od zaražavanja u našoj okolini, primenjivati lične mere zaštite od širenja virusa (nositi zaštitnu masku tako da maska prekriva nos, usta i bradu), držati fizičku distancu, održavati higijenu ruku i prostora u kome se boravi. Ukoliko se javi povišena telesna temperatura, obavezno treba posetiti lekara. Ukoliko saznate da ste kovid pozitivni, obavestite osobe sa kojima ste bili u kontaktu o tome, a svoje blisko okruženje čuvajte od prenosa bolesti, još jačom primenom preventivnih mera i izolacijom.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)