KOLINDA OTKRILA SVE TAJNE SVOG SUSRETA SA BAJDENOM: Ovo je baš, baš ZANIMLJIVO, čitajte SVAKU REČ!

Bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović napisala je autorski tekst u kojem se bavila nedavno završenim izborima u SAD. Prenosimo ga:

"Izbor Donalda Trampa za predsednika SAD-a bio je svojevrsni bunt protiv elita, odnosno ono što je dio birača smatrao tradicionalnim vashingtonskim establišmentom, a koji po njihovom mišljenju nije ponudio rešenja za njih goruća pitanja proteklih decenija. U tom smislu, tada je bivša državna sekretarka Hilari Klinton bila u delu javnosti, ali i u jednom delu Demokratske stranke, percipirana upravo kao deo tih elita.

Uprkos napetostima na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu koje su obežile mandat predsednika Trampa, ne mogu se zanemariti i postignuti rezultati u području ekonomije i otvaranju brojnih novih radnih mesta. U tom kontekstu, sve je vodilo prema reizboru Trampa.

Međutim, ignorisanje i loše upravljanje krizom oko pandemije COVID-19, koje je pokazalo i sve slabosti američkog zdravstvenog sistema uprkos inovacijama i tehnologiji koju SAD poseduje, u završnici je poništilo pozitivne rezultate Trampove ekonomske politike. To je, zajedno s protestima u nizu gradova zbog položaja afroameričkog stanovništva i podelama u društvu, bio ključni faktor za rezultate ovih izbora. Rezultati izbora i reakcije na njih pokazuju kako je Amerika duboko podeljena.

Glavni izazov biće sveameričko ujedinjenje duboko podeljenog društva. Izabrani predsednik Džo Bajden to prepoznaje te je odmah najavio "zaceljivanje" društva i države u tom smislu. Pozvao je i one koji mu nisu dali glas da mu daju šansu. Kao što je u svom govoru istaknula izabrana potpredsednica Kamale Haris, Bajden je srušio jedan od poslednjih tabua i imao "drskost" da za potpredsednicu i svoju desnu ruku nominuje ženu. U tom smislu, napravljen je važan iskorak u američkoj politici, kao što je to bio slučaj i u Hrvatskoj 2015. godine izborom žene na čelo države.

Više doslednosti

Džo Bajden već u prvim danima svog mandata donosiće odluke koje će predstavljati otklon od sadržaja i stila politike svog prethodnika, pa i ukidanje nekih od njih i vraćanje na stanje pre Trampovog mandata. Uz žurno rešavanje svevažnog pitanja pandemije COVID-19 i ekonomskih mera u cilju nadilaženja krize, glavni prioriteti zasigurno će biti:

1. Jačanje nacionalnih institucija i vraćanje poverenja ljudi u njih, te zaštita institucija poput onih ključnih u nošenju s pandemijom (CDC, FDA) od političkog uticaja i pritiska.

2. Povratak međunarodnim savezništvima, razvoj i rad na zajedničkoj agendi, podizanje američkog ugleda u svetu i utvrđivanje američkog predvođenja u svetu.

3. Povratak u međunarodne institucije, gde će SAD opet zauzeti svoje mesto za stolom - što će u tom smislu biti "reangažirani SAD". Ovde ponajpre imam na umu Ujedinjene narode i povezane organizacije, poput Svetske zdravstvene organizacije i drugih. Posebno pozdravljam najavu povratka u Pariški sporazum o klimatskim promjenama, koji predstavlja zajednički, globalni okvir i zalog za našu održivu budućnost. Osobno bih voleli videti povratak SAD-a i u nuklearni sporazum s Iranom (JCPOA), uz nužne korake i iranske strane, koji mi u Europskoj uniji podržavamo, uz nastavak potpore i razumevanja za sigurnost Izraela.

4. Promicanje vrednosti, poput demokratije i vladavine prava, što je uvek deo agende svake američke demokratske administracije. Sve u svemu, posebno kad je reč o međunarodnim odnosima, možemo očekivati više doslednosti i predvidljivosti američke administracije. Transatlantske veze i poverenje takođe treba nastojati ojačati, pre svega snažnijom saradnjom Europske unije i SAD-a te kroz savezništvo u NATO-u. No ne treba zaboraviti kako je upravo jedna demokratska administracija - ona predsednika Obame - ustrajala na 2% BDP-a izdvajanja za obranu i 20% od toga za tehnološki razvoj, na što su se države članice obvezale na sammitu u Velsu. Neće biti popuštanja, ali bit će više dijaloga i razumevanja.

Saradnja odmah

Kad je reč o odnosu prema Europskoj uniji, potrebna je promena i u sadržaju i u tonu. Jačanje europsko-američkih veza treba predstavljati oslonac za obe strane u budućnosti. Tokom svoje karijere imala sam priliku sresti se sa svim živućim i u međuvremenu i jednim preminulim američkim predsednikom. Džo Bajden svakako je ponajbolji poznavatelj prilika u Jugoistočnoj Europi. Tu se može uspoređivati jedino s Hilari Klinton, koja nije uspela da pobedi na izborima. U Vašingtonu sam imala priliku da pripremam ključne sastanke s potpredsednikom Bidenom u vreme hrvatskih pristupnih pregovora, s predsednikom Josipovićem i premijerkom Kosor. Bajdenova podrška ulasku Hrvatske u EU bila je ključna u završnim fazama pristupanja.

No kad je o našim bilateralnim odnosima reč, ponovit ću ono što sam rekla i nakon izbora Donalda Trampa. Hrvatska neće biti visoko na listi prioriteta nove američke administracije. Nismo velika država, a srećom nismo ni država-problem. Odnosi sa SAD-om dobri su i čvrsti. Kako bismo napravili daljnje iskorake, sami moramo nametati inicijative na agendu bilateralnih odnosa i biti proaktivni, a ne reaktivni. U tom kontekstu, Hrvatska i novoj administraciji, odnosno starim prijateljima, treba jasno artikulirati ne samo svoja stajališta, već i rešenja. Nemojmo zaboraviti na važnost razdoblja tranzicije administracija - s novom administracijom treba početi sarađivati sada i odmah.

Nadam se da hrvatski ambasador u Vašingtonu ove godine ne planira u Hrvatsku za Božić, jer to je vreme intenzivnog rada, kada se postavljaju temelji budućih kontakata i saradnje. Naravno, postoje mnoga ograničenja jer osobe koje su mogući kandidati za mesta u budućoj administraciji ne smeju kontaktirati s predstavnicima stranih vlada, ali uvek postoji način. Uostalom, i sama sam svojim posetom SAD-u u prelaznom razdoblju između Obame i Trampa postavila temelje buduće saradnje, osigurala Trumpov dolazak u Varšavu na sastanak Inicijative triju mora i bilateralni sastanak među prvih 20 državnika u svetu, kao i okosnice budućih projekata bilateralne i multilateralne saradnje.

Trampu se mora priznati kako je, iako nas nije dobro poznavao, Hrvatskoj uvek bio sklon. Uostalom, tokom njegovog mandata uspeli smo privesti prema kraju i dva ključna procesa: ulazak u program izuzeća od američkih viza te početak sklapanja važnog Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, bez kojega ne možemo govoriti o ozbiljnim američkim ulaganjima u Hrvatskoj, što je veoma važno i za ekonomske odnose i naše iseljeništvo.

Obnova savezništava

Za Hrvatsku i mene lično, posebno je bila važna njegova podrška Inicijativi trijuu mora, a u konačnici i obećana sredstva u visini od milijardu američkih dolara. Treba napomenuti kako ova Inicijativa, koja predstavlja samosvestan hrvatski spoljnopolitički iskorak i kojom smo ojačali hrvatski položaj u Europi te stvorili platformu za saradnju 12 država članica EU, uživa ne samo podršku EU, već i potporu obe velike američke stranke i uticajnih američkih krugova.

Sigurnost Evrope, posebno energetska, te jačanje istočnog dela EU, politika je koju dele sve američke administracije. Stoga očekujem vetar u leđa za Inicijativu i od Bidenove administracije. Hrvatska mora iskoristiti svoj geopolitički položaj, a u ovom trenutku, uz potporu procesima rešavanja otvorenih pitanja u našem susedstvu, osobito u Bosni i Hercegovini, to najbolje možemo kroz prometnu, digitalnu i energetsku infrastrukturu. Tadašnjeg potpredsednika Bidena pozvala sam u Hrvatsku 2015. godine te je u Zagrebu boravio i bilateralno i na sastanku na vrhu Procesa Brdo-Brijuni. Razgovarali smo na Pantovčaku vrlo otvoreno u najužem krugu suradnika, kao i nasamo.

Bilo bi neprimereno i nediplomatski govoriti o sadržaju tog sastanka, no ono što mogu reći jest da Džo Bajden ne samo da je dobro upućen u prilike u JIE, da jako dobro poznaje istoriju ovog prostora i odgovornost sviju, nego mu je i iznimno i iskreno stalo do njegove stabilnosti i napretka. U tom kontekstu, Hrvatska može i mora u razdoblju koje je pred nama preuzeti inicijativu.

Bidenova administracija imat će toliko "domaćeg" posla i onog oko obnove savezništava da će ceniti preuzimanje odgovornosti i inicijative. To je zadatak za RH, u kontekstu Inicijative triju mora, ili pogleda na sigurnost i stabilnost susedstva, ali i EU, koja se mora potvrditi kao samosvestan globalni dionik, ne se priklanjati nekome kao slabija strana, pa ni SAD-u, već u taj odnos ulaziti ravnopravno i proaktivno.

Praktični Joe: 'Na summitu 2015. sa mnom se vozio u običnom kombiju'

Od zanimljivosti, izdvojila bih činjenicu kako je američka Tajna služba u saradnji s našim službama danima radila sigurnosne pripreme na Pantovčaku, te iako je naša prvobitna ideja bila sastanak održati na Brijunima, oni su smatrali da je Pantovčak daleko najbolja lokacija. To je iskustvo u konačnici svakako bilo i jedan od bitnih razloga kad su se donosile preporuke za trajno sedište Ureda PRH.

Za potrebe poseta doveli su i posebno vozilo, kojim je, između ostalog, bilo predviđeno da se Bidena preveze od glavne zgrade Ureda do Vile Prekrižje, gde sam organizovala ručak za učesnike sastanka. Međutim - bojim se, na užas delatnika Tajne službe - Bajden je ušao u zajednički kombi s nama predsednicima i na odlasku i na povratku iz Vile Prekrižje, te smo tih nekoliko minuta proveli u srdačnom razgovoru.

Za mene je to bio izraz njegovog poštovanja svima nama koji smo sudelovali na zagrebačkom sastanku na vrhu te dokaz njegova stava kako je doista zaintersovan za praktična i trajna rešenja, a ne protokol. Sve u svemu, razgovor koji se vodio tokom ručka, na kojem su sudelovali samo predsednici, bio je puno neformalniji, otvoreniji i iskreniji od sednica sastanka."

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)