KORONA VIRUS
NAKON SKIDANJA SA RESPIRATORA KREĆE PANIKA! Ovakav je svaki dan iza zatvorenih vrata KBC DRAGIŠA MIŠOVIĆ!
- Mesta! Sestro! Hitno! - viče jedan od lekara dok zajedno s kolegama trčeći gura krevet s pacijentom.
Krstić je samo jedan od mnogobrojnih pacijenata u KBC ''Dragiša Mišović'', gde borba s koronom ne prestaje od marta i gde lekari, sestre i svi među tim zidovima vode tešku bitku za svaki život i dah.
Biti oboleo od kovida je kao da si riba na suvom i boriš se za vazduh. Istog trenutka kada se skineš sa kiseonika, treba ti samo pet do deset sekundi da počneš da škripiš. I onda panika... Strah je normalna ljudska osobina. Panika je problem. Ako savladaš paniku, savladao si sve.
Ovako započinje priču dr Nebojša Krstić (58) iz Vranja, zaposlen u domu zdravlja u Hitnoj pomoći Bujanovac, koji je 22. oktobra primljen u beogradski KBC „Dragiša Mišović“ sa obostranom upalom pluća. Ova ustanova od marta zbrinjava kovid pacijente, a reporteri Kurira su je obišli i prošle nedelje. Svi zaposleni, kao vojnici na ratištu, neprekidno i neumorno vode bitku. Cilj je jedan - život!
- Prve simptome sam dobio na poslu, na dežurstvu. Temperatura s bolovima u kostima, a posle sve po redu... Testirao sam se. Pozitivan. Dva dana u bolnici u Vranju, pa sam prebačen u „Mišović“ na intenzivnu negu - priča dr Krstić. Više se plašio za suprugu, koja je takođe zaražena, nego za sebe. Srećom, ona je prošla bezbolno:
- Ja sam završio na intenzivnoj. Na kiseoniku 24 sata. Od 15 do 17 litara... O beskrajnim satima u bolnici ne želim ni da mislim...
On je, srećom, ključnu bitku dobio i spremao se kući, da vidi unuke, koji su mu najviše nedostajali.
Mnogim pacijentima u ''Mišoviću'' borba tek predstoji. Blok B, gde je oko 80 kreveta i 22 postelje za najteže pacijente, popunjen je. Na intenzivnoj nezi sablasna tišina. Pištanje respiratora i tihi govor užurbanih sestara. Deo pacijenata je na invazivnoj intubaciji, uspavani kako bi lakše podneli bol. Ipak, njihova lica, ozbiljna i bezizražajna, nagoveštavaju borbu. Kao i oči pacijenata koji su na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji. S vakumiranom maskom preko lica. Svesni. Kod njih se, ipak, vidi i strah.
- Mesta! Sestro! Hitno! - viče jedan od lekara dok zajedno s kolegama trčeći gura krevet s pacijentom. Muškarac, srednjih godina, mokar od znoja, otvorenih usta, polusvestan, ali s jasnim izrazom panike na licu, pokušava da dođe do daha. Apsolutnu tišinu zamenio je žamor glasova i užurbanih pokreta. Za nepun minut, pacijent je bio prikačen na kiseonik.
Ovo se često dešava, objašnjava Nataša Bogunović, glavna sestra KBC ''Dragiša Mišović''. U intenzivnu dolaze pacijenti ''u pogoršanju''.
- Stavili su mu fejs masku i sada ga stavljaju u prone položaj (ležanje na stomaku). Ulažu sve napore da odlože stavljanje na respirator - objašnjava Bogunovićeva.
Novi pacijenti stalno pristižu, kaže dr Tatjana Milošević, načelnica odeljenja pulmologije, a posebno zabrinjava to što su u prvom i drugom talasu, bar ovako na početku, to bili dosta mlađi pacijenti - između 20 i 40 godina. Sada, veliki broj njih ima preko 65 godina.
- Broj zaraženih zabrinjavajuće raste. Ne znamo koliko će njih imati tešku kliničku sliku. Već sada imamo raznovrsnu patologiju i dosta teških pacijenata. Imamo one koji su razvili bubrežnu insuficijenciju, pacijente koji se inače dijaliziraju, dosta dijabetičara i pacijenata s drugim hroničnim bolestima... Prvih nekoliko dana bolesti većina bolesnika nije u tako teškom stanju, ali pogoršanje počinje između sedmog i desetog dana. Što je pacijent stariji, što ima više komorbiditeta, očekujemo i težu kliničku sliku - kaže dr Milošević. Ona upozorava da sezona respiratornih infekcija inače traje do maja meseca i da u tom periodu ima vrlo mnogo bakterijskih upala pluća. Šta će se desiti u sudaru s koronom i kada će biti novi pik, dr Milošević kaže da u velikoj meri zavisi od nas:
- Kada bi ljudi samo malo više vodili računa - da nose maske i peru ruke, sve bi bilo drugačije i svima bi nam bilo mnogo lakše.
Njen siguran glas nadjačava zvuk respiratora, a dok zdravstveni radnici u skafanderima trče od pacijenta do pacijenta, odlazimo pitajući se: Zar je toliko lako i zašto je to toliko teško?!
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Srbijadanas.com)