ekonomija
SRBIJA KAO I SVE RAZVIJENE ZEMLJE Goran Nikolić: Deficit srpskog budžeta zbog pandemije na nivou EU
Nikolić smatra da ako to već rade razvijene zemlje onda je dobro i da je Srbija na tom putu
Deficit države koji je Vlada Srbije planirala rebalansom budžeta je 8,7 posto što je praktično identično deficitu na nivou Evropske unije i razultat je borbe da se ublaže efekti pandemije, rekao je danas za Tanjug ekonomista Goran Nikolić.
- U suštini sve države koje su pokušale da pojačanom fiskalnom potrošnjom ublaže efekte pandemije su generalno uradile dobru stvar jer su na taj način smanjile nagativan uticaj na zaposlenost, na privrednu aktivnost, na plate - rekao je on.
Nikolić smatra da ako to već rade razvijene zemlje onda je dobro i da je Srbija na tom putu.
- Ono što možemo očekivati kada je u pitanju javni dug, je da će on biti nešto ispod 60 posto BDP-a. Poredeći to sa procenjenih 102 posto, što je na nivou EU prosek u ovoj godini, to je zadovoljavajući rezultat - ističe Nikolić.
Kao ohrabrujuće on ocenjuje projektovano smanjanje fiskalnog deficita na tri posto u sledećoj godini.
- Kada se pogledaju fiskalni prihodi i rashodi u prvih devet meseci, fiskalni prihodi nisu puno pali - samo tri odsto, a rast fiskalnih rashoda iznosi oko petinu i u stvari to je pokušaj države da povećanjem svoje potrošnje ublaži pad privatne potrošnje - kaže on.
Navodi da bi pad privatne potrošnje vodio mnogo dramatičnijem obaranju privredne aktivnosti u Srbiji i doda je da bi u tom slučaju imali pad BDP-a do pet posto.
- Srbija ima relativno dobre rezultate, ako se poredimo sa Evropom, naš kumulativni rast u ovoj i 2021. godini će biti najveći u Evropi, negde između 4,5 i 5 posto. To su za ove dve krizne godine - dobri rezultati, a oni su u pozitivnom smislu posledica i ovog fiskalnog deficita - rekao je on.
Kao pozitivnu stranu, on ocenjuje i 1,9 milijardi evra stranih direktnih investicija za devet meseci.
- To je po meni vrlo ispravna politika države da podstiče dolazak stranih investitora. Mislim da je to vrlo dobar odnos prema privrednom razvoju jer bez njih teško možete očekivati povećanje izvoza -rekao je on.
Nikolić kao tri ključna razloga za porast fiskalnog deficita i generalno porast budžetskih rashoda navodi rast potrošnje za zdravstvenu zaštitu, kapitalnih izdataka, i pomoći pomoć preduzećima i privredi da isplate zarade i održe broj radnika.
- Rast kapitalnih izdataka je jako pozitivan. U devet meseci rast je 14 posto što znači da i u ovo vreme pokušavamo da podignemo privrednu aktivnost - ocenjuje on.
Nikolić zaključuje da je povećanje budžetskog deficita u stvari direktna posledica socijalno odgovornog odgovora na krizu.
- Da se u vreme pandemije išlo u održavanje postojećih rashoda bilo bi to potpuno neutemeljeno, i dovelo bi do pada privredne aktivnosti - zaključuje on.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Tanjug)