NI TRAMP NI BAJDEN! PENS ĆE POSTATI PREDSEDNIK SAD, evo šta se dešava nakon izbora!

Amerika je glasala o novom predsedniku, ali ga još nije izglasala i sudeći prema tužbama koje pristižu, procedura izbora mogla bi da se razvuče mesecima i preseli ili u sudove ili u Kongres, a konačni pobednik mogao bi da bude totalno neočekivan.

Već uoči izbornog dana 3. novembra bilo je upućeno više od 300 tužbi u 44 savezne države, vezanih za slanje glasova poštom i prevremeno glasanje koja je ove godine bilo u mnogo većem obimu nego ranije.

Ako se okolnosti budu poklopile, umesto dosadašnjeg predsednika Donalda Trampa i njegovog demokratskog izazivača Džoa Bajdena, šef Bele kuće mogao bi da postane Trampov potpredsednik Majk Pens, kojeg su republikanci ionako već planirali da kandiduju za predsednika 2024. godine.

Ovakav scenario nije nemoguć, a desio bi se u slučaju da prvo savezne države, a zatim i Predstavnički dom Kongresa ne uspeju da izaberu predsednika, a republikanski Senat izabere potpredsednika i on potom preuzme dužnost šefa Bele kuće.

BIZARAN OBIČAJ DA MEDIJI PROGLAŠAVAJU POBEDNIKA

Ono što je neverovatno za jednu demokratiju poput američke jeste da su velike TV mreže ili agencije poput Asošijeted presa te koje praktično proglašavaju pobednika kada podaci pokažu da on ima nedostižnu prednost nad rivalom, dok se zvanične izborne komisije u saveznim državama oglašavaju tek nakon svih prebrojanih glasova. Tako se u izbornoj noći desilo da je Foks njuz, koji je tradicionalno privržen republikancima, proglasio demokratu Bajdena za pobednika u Arizoni, što je razbesnelo Trampa pošto je bilo očigledno da je proglašenje preuranjeno.To se juče i potvrdilo kada je Tramp počeo da stiže Bajdenovo vođstvo u toj državi.

DO KADA ĆE SE ZNATI POBEDNIK U SPORNIM DRŽAVAMA

Ako se desi da je trka u nekoj saveznoj državi toliko neizvesna da je razlika u glasovima minimalna, a nijedan od kandidata ne želi da prizna poraz, brojanje glasova se nastavlja, a ukoliko razlika ostane mala, brojanje se ponavlja. Rokovi u različitim saveznim državama za ponovno brojanje se razlikuju. U Viskonsinu bi prebrojavanje glasova trebalo da bude završeno najkasnije 17. novembra, nakon čega bi, po zahtevu Trampove kampanje, trebalo da usledi ponovno brojanje. Ono se desilo i 2016, ali je nakon njega došlo do promene od svega stotinak glasova u odnosu na prvobitni rezultat. Pored Viskonsina, Tramp je uložio tužbe i u Pensilvaniji, Mičigenu i Džordžiji. U Nevadi, koja daje šest elektorskih glasova i mogla bi da spase Trampa, AP još nije proglasio pobednika, a lokalne vlasti saopštile su da je krajnji datum da se završi brojanje 12. novembar.

VRHOVNI SUD JEDNOM PRESUDIO U KORIST REPUBLIKANACA

Stručnjaci objašnjavaju za BBC, povodom Trampove najave da će tražiti od Vrhovnog suda SAD da ne prihvati glasove pristigle po zatvaranju birališta, da to telo nema specijalna ovlašćenja da to učini. Ovaj sud može da se umeša tek kada kampanja određenog predsedničkog kandidata zatraži intervenciju zbog ugrožavanja američkog ustava. Vrhovni sud SAD, u kojem Trampove sudije imaju većinu, već je jednom presudio u korist republikanaca. To se desilo 2000, kada su potonji predsednik Džordž Buš mlađi i demokratski kandidat Al Gor bili u sporu oko izbora u Floridi pošto je razlika u glasovima bila mala. Gor je tražio da se ponovo broje glasovi u četiri okruga, a Buš se žalio Vrhovnom sudu. Posle 36 dana sud u kojem su republikanci i tada bili većina okončao je spor glasanjem 5:4 i Gor je priznao poraz.

KORACI U SLUČAJU SPORNIH IZBORA

1. Lokalne izborne vlasti u saveznim državama broje glasove i saopštavaju konačne rezultate

2. Pravni timovi republikanaca i demokrata mogu da ospore rezultate pred sudovima u tim državama

3. Sudije u saveznim državama potvrđuju rezultate ili traže ponovno prebrojavanje glasova

4. Vrhovni sud SAD može da obori odluku suda bilo koje savezne države

ROKOVI DO 20. JANUARA U PODNE

- Savezne države imaju rok od oko pet nedelja da saopšte pobednika u toj državi, a taj rok ove godine je 8. decembar

- Ukoliko to ne saopšte u roku, američki kongres može da proglasi da se elektorski glasovi iz te države ne računaju u konačnom zbiru

- Elektori se 14. decembra sastaju u svojim saveznim državama kako bi glasali o predsedniku

- Ako ne bude većine ni za jednog kandidata ni do 6. januara, Predstavnički dom Kongresa izabraće predsednika, a Senat potpredsednika

- Svaka delegacija savezne države ima po jedan glas, a ukoliko nijedan od kandidata ne dobije barem 26 glasova kongresmena, a senatori izaberu potpredsednika, taj potpredsednik postaje predsednik i 20. januara u podne polaže zakletvu kao novi šef Bele kuće.

IZ JEDNE DRŽAVE MOGU DA STIGNU DVA TIMA ELEKTORA

Može da se desi da se vlasti saveznih država same ne dogovore oko toga koje elektore treba da pošalju. U državama u kojima su izbori sporni, kao što su Severna Karolina, Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin svuda su guverneri iz Demokratske partije, a zakonodavna vlast u rukama republikanaca. Oni mogu da obore odluku guvernera i pošalju svoje elektore u federalni kongres. Takva situacija se već dogodila 1876. godine. Kongres onda treba da odluči čije elektore će priznati kao prave, one koje je poslao guverner ili zakonodavna vlast.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Republika.rs)