ZASADI DRVO! BIODIVERZITET: Vratimo prirodi ravnotežu

Či­nje­ni­ca da čo­vek da­nas ni­zom svo­jih ak­ti­v­nos­ti pos­ta­je glav­ni uzro­č­nik ne­stan­ka i sma­nje­nja bro­ja mno­gih bi­lj­nih i ži­vo­ti­nj­skih vr­sta na­vo­di nas na to da se još odlu­č­ni­je bo­ri­mo za nji­hov opstanak

Bo­gat­stvo, ša­re­ni­lo, ra­zli­či­tost i jed­na­kost, mre­ža ži­vo­ta, jed­nom re­č­ju - bio­di­ve­r­zi­tet.

Ia­ko na­ša dr­ža­va zau­zi­ma sve­ga 2,1 od­sto po­vr­ši­ne Evro­pe, u njoj je na­sta­nje­na ve­ći­na evro­p­skih bi­lj­nih i ži­vo­ti­nj­skih vr­sta, što je svr­sta­va u vo­de­ću ze­mlju po bio­di­ve­r­zi­te­tu na kon­ti­nen­tu. Da bi ta­ko i osta­lo, neo­p­hod­no je da se svi pre­ma pri­rod­nim vred­nos­ti­ma ne od­no­si­mo kao da smo ih na­sle­di­li od na­ših pre­da­ka, već kao da smo ih po­za­j­mi­li od bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja, što ni­je uvek la­ko.

Odr­ži­vo ko­ri­šće­nje resursa

Osim kli­mat­skih pro­me­na, di­re­k­tan lju­d­ski uti­caj dra­sti­č­no uti­če na sta­nje eko­si­ste­ma, do­vo­de­ći do ne­stan­ka i sma­nje­nja bro­ja mno­gih bi­lj­nih i ži­vo­ti­nj­skih vr­sta. Uvo­đe­nje in­va­zi­v­nih vr­sta, đu­bre­nje ra­zli­či­tim pe­sti­ci­di­ma, se­ča šu­ma, isu­ši­va­nje mo­č­va­ra i pre­gra­d­nja re­ka ne­po­vrat­no ugro­ža­va­ju bro­j­ne vr­ste. Šta kao po­je­di­n­ci mo­že­mo da pre­du­z­me­mo za oču­va­nje bio­di­ve­r­zi­te­ta, pi­ta­li smo De­ja­na Mi­le­ti­ća, di­pl. in­že­nje­ra šu­ma­r­stva JP „Sr­bi­ja­šu­me“ i ru­ko­vo­dio­ca Ode­lje­nja za za­šti­tu šu­ma i za­šti­će­na pri­rod­na do­bra.

- Oču­va­nje i una­pre­đe­nje ra­zli­či­tih ti­po­va pri­rod­nih i po­lu­pri­rod­nih sta­ni­šta i eko­si­ste­ma od klju­č­nog su zna­ča­ja za oču­va­nje bio­di­ve­r­zi­te­ta. Na­ža­lost, sve­do­ci smo uni­šta­va­nja i ne­stan­ka eko­si­ste­ma i vr­sta za­bri­nja­va­ju­ćom br­zi­nom. Glav­ni ra­zlog je pre sve­ga čo­vek, ko­ji ima sve ve­će po­tre­be za hra­nom i ene­r­gi­jom. U pri­log to­me go­vo­ri i po­da­tak da je glo­bal­na emi­si­ja ugljen-dio­k­si­da (CO2) u pr­vih še­st me­se­ci ove go­di­ne sma­nje­na za re­ko­r­d­nih 8,8% u od­no­su na isti pe­riod pro­šle go­di­ne, što nau­č­ni­ci pre­pi­su­ju sma­nje­nju pri­vred­nih ak­ti­v­nos­ti i za­ga­đe­nja usled ogra­ni­če­nja u ci­lju su­zbi­ja­nja pan­de­mi­je ko­ro­na­vi­ru­sa. Ne­ga­ti­van uti­caj na eko­si­ste­me mo­že da se sma­nji, ali je po­tre­b­na pro­me­na čo­ve­ka u od­no­su pre­ma ži­vo­t­noj sre­di­ni. Odr­ži­vo ko­ri­šće­nje pri­rod­nih re­su­r­sa, ko­ri­šće­nje ze­le­nih te­h­no­lo­gi­ja, ob­no­vlji­vih izvo­ra ene­r­gi­je, po­ve­ća­nje po­vr­ši­ne pod šu­ma­ma, me­re ada­p­ta­ci­je i ubla­ža­va­nja za­si­gu­r­no su ak­ti­v­nos­ti ko­je do­pri­no­se sma­nje­nju ne­ga­ti­v­nih uti­ca­ja na bio­di­ve­r­zi­tet. Sva­ko od nas u ovoj bo­r­bi za op­sta­nak mo­že po­zi­ti­v­no da uti­če na oču­va­nje bio­di­ve­r­zi­te­ta i ži­vo­t­nu sre­di­nu, uz ma­lo tru­da. Za­to je neo­p­hod­no da šte­di­mo vo­du, ko­ri­sti­mo jav­ni pre­voz, re­ci­kli­ra­mo, ne ba­ca­mo ot­pa­t­ke - na­bra­ja naš sa­go­vor­nik.

Oču­va­nje ekosistema

Za­ni­ma­lo nas je ka­ko još mo­že­mo da za­šti­ti­mo na­še eko­si­ste­me, ima­ju­ći u vi­du da ugro­že­nost i osi­ro­ma­še­nje bio­lo­škog di­ve­r­zi­te­ta, na svim ni­voi­ma, pred­sta­vlja je­dan od glo­bal­nih pro­ble­ma, sa či­jim po­sle­di­ca­ma se suo­ča­va­mo sva­kod­ne­v­no.

- Zna­čaj pro­ble­ma­ti­ke oču­va­nja eko­si­ste­ma i vr­sta pre­po­znat je ka­ko od in­sti­tu­ci­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, upra­vlja­ča za­šti­će­nim po­dru­č­ji­ma, ta­ko i od nau­č­nos­tru­č­ne za­jed­ni­ce i dru­gih zai­n­te­re­so­va­nih stra­na. Sve je vi­še po­vr­ši­na pod za­šti­tom, a kao prio­ri­te­t­na ak­ti­v­nost u sva­kom za­šti­će­nom po­dru­č­ju sva­ka­ko spa­da za­šti­ta bio­di­ve­r­zi­te­ta na ge­ne­t­skom, spe­ci­j­skom i eko­si­ste­m­skom ni­vou - isti­če Mi­le­tić.

On navo­di da pos­to­ji po­ve­za­nost iz­me­đu kli­mat­skih pro­me­na, oču­va­nja bio­di­ve­r­zi­te­ta i šu­ma, i u tom smi­slu isti­če va­žnost pro­je­k­ta „Za­sa­di dr­vo“.

- Osim sma­nje­nja ne­ga­ti­v­nih uti­ca­ja kli­mat­skih pro­me­na, ak­ci­ja „Za­sa­di dr­vo“ do­pri­no­si i obez­be­đe­nju eko­si­ste­m­skih uslu­ga ko­je šu­m­ski eko­si­ste­mi pru­ža­ju, kao što su či­sti­ji va­zduh, pi­ja­ća vo­da, spre­ča­va­nje ero­zi­je, stva­ra­nje bo­ljih mi­kro­kli­mat­skih uslo­va, krei­ra­nje sta­ni­šta za dru­ge vr­ste, re­krea­ci­ju, sma­nje­nje ne­ga­ti­v­nih efe­ka­ta bu­ke i dru­go. S ob­zi­rom na to da šu­me, od­no­sno sta­bla, ve­zu­ju uglje­nik, osni­va­nje no­vih šu­ma znat­no do­pri­no­si sma­nje­nju kli­mat­skih pro­me­na.

Sr­bi­ja dom mno­gih en­de­m­skih vrsta

Osim po bro­j­nim evro­p­skim vr­sta­ma, Sr­bi­ja je po­zna­ta i po en­de­m­skim, ko­je su ek­stre­m­no ve­za­ne za svo­je sta­ni­šte i ne mo­gu da op­sta­nu ni­g­de dru­g­de. Ve­ro­vat­no su na­j­po­zna­ti­ji en­de­mi­ti Pa­n­či­će­va omo­ri­ka (www.kli­ma101.rs/pa­n­ci­ce­va-omo­ri­ka-kli­mat­ske-pro­me­ne), Pa­n­či­ćev ska­ka­vac, Na­ta­li­ji­na ra­mo­n­da, ali i be­li i žu­ti lo­kva­nj, al­dro­van­da, mo­č­var­na or­hi­de­ja, ko­ji se mo­gu na­ći na Obed­skoj ba­ri. Ona je, ina­če, pr­vi re­ze­r­vat pri­ro­de na sve­tu ko­ji je na­kon Je­lou­stou­na do­bio spe­ci­jal­ni ni­vo za­šti­te me­đu­na­rod­ne pri­rod­ne ba­šti­ne i ti­me pos­tao spe­ci­jal­ni re­ze­r­vat pri­ro­de. Obed­sku ba­ru či­ni splet šu­ma, mo­č­va­ra i ba­ra, re­ke Sa­ve, agro-eko­si­ste­ma, vla­žnih li­va­da.

Iva­na Lo­zja­n­nin iz JP „Vo­j­vo­di­na­šu­me“ ka­že da, ako go­vo­ri­mo o bo­gat­stvu bi­lj­ne flo­re, oko 500 va­sku­lar­nih bi­lja­ka je za­be­le­že­no na Obed­skoj ba­ri, što go­vo­ri o nje­nom izu­ze­t­no bo­ga­tom bio­di­ve­r­zi­te­tu.

- Što se ti­če fau­ne pti­ca, ona je ta­ko­đe zna­ča­j­na, ovo je ne­ka­da i bio ori­n­to­lo­ški re­ze­r­vat i pr­va nje­go­va za­šti­ta je po­kre­nu­ta zbog za­šti­te ba­r­skih pti­ca. Ov­de je za­be­le­že­no 226 vr­sta pti­ca, od ko­jih je po­lo­vi­na sta­na­ri­ca, a osta­le su mo­č­va­ri­ce. Što se ti­če ba­r­skih pti­ca, in­te­re­san­t­no je re­ći da je pti­ca ibis ov­de vra­će­na po­sle 60 go­di­na, za­tim be­li ibis ili ča­plja go­ve­da­r­ka, ča­plja ka­ši­čar, be­la ča­plja, si­va, žu­ta, cr­ve­na ča­plja. Ko­lo­ni­ja pti­ca je je­dan od na­j­ve­ćih atra­k­ci­ja Obed­ske va­re i na evro­p­skom ni­vou je zna­ča­j­na jer se u jed­noj ko­lo­ni­ji gne­zdi 11 vr­sta ča­plji i vra­na­ca - na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca.

U ko­ri­tu Po­t­ko­vi­ca na­la­zi se šu­ma De­be­la go­ra i u njoj na­j­ve­ća ko­lo­ni­ja pti­ca, za­to i ne ču­di što Obed­sku ba­ru na­zi­va­ju el­do­ra­do ili raj za pti­ce.

Mi­ra Fi­ška­lo­vić iz bo­ta­ni­č­ke ba­šte „Je­vre­mo­vac“ isti­če da je za­da­tak za bu­du­ć­nost ko­ji smo do­bi­li od ge­ne­ra­ci­ja iz pro­šlos­ti da oču­va­mo broj vr­sta na pla­ne­ti Ze­mlj,i kao što smo i na­sle­di­li.

Mo­de­r­na No­je­va barka

- To zna­či da, ako smo na pros­to­ru Sr­bi­je ko­n­kre­t­no ima­li 5.873 vr­ste, da i u bu­du­ć­nos­ti za na­red­nih sto go­di­na mo­ra­mo da sa­ču­va­mo taj broj vr­sta, a ne da nji­hov bro­ju na­red­nih 20 go­di­na opa­d­ne za­to što smo ma­sov­no se­kli šu­me, za­to što smo ma­sov­no bra­li bo­žur, ko­ji je za­šti­ćen, ili za­to što smo po­ku­ša­va­li da ne­ki pros­tor oslo­bo­di­mo ne bi­smo li na­pra­vi­li ora­ni­cu ili ne­ku po­vr­ši­nu pod za­sa­dom ne­kog vo­ća. Mo­ra da pos­to­ji ne­ki plan za bu­du­ć­nost. Pro­blem oču­va­nja bio­di­ve­r­zi­te­ta je glo­bal­ni, ne sa­mo kod nas u Sr­bi­ji, i iz tog ra­zlo­ga bo­ta­ni­č­ke ba­šte svu­da u sve­tu po­ku­ša­va­ju da se u no­vi­je vre­me po­ve­žu. Pos­to­ji je­dan ve­li­ki me­đu­na­rod­ni pro­je­kat ko­ji da­ti­ra od pre dva­de­se­tak go­di­na i ide­ja je bi­la da se sa či­ta­ve pla­ne­te Ze­mlje pri­ku­pi što ve­ći broj bi­lj­nih vr­sta u obli­ku se­me­na i plo­do­va ka­ko bi se u po­se­b­nim hla­d­nja­ča­ma sa­ču­va­lo sve ono što bi u da­na­šnje vre­me mo­glo na ne­ki na­čin bi­ti upro­pa­šće­no ili pot­pu­no uni­šte­no. Nau­č­ni­ci ka­žu da je to jed­na vr­sta mo­de­r­ne No­je­ve ba­r­ke ka­ko bi­smo i u bu­du­ć­nos­ti ima­ti ne­ke vr­ste ko­je će mo­žda usled po­pla­va, po­ža­ra, ve­li­kih kli­mat­skih pro­me­na ne­će mo­ći da op­sta­nu - na­vo­di Fi­ška­lo­vi­će­va.

UBLA­ŽA­VA­NJE PO­SLE­DI­CA GLO­BAL­NOG ZAGREVANJA

Mi­le­tić: Re­še­nje pro­tiv kli­mat­skih pro­me­na je pošumljavanje

Bu­du­će kli­mat­ske pro­je­k­ci­je uka­zu­ju na po­ve­ća­nu ugro­že­nost eko­si­ste­ma ne­go što je da­nas vi­dlji­va. Gde je re­še­nje?

- Kli­mat­ske pro­me­ne su sve izra­že­ni­je u ce­lom sve­tu. Ni naš re­gion ni­je izos­ta­vljen. Pro­se­č­na te­m­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha re­gio­na po­ra­sla je to­kom po­sled­njih 20 go­di­na sa 9,7° na 10,9° Ce­l­zi­ju­sa. U Sr­bi­ji sred­nja go­di­šnja te­m­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha u 2019. go­di­ni izno­si­la je 12,3°, što je či­ni na­j­to­pli­jom go­di­nom od 1951. go­di­ne. Čak 13 od 15 na­j­to­pli­jih go­di­na u Sr­bi­ji re­gi­stro­va­no je na­kon 2000. go­di­ne, što neo­spor­no ide u pri­log či­nje­ni­ci da su kli­mat­ske pro­me­ne i te ka­ko vi­dlji­ve i me­r­lji­ve. Po­ve­ća­nje sred­nje go­di­šnje te­m­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i pro­me­na ko­li­či­ne i re­ži­ma pa­da­vi­na već osta­vlja­ju vi­dlji­ve po­sle­di­ce na šu­m­ske eko­si­ste­me. Do­la­zi do po­ja­ve stre­sa kod bi­lja­ka, što za po­sle­di­cu ima fi­zio­lo­ško sla­blje­nje, po­ja­vu obo­lje­nja i na kra­ju su­še­nje sta­ba­la ili ce­lih šu­m­skih ko­m­ple­k­sa. Re­še­nja su ja­ko ko­m­ple­k­sna, me­đu­tim, kao na­j­jed­nos­tav­ni­je i svi­ma dos­tu­p­ne su ak­ti­v­nos­ti na po­di­za­nju no­vih i oču­va­nju pos­to­je­ćih šu­ma. Šu­me pred­sta­vlja­ju zna­ča­jan re­ze­r­voar uglje­ni­ka, te ih sa­mim tim iden­ti­fi­ku­je­mo kao va­žan fa­k­tor u ubla­ža­va­nju po­sle­di­ca glo­bal­nog za­gre­va­nja - na­vo­di Mi­le­tić.

Ak­ti­v­ni i u dru­goj se­zo­ni ak­ci­je „Za­sa­di dr­vo“

Za­po­sle­ni dm-a na­sta­vlja­ju ak­ci­ju sa­ku­plja­nja se­me­na ši­rom Srbije

Za­po­sle­ni dm ko­m­pa­ni­je na­sta­vlja­ju svo­je an­ga­žo­va­nje u okvi­ru dru­gog ta­la­sa pro­je­k­ta „Za­sa­di dr­vo“, ko­ji je ot­po­čeo ovog ok­to­bra, a tra­ja­će sve do kra­ja mar­ta na­red­ne go­di­ne. Na­kon uspe­šne ak­ci­je sa­ku­plja­nja se­me­na hra­sta na te­ri­to­ri­ji Bo­j­čin­ske šu­me u Beo­gra­du, čla­no­vi dm-ovog ko­le­k­ti­va da­li su svoj do­pri­nos i na te­ri­to­ri­ji Iva­nji­ce i Vra­nja. No­ve­m­ba­r­ske lo­ka­ci­je sa­d­nje su uve­li­ko po­zna­te, i u to­ku je pri­ja­vlji­va­nje ka­ko vo­lon­te­ra, ta­ko i za­po­sle­nih ko­m­pa­ni­je ko­ji će i ovog me­se­ca svo­jim uče­šćem bi­ti deo pro­je­k­ta. Sve ak­ti­v­nos­ti or­ga­ni­zo­va­ne su u skla­du sa ak­tue­l­nom epi­de­mio­lo­škom si­tua­ci­jom, sa ci­ljem ma­k­si­mal­ne bez­bed­nos­ti uče­sni­ka.

„Za­sa­di dr­vo“ je pro­je­kat ko­ji rea­li­zu­je­mo na te­ri­to­ri­ji ce­le Sr­bi­je, što svim na­šim za­po­sle­ni­ma pru­ža jed­na­ku pri­li­ku da se uklju­če, i to nas izu­ze­t­no ra­du­je. Ži­vi­mo i ra­di­mo u vre­me­ni­ma ko­ja nas pod­se­ća­ju na va­žnost za­jed­ni­štva, na va­žnost sva­kog za­po­sle­nog, na to da je sva­ki do­pri­nos jed­nak. Ohra­bru­je­mo na­še za­po­sle­ne, kao i sve osta­le lju­de do­bre vo­lje da se pri­ja­ve i kroz za­ba­vu i bo­ra­vak u pri­ro­di do­pri­ne­su kva­li­te­tu sre­di­ne u ko­joj ži­vi­mo, po­ru­ču­ju iz ko­m­pa­ni­je dm dro­ge­rie ma­r­kt, ko­ja je je­dan od glav­nih par­t­ne­ra na pro­je­k­tu „Za­sa­di dr­vo“.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)