DONALD TRAMP, OD TAJKUNA DO PREDSEDNIKA SAD: Život i karijera su mu bili burni, a ovo su najbitniji detalji

Najstariji je predsednik u istoriji Sjedinjenih Američkih Država u prvom mandatu, prvi je predsednik milijarder, njegov kabinet se prema pisanju BBC-ija vodio kao najbogatiji u modernoj istoriji zemlje, sa procenom “težine” od 35 milijardi dolara, predsednik je sa najmanje političkog iskustva, deca su mu najmoćnija u zemlji, čak je i njegova žena posebna.

Pre nego što se kandidovao za predsednika, Tramp se bavio nekretninama. Rođen 1946. i odrastao u Kvinsu, diplomirao je ekonomiju u Vartonovoj školi Univerziteta Pensilvanija, nasledio je očev posao sa nekretninama 1971, preimenovao ga u “Organizaciju Tramp” i proširio operacije na izgradnju i renoviranje nebodera, hotela, kazina i golf terena.

- Ne radim to zbog novca. Imam dovoljno, mnogo više nego što će mi ikad trebati. Radim to zbog samog posla. Ugovori su moj vid umetnosti. Neki ljudi slikaju, drugi pišu poeziju, a ja pravim ugovore, poželjno one velike – rekao je u Tramp u svojoj knjizi “The Art of the Deal” iz 1987.

Tramp, koji je prezbiterijanac iako su iz njegove crkve javno rekli da “nije aktivan član”, takođe je posedovao brend “Mis univerzum” od 1996-2015, te producent i voditelj rijaliti šoua “The Apprentice” od 2003-2015.

Ženio se tri puta, prvi put 1977. čehoslovačkog manekenkom Ivanom Zelničkovom, sa kojom je dobio Donalda mlađeg, Ivanku i Erika – i desetoro unučadi. Par se razveo 1992. nakon Trampove afere sa glumicom Marlom Mejpls, sa kojom se oženio 1993. i dobio ćerku Tifani. Razveli su se sedam godina kasnije, a Tramp se 2005. oženio po treći put, ovaj put slovenačkom manekenkom Melanijom Knaus, sa kojom je dobio 2006. sina Barona.

A to je sve bilo pre njegovog prvog, turbulentnog mandata.

Bivši šoumen, aktuelni predsednik i večni biznismen sredinom juna 2015. najavio je da će se kandidovati za predsednika SAD. Pobedio je Hilari Klinton sa 304 spram 227 elektoralnih glasova. Sada je u trci za drugi mandat.

Trampov trijumf je možda najznačajniji zbog toga što pre njega za preko šest decenija u SAD niko nije izabran za predsednika, a da nije bio guverner ili član Kongresa. Ali, kako je sam Tramp rekao, njegov nedostatak veza sa vašingtonskim establišmentom nije mana i “više nego nadoknađuje njegovo iskustvo u dogovaranju poslova”.

Tako su njegov mandat obeležili su izlasci iz jednih ulasci u druge ugovore, blokada federalne vlade, izgradnja zida, skandali sa ženama, diplomatski skandali, čak i impičment – koji je retko šta moglo nadmašiti, ali se to dogodilo sa zdravstvenom krizom i antirastističkim protestima u zemlji.

Povukao je SAD iz Iranskog nuklearnog, Pariskog klimatskog i sporazuma Otvoreno nebo, posvađao se sa NATO oko budžeta, obustavio finansiranje Svetske trgovinske organizacije, ušao u trgovinski rat sa Kinom, postao prvi američki predsednik koji je ikad posetio Severnu Koreju, zabranio ulaske u zemlju muslimanima iz Irana, Libije, Sirije i još nekoliko zemalja. Doneo je paket smanjenja poreza, pokušao da ukine Obamaker, imenovao više sudija u Vrhovni sud, povukao trupe iz Sirije, doneo odluku o povlačenju vojske iz Nemačke i preselio ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.

Najveći uspeh njegove politike je lično posredovanje u sklapanju istorijskog sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kojima su normalizovani odnosi dve zemlje.

U januaru 2017. nominovao je sudiju Nila Gorsača za Vrhovni sud, nakon što je Obaminom kandidatu za mesto pokojnog Antonina Skalije, Meriku Garlandu, uskraćeno saslušanje u republikanskom senatu. Sledeće godine u julu Tramp je nakon penzionisanja Antonija Kenedija nominovao Breta Kavanoa za Vrhovni sud. Krajem septembra ove godine nominovao je još jednog sudiju za Vrhovni sud, nakon smrti Rut Bejder Ginsberg – Ejmi Koni Baret.

Njegov pristup spoljnoj politici zasniva se na protekcionističkom stavu “Amerika na prvom mestu”, koji se pojavio u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, a koji je zagovarao istoimeni Komitet. To mu je ujedno bio slogan prve kampanje 2016. Što se tiče unutrašnje politike, Tramp zagovara agendu “Učinimo Ameriku ponovo velikom” (Make America great again - MAGA).

Što se tiče pitanja imigracije, Trampova politika generalno nije prijateljski raspoložena prema imigrantima, uključujući izgradnju zida na granici s Meksikom i strogu politiku “nulte tolerancije” prema ilegalnim imigrantima, zbog čega je 2018. više od 5.400 dece bilo razdvojeno od roditelja na granici s Meksikom. Važi za američkog nacionalistu, neintervencionistu, izolacionistu i protekcionistu. Na spoljnom planu, Trampova politika je dovela do sukoba s Kinom, približavanja Rusiji, a udaljavanju od NATO saveznika i Evrope. Portal Americki-izbori.rs navodi da Tramp, iako u trgovinskom ratu sa Kinom, “nije uveo SAD ni u jedan novi vojni sukob, za razliku od svojih prethodnika”.

Prebacuje mu se da podržava desničare, da je šovinista i rasista. Ceni lidere čvrste ruke, poput Vladimira Putina, Kima Džong Una, Žaira Bolsonara, saudijskog kralja Salmana i druge.

TRAMPOVA EKONOMIJA

Američka ekonomija, kojom se on stalno hvali kao “najboljom” – nekad u istoriji zemlje, a nekad u svetu – bila je u ekspanziji od sredine 2009, kraja finansijske krize, sve do pandemije korone početkom ove godine.

Ekonomija je najvažnija tema ovogodišnjih izbora, ali i Trampa koji je stalno stavlja u prvi plan.

Uprkos obećanju da će eliminisati nacionalni dug za osam godina, Tramp je povećao troškove vlade, uključujući smanjenje poreza. Kad je ušao u kancelariju, nacionalni dug je bio oko 19 biliona, a do sredine ove godine povećao se na 26 triliona.

Pandemija Kovida povećala je nezaposlenost u zemlji, zvanično za 14,7 odsto. Iako se pretpostavlja da je stvarna brojka daleko veća, ovo je rekordan nivo nezaposlenosti još od Velike depresije tridesetih godina. Samo u aprilu je 20 miliona Amerikanaca ostalo bez posla.

ČISTKE

Mnogi Trampovi ljudi su tokom njegovog prvog mandata podneli ostavke ili ih dobili. Najznačajnija smena bila je ona državnog sekretara Reksa Tilersona u martu 2018. Tilerson je postao sekretar u februaru 2017, a otpušten je preko “Tvitera” nakon što se vratio sa turneje po Africi tokom koje je bio van toka što se tiče razgovora sa Severnom Korejom i suprotstavio se poziciji Bele kuće u odnosu na rusku odgovornost za trovanje bivšeg špijuna u Velikoj Britaniji Sergeja Skripalja.

Tilersonov mandat bio je jedan od najkraćih u novijoj istoriji. Na Tilersonovo mesto došao je direktor CIA Majk Pompeo. Na mesto direktorke CIA došla je Đina Haspel.

Tu je još jedan otkaz koji je podigao prašinu u Americi. Tramp je u aprilu 2017. otpustio glavnog stratega pobedničke kampanje Stiva Benona, koji mu je služio prvih sedam meseci predsednikovog mandata.

Tramp je 9. maja 2017. smenio sedmog direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejmsa Komija, koji je kritikovan zbog svog upravljanja istragom o kontroverznim mejlovima Hilari Klinton kao i istrage FBI o ruskom uplitanju u američke izbore i mogućom saradnjom sa Trampovom kampanjom.

Nakon smene Komija, Robert Maler je imenovan da istraži rusko uplitanje u američke izbore, dok je novi direktor FBI postao Kristofer Vrej.

Houp Hiks podnela je ostavku krajem marta 2018. na mesto direktorke komunikacija Bele kuće, da bi postala Trampova savetnica u martu 2020.

Početkom septembra 2019. Tramp je iznenada otpustio Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost. Njegova smena tumačila se i kao posledica ličnog sukoba Trampa i Boltona, ali i rivalstva između Boltona i državnog sekretara Majka Pompea. Na Boltonovo mesto postavljen je Robert O’Brajen.

Mediji su pisali o rekordnoj stopi smena u njegovoj administraciji, a mnogi od onih koji su otišli – poput nacionalnog bezbednosnog savetnika Majkla Flina, šefa osoblja Bele kuće Rejnsa Pribijusa, direktora komunikacija Bele kuće Entonija Skaramučija i ministra zdravlja Toma Prajsa – imali su najkraće mandate u istoriji svojih službi. Javno dostupni podaci govore da je do kraja maja ove godine bilo najmanje 415 otkaza ili ostavki.

IMPIČMENT

Tramp je ušao u istoriju i kao treći američki predsednik kojem je izglasan opoziv pred suđenje, nakon što je u avgustu 2019. neidentifikovani uzbunjivač (prema Njujork tajmsu službenik CIA) podneo žalbu Generalnom inspektoratu obaveštajne zajednice zbog telefonskog razgovora između Trampa i ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog. Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi pokrenula je 24. septembra formalnu istragu zbog impičmenta.

Uzbunjivač je tvrdio da je Tramp pritiskao Zelenskog da istraži poslovanje Hantera Bajdena, sina njegovog rivala Džoa i člana odbora ukrajinske kompanije “Burizma”, ucenjujući ga vojnom pomoći za Ukrajinu koju je suspendovao, otkazujući put potpredsednika Majka Pensa u maju te godine, kao i pozivom da poseti Belu kuću.

Zelenski je porekao da ga je Tramp pritiskao. Obaveštajni komitet Predstavničkog doma je u izveštaju zaključio da je Tramp zadržao vojnu pomoć i poziv Zelenskom u Belu kuću kako bi pritisnuo Ukrajinu da istraži njegove rivale. Predsednik je čitav slučaj nazvao “lovom na veštice”, što je pored “lažnih vesti” jedna od njegovih ustaljenih fraza.

Suđenje u većinski republikanskom Senatu izglasano je 18. decembra po dve tačke: zloupotreba moći i opstrukcija Kongresa, a otpočelo je 16. januara 2020. Tramp je oslobođen 5. februara sledeće godine.

U završnom glasanju rezultat je bio 52-48. Sve demokrate glasale su da je kriv, čak je i republikanac iz Jute Mit Romni glasao tako i ušao u istoriju kao prvi senator u SAD koji je glasao za opoziv predsednika iz iste stranke.

Nakon što je oslobođen, Tramp je objavio snimak omota “Tajma” sa znakovima njegove kampanje za godine 2024, 2032, 2036. itd, do 2048, a “Gardijan” je ocenio da je to poruka njegovim protivnicima da je nedodirljiv.

SUKOBI S KINOM

Tramp je obećao u kampanji da će primeniti regulacije za ponašanje Kine u trgovinskim sporovima, zbog čega se odnos dve zemlje pretvorio u sukob na svim frontovima, uključujući trgovinski rat, rat oko tehnologije, pandemiju korona virusa, spor u Južnokineskom moru, oko Zakona o nacionalnoj bezbednosti za Hong Kong, pitanje nezavisnosti Tajvana i Tibeta, muslimanske manjine u Sinkjangu, a sukob je počeo da se vodi čak i u svemiru.

Tramp je 2018. počeo da nameće tarife i druge trgovinske barijere Kini, sa ciljem da izmeni “nepravičnu trgovinsku praksu” navodne krađe intelektualne svojine i američke tehnologije, koja je dovela do rastućeg trgovinskog deficita.

Rat se nastavio tokom 2018. i 2019, kad je došlo do kulminacije u avgustu. Tramp je tada prvo zapretio da će napustiti STO zbog “povlašćenog tretmana” Kine (isto se žalio i na Svetsku zdravstvenu organizaciju tokom pandemije), da bi u aprilu ove godine obustavio finasiranje trgovinske organizacije, koje je u 2019. činilo 15 odsto STO.

Početkom ove godine, 15. januara, dve zemlje su konačno došle do sporazuma, od kojeg se očekivalo da poveća kupovinu američke robe u Kini. Očekivalo se da će sporazum smanjiti tenzije, međutim situaciju je izmenila pojava pandemije, pa se rat između Kine i SAD preselio na novi front.

Rat se vodi i oko tehnologije. SAD su u avgustu 2018. zabranile federalnoj vladi korišćenje opreme “Huaveja”, pozivajući se na nacionalnu bezbednosti. Tramp je doneo zabranu koja je stupila na snagu početkom 2019.

Tramp je popustio u junu ove godine, kad je signalizirao da će olakšati restrikcije na poslovanje sa kineskom kompanijom. Nakon skoro godinu dana zabrane američkim kompanijama u septembru je “blagoslovio” ponovno pokretanje saradnje sa “Huavejem”.

Tramp je takođe u avgustu ove godine rok kompaniji “BajtDens” da proda ili obustavi američki deo poslovanja svoje aplikacije “TikTok” ili će, u suprotnom, ta kineska aplikacija biti zabranjena u SAD. Drama je okončana u septembru kad je Tramp odobrio sporazum “Orakla” i “TikToka” koji će omogućiti da se aplikacija i dalje koristi u SAD.

Međutim možda se najznačajniji spor osim trgovinskog odvija u senci pandemije, za koju Tramp krivi Kinu i “kineski virus”. Tramp je sporo reagovao na zdravstvenu krizu, pozivajući se na zakasneli alarm od strane SZO od 11. marta, kad je konačno proglašena pandemija. Nakon toga je optužio svetsku organizaciju da je promovisala “kineske dezinformacije” i ocenio da je to u SAD dovelo do većeg širenja epidemije “kineskog virusa” nego što bi se inače dogodilo.

TRAMP, KOMRAD

Tokom prve kampanje i mandata Tramp je više puta ukazao da želi bolje odnose s Rusijom. Njegov blagonaklon stav prema Moskvi i Putinu podigao je mnoge obrve u Vašingtonu. Ipak, Trampova politika u odnosu na Rusiju je delimično konfuzna, rastegnuta između želje za boljim odnosima, upozorenja koja dobija iz obaveštajnih krugova i kritika iz redova Kongresa.

Možda bi se najbolje mogla sumirati u tome da je Tramp kritikovao Rusiju zbog trovanja bivšeg ruskog špijuna u Britaniji Sergeja Skripalja, ali ćutao nakon trovanja opozicionara Alekseja Navaljnija.

Tramp je više puta hvalio, a retko kritikovao Putina. Ali, odnosi između Rusije i SAD zaoštrili su se u proleće 2017, usled konflikta u Siriji, ali i američke politike spram Libije, Jemena, Sirije i posebno Severne Koreje.

Navodi da se ruska vlada mešala u predsedničke izbore 2016. sa ciljem da se našteti kampanji Hilari Klinton a ojača Trampova, izazvali su skandal u SAD.

Tramp je u oktobru 2018. objavio da povlači SAD iz Sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), dugogodišnjeg kamena temeljca evropske bezbednosti. SAD su više puta optuživale Rusiju da krši INF, a zvanično su se povukle iz sporazuma u avgustu 2019.

Odnosi dve zemlje nedavno su se zaoštrili nakon što je Tramp u maju najavio povlačenje iz pakta Otvoreno nebo, zbog ruskog kršenja sporazuma. Tramp je takođe tokom mandata više puta tražio da se Rusija pozove u G7, što je Nemačka odbila u julu ove godine.

UBISTVO SULEJMANIJA I AL BAGDADIJA

Nakon što je više puta kritikovao nuklearni sporazum JCPOA sklopljen 2015. između Irana, SAD i još pet zemalja, Tramp je objavio da se Amerika povlači iz ugovora tri godine kasnije. Njegova administracija nastavila je sa politikom maksimalnog pritiska putem sankcija, ali je Tramp rekao da ne želi promenu režima.

Zategnuti odnosi eskalirali su nakon što je Tramp u januaru ove godine naredio vazdušni napad u kojem je poginuo iranski general, komandat snaga Kuds Kasem Sulejmani.

Tramp je takođe javno pretio da će napasti iranske kulturne lokacije ukoliko se Iran osveti.

Tramp je naredio vazdušne napade i na Siriju, u aprilu 2017. i 2018, protiv režima Bašara al Asada, da bi u decembru potonje godine objavio “pobedu nas ISIS-om” i naredio povlačenje trupa iz Sirije, uprkos procenama američkog Ministarstva odbrane. U oktobru 2019. u operaciji SAD ubijen je lider terorističke organizacije Abu Bakr al Bagdadi. Prema američkom komandantu koji je vodio akciju, Bagdadi se sam ubio.

Što se tiče Avganistana, Trampova administracija je u februaru ove godine potpisala uslovni mirovni sporazum sa talibanima, prema kojem će SAD povući trupe za 14 meseci ukoliko se talibani budu pridržavali sporazuma.

PRVI PREDSEDNIK SAD U SEVERNOJ KOREJI

Nuklearni program Severne Koreje smatran je velikom pretnjom tokom 2017, koju je pratila zaoštrena retorika između Vašingtona i Pjongjanga. Tramp je u govoru u UN u septembru 2017. rekao da će “potpuno uništiti” Severnu Koreju ukoliko bude primoran da se brani, nakon čega je povećao sankcije i nazvao Kima Džong Una “raketašem”. Međutim, nakon tog perioda američki i severnokorejski lider Kim Džong Un razmenili su skoro 30 “ljubavnih pisama”, kako ih je nazvao Tramp, u kojima opisuju tople lične odnose.

Usledio je Kimov poziv na sastanak u martu 2018, na koji je Tramp odmah pristao. Sreli su se u junu u Singapuru na provom samitu, što je prošlo relativno dobro, ali je drugi samit u Hanoju u februaru 2019. naglo okončan bez sporazuma, a odnosi se ponovo zaoštrili.

U junu su Tramp, Kim i južnokorejski lider Mun Dže In imali sastanak u Demilitarizovanoj zoni, što je prvi put u istoriji da je američki predsednik kročio nogom u Severnu Koreju. Kim i Tramp složili su se da nastave pregovore, međutim ni razgovori u oktobru iste godine nisu bili uspešni.

RASKOL SA SAVEZNICIMA

Nekadašnji saveznici danas su se toliko odvojili da je Evropljanima svejedno da li će izbore dobiti Tramp ili Džo Bajden. Prepreke poboljšanju odnosa su Trampovo povlačenje SAD iz iranskog sporazuma, Pariskog klimatskog sporazuma, Otvorenog neba, SZO, STO, tarifa na evropski čelik i aluminijum, kao i svađa u NATO oko budžeta.

Odnosi NATO saveznika pogoršali su se dodatno krajem prošle godine. Tramp je godinama kritikovao Nemačku da ne izdvaja dovoljno u budžet alijanse, a na samitu u Londonu kritikovao je Makronovu izjavu da je NATO u stanju “moždane smrti”.

Dva lidera već tada su se razišla u viđenju budućnosti alijanse, 70. godina od njenog osnivanja. Trampu je prioritet bilo povećanje budžeta, a Makronu borba protiv terorizma.

Tramp je pogoršao odnose i sa Nemačkom, upornim zahtevima kancelarki Angeli Merkel da u budžet NATO uplaćuje dva odsto do 2024, da bi u junu ove godine zvanično potvrdio da će SAD smanjiti najveći američki vojni kontinent u Evropi, sa 34.500 na 25.000 vojnika stacioniranih u Nemačkoj. Tramp optužuje Nemačku i za nepravičan položaj SAD u trgovini, posebno što se tiče izgradnje nemačko-ruskog gasovoda “Severni tok 2”.

I odnosi sa Britanijom su narušeni. Ubistvo Kasema Sulejmanija dovelo je do pucanja odnosa između SAD i njihovog istorijski najbližeg saveznika. Britanija je zabrinuta da se SAD povlače sa liderske pozicije širom sveta.

TRAMP U PANDEMIJI

Američki predsednik od početka je umanjivao – i poricao da je umanjivao – opasnost od korona virusa, govoreći da je grip opasniji. Svađao se sa glavnim epidemiologom SAD Entonijem Faučijem oko zdravstvenih mera.

Tramp je takođe odbijao da nosi masku – prvi put ju je stavio u javnosti 12. jula. Kako su SAD već duže vreme prvi na listi zemalja sa najviše zaraženih (do sada preko 8,5 miliona) i umrlih (226.000), u aprilu je potpuno promenio stav prema koroni, produžio vanredno stanje i upozorio da će “biti dobro ako se spreči smrt više od 100.000 ljudi.

Tramp je šokirao svet kad je u aprilu predložio blago je reći neuobičajene metode za lečenje korona virusa, uključujući ultraljubičaste zrake i ubrizgavanje dezinfekcionih sredstava u tela pacijenata. Posle se pravdao da je bio sarkastičan.

I sam se zarazio korona virusom početkom oktobra. Nakon što je 2. oktobra testiran pozitivno Tramp je hospitalizovan, a u Belu kuću se vratio nakon svega tri dana. Čak je jednom izašao iz bolnice da iz automobila pozdravi pristalice. Od tada je 21 osoba iz njegovog okruženja testirano pozitivno na koronu, uključujući prvu damu SAD i sina Barona.

Sredinom oktobra je objavljeno da je negativan na korona virus.

PROTESTI "ŽIVOTI CRNACA SU VAŽNI"

Društveni pokret „Crni životi su važni“ (Black lives matter - BLM) pokrenut je nakon što je policajac koji je usmrtio Afroamerikanca Trejvona Martina 2012. oslobođen na suđenju. Raširio se nakon smrti Majkla Brauna i Erika Garnera 2014, a 2015. pokret se uključio u američke predsedničke izbore zagovarajaći svoju agendu protiv upotrebe prekomerne policijske sile u okviru takozvane „nulte kampanje“.

Tramp je kao kandidat na izborima 2016. rekao da Obama i BLM samo produbljuju rasne razlike.

Protesti pokreta rasplamsali su se nakon smrti Džordža Flojda u maju ove godine i raširili širom sveta. Procenjeno je da je u ovogodišnjim protestima učestvovalo 15-26 miliona ljudi, iako nisu članovi organizacije. Tramp je snažno kritikovao ove proteste, smatrajući ih domaćim terorom i krivio demokrate da podstiču na nasilje.

Pristalice američkog predsednika su na proteste ponekad nosili i oružje, s namerom da brane imovinu od lopova. Mladić star 17 godina, Trampov pristalica, optužen je za ubistvo dve i ranjavanje jedne osobe na protestima u Kenoši, ali je predsednik stao u njegovu odbranu.

SKANDALI

Trampa su još pre nego što je postao predsednik pratili skandali, ali su sa mandatom oni dobili na težini. Seksualni, politički, klimatski, rasistički, finansijski, diplomatski, ima ih svih vrsta.

PORESKI SKANDAL

“Njujork tajms” je krajem septembra objavio da je Tramp platio svega 750 dolara poreza u 2016. i 2017, pozivajući se na povraćaj poreza.

- To su lažne vesti. Potpuno lažne vesti – rekao je Tramp nakon što je objavljen izveštaj.

U 10 od proteklih 15 godina, kako je naveo list, on uopšte nije plaćao porez. Tramp je jedini američki predsednik u modernoj istoriji koji je odbijao da javno objavi svoje poreske podatke. Pitanje da li je Trampov biznis profitirao od predsedništva dugo je predmet debate u američkoj javnosti, a “Njujork tajms” navodi da je na osnovu objavljenih podataka jasno da je on imao koristi od političke karijere.

SEKSUALNI SKANDALI

Početkom devedesetih je šokirao seksualno neprikladnim komentarima, kad se u javnosti pojavio snimak iz Trampove kule, gde je budući predsednik, gledajući grupu devojčica rekao da će se zabavljati s jednom od njih za deset godina. Tada je imao 46 godina. Još je više šokirao svet kad je sličnu opasku izneo za sopstvenu ćerku Ivanku.

- Da mi Ivanka nije ćerka možda bih se zabavljao sa njom – rekao je Tramp 2006, preneo je “CBS njuz”.

Najčuveniji Trampov skandal isplivao je u javnost tokom mandata, u januaru 2018, kad je “Volstrit žurnal” otkrio da je njegov advokat Majkl Koen uoči predsedničke kampanje platio platio porno glumici Stormi Danijels 130.000 dolara da ćuti o njihovoj aferi iz 2006. Koen se na suđenju izjasnio krivim i priznao da joj je platio “u koordinaciji i pod direkcijom kandidata za federalnu kancelariju”.

Stormi Danijels je samo jedna od mnogobrojnih žena koje su tvrdile da su ili imale aferu sa Trampom ili da ih je seksualno napao pre nego što je postao predsednik. “Biznis insajder” piše da je od sedamdesetih najmanje 26 žena optužilo Trampa za napad, uključujući njegovu prvu suprugu Ivanu koja ga je tokom razvoda 1990. optužila za silovanje u prethodnoj godini.

RASIZMI, DESNIČARI I TEORIJE ZAVERE

Tramp je izazvao kritike svojim rasizmima i desničarskim stavovima – ili nedistanciranjem od istih, što se posebno ogleda u njegovim postovima na “Tviteru”, na kojem ima 87,3 miliona pratilaca.

Krajem novembra 2017. je “retvitovao” tri antimuslimanska snimka ultradesničara na svom ličnom profilu. U januaru 2018. je, navodno, tokom rasprave o imigrantima u Kongresu, nazvao Haiti, El Salvador i afričke zemlje “vukoje***ma”, što je kasnije porekao.

Čuven je i po nadimcima i etiketama kojima “časti” američke političare, od “uspavanog” Džozefa Bajdena do “bezdušne” Hilari Klinton.

Od teorija zavere, tu su skandalozni Trampovi navodi da ubrizgavanjem dezinfekacionih sredstava pacijenti mogu da izleče Kovid, da je direktno gledanje u pomračenje sunca “OK”, da su klimatske promene prevara i da buka od vetrenjača izaziva rak.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)