PREŽIVEO JE 5 ATENTATA! Zarađivao i do 100.000 maraka, a proslavio se UBISTVOM JEDNOG ŽESTOKOG MOMKA

Goran Vuković zvani Majmun rođen je 1959. godine u Beogradu. Od pentranja po prozorima i provala u stanove do ubistva čoveka koji se smatra "ocem" organizovanog kriminala u Srbiji, Vukovićev život bio je poprilično turbulentan. Ovo je priča o njemu.

Goran Vuković je od malena "sticao iskustvo" na beogradskom asfaltu. Kako je i sam bio sa Voždovca, uzor mu je bio Đorđe Božović Giška, sa kojim se družio još kao maloletnik.

Prvi put dospeva na robiju sa 24 godine, 1983. godine međutim tada je još bio mladi razbojnik kriminalac. Ipak, ubrzo mu se životni put drastično menja.

Javnosti je postao poznat 1986. godine kada je u Frankfurtu, ispred zgrade suda, upucao Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljubu Zemunca. Taj događaj ga je lansirao u sam vrh kriminalnog miljea tadašnje države, a razlog za ubistvo je, najverovatnije, osveta.

Ranije, prilikom jedne rasprave sa Magašem, na njega je zapucao Magašev prijatelj Cane kada su mu meci pogodili bubreg, jetru i debelo crevo. Pukom srećom i uz pomoć prijatelja Borisa Petkova, Majmun je uspeo da pobegne. Postoji priča da se u Beogradu hvalio kako će ubiti Ljubu, inače vođu podzemlja u Frankfurtu tog doba.

Došavši u Frankfurt na suđenje koje je imao, i u pratnji supruge, Majmun je ugledao Ljubu i ekipu ispred zgrade suda, koji su takođe imali zakazan pretres.

Po izjavama Gorana Vukovića Majmuna, nije išao u Frankfurt da bi se svetio, čak je i samom Magašu rekao da je došao svojim poslom u Nemačku. Ipak, počela je rasprava ispred suda, Majmun je otvorio vatru na Magaša i ubrzo je postao glavna vest u medijima.

Uhapšen je ispred zgrade suda smejući se, a za ubistvo Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljuba Zemunac, odslužio je kaznu od 5 godina u Nemačkoj.

Goran Vuković često se nalazio na spisku za odstrel, pa je tako sigurnu smrt izbegao čak pet puta.

Prvi put je na njega pucano iz ručnog bacača odnosno "zolje". Ovaj filmski pokušaj ubistva završio se srećno po Majmuna. Vrata na automobilu bila su otvorena a projektil je prošao između sedišta i kroz Majmunove noge.

Drugi put je ispod njegovog automobila podmetnuta bomba. Vuković je bio prepoznatljiv u gradu pošto je vozio upeatčljivi beli "BMW 850CSi". Bomba ipak, na sreću, nije aktivirana a pretpostavlja se da vozilo i Majmun nisu odleteli u vazduh jer je sa njim, kao suvozač, bio sin tada visokog i istaknutog generala.

Treći put, napadači su na Vukovića pripucali iz mraka. U rafalnoj paljbi Majmun nije mogao da vidi ko puca, ali je ostao dovoljno pribran da pobegne i sačuva život.

Samo tri nedelje nakon toga, na isti način neprijatelji su ponovo pokušali da ga likvidiraju. Tada je, kao i prethodni put, skokom u zaklon sačuvao svoj život.

Peti put desio se u blizini diskoteke "Luv". Vuković je video obrise u mraku, prišao i od momka kog je zatekao oteo škorpion kao i legitimaciju saveznog SUP-a. Tada je prišao još jedan mladić, počela je tuča a za njom i revolveraški obračun, Ispostavilo se da su u pitanju dvojica policajaca koji nisu bili na dužnosti, a od kojih je jedan pogođen sa šest metaka. Ranjeni policajac se oporavio, a ubrzo je cela priča zaboravljena bez novih saznanja o sudbini dvojice policajaca.

Ako je Gorana Vukovića kroz život pratila sreća, napustila ga je 12. decembra 1994. godine. Još jedan, i kako se ispotavilo koban napad na Vukovića, odigrao se ispred Jugoslovenskog dramkog pozorišta dok je ulazio u svoj prepoznatljivi "BMW".

Napadači su prišli iz parka "Manjež" i sasuli u smeru Vukovića 25 metaka. Majmun je poginuo na mestu dok je njegov prijatelj Duško Malov pogođen sa četiri metka, i dan kasnije podlegao je povredama.

Očevici kažu da je, pre nego što je počela pucnjava, Vuković pogledao ispod svog automobila da slučajno nije podmetnuta bomba, međutim nije očekivao rafalnu paljbu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / politika-ekspres.net)