oprezno
DANAS SE DESILA DRASTIČNA PROMENA! Ako se osećate loše i nije vam do života, postoji 1 razlog za to, NIJE DO VAS!
Mišljenja naučnika variraju od toga da je promena sata loša po ljude do toga da je dobra za životnu sredinu
Danas smo prešli na zimsko računanje vremena, a mnogi ljudi burno reaguju na promenu bioritma. Smatra se da ona može biti veliko optrećenje po organizam, a kao da to nije dovoljna muka vremenske oscilacije ove nedelje kod mnogih su izazvale glavobolje i probleme sa pritiskom. Korisnici društvenih mreža masovno se žale na intenzivne glavobolje, a možda ste i vi od jutros u tim mukama.
Smatra se da promena u računanju vremena čak dva puta godišnje negativno deluje na fizičko i mentalno zdravlje i sve su glasnija nastojanja da se ova promena ukine.
Mišljenja naučnika variraju od toga da je promena sata loša po ljude do toga da je dobra za životnu sredinu.
Oni koji dodatni sat, dobijen pomeranjem kazaljki, iskoriste za provod ili spavanje, ne žale se na tu praksu. Ipak, ima i onih koji veruju da pomeranje časovnika dva puta godišnje menja i biološki ritam i utiče na zdravlje ljudi. Najnoviji zahtev da se to ukine stiže iz Evropskog parlamenta.
Loše utiče na bioritam, povećava broj saobraćajnih nezgoda, remeti odnose u porodici, samo su neki od argumenata kojima 70 poslanika Evropskog parlamenta zahteva ukidanje direktive Evropske komisije o pomeranju kazaljki na satu dva puta godišnje.
Zamislite sirote krave i druge životinje koje ne razumeju zašto treba da jedu ili da budu pomužene ranije ili kasnije – tako je pre šest godina Dimitrij Medvedev obrazlagao odluku o ukidanju sezonskih promena vremena. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde se ova mera nikad nije odomaćila. Ipak, u čak 192 države koristi se takozvano letnje ukazno vreme.
Ukazno vreme, ili pomeranje kazaljki za sat unapred ili unazad, zasnovanu je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan duži, izlazi pre pet, a zalazi posle 21 sat.
Kako ljudi dan započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko sedam sati, sredinom leta se tako “gubi” skoro dva sata dnevnog svetla. Zato je 1916. Nemačka zakonom prva prihvatila predlog britanskog graditelja Vilijama Vileta da vrati sat unazad, kako bi u ratu uštedela ugalj. Sledile su je gotovo sve evropske države i SAD.
I dok se EP ne izjasni o ukidanju ukaznog vremena, ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju dobili su istraživači koji su dokazali postojanje biloškog sata kod ljudi, koji se lako prilagođava različitim trenucima dana i noći.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Blic.rs)