I DALJE ŽELITE U EU?
ČLANICE EVROPSKE UNIJE SVE ZADUŽENIJE: Najgore stanje je u Grčkoj - ima li izlaza iz ovog ambisa?
Na nivou EU javni dug iskazan udelom u BDP-u porastao je u drugom kvartalu na 87,7 odsto, sa 79,4 odsto u prva tri ovogodišnja meseca. U evrozoni je skočio sa 86,3 na 95,1 odsto, prenosi portal Bankar.me
Javni dug u Evropskoj uniji i evrozoni naglo je porastao u drugom tromesečju zbog pojačanih potreba zemalja za finansiranjem kako bi se ublažile posledice pandemije korona virusa, pokazao je najnoviji izveštaj Eurostata.
Na nivou EU javni dug iskazan udelom u BDP-u porastao je u drugom kvartalu na 87,7 odsto, sa 79,4 odsto u prva tri ovogodišnja meseca. U evrozoni je skočio sa 86,3 na 95,1 odsto, prenosi portal Bankar.me.
U periodu od aprila do juna u potpunosti je došla do izražaja pojačana potreba zemalja EU za finansiranjem kako bi se suzbilo širenje pandemije korona virusa i ublažile ekonomske posledice mera zatvaranja, napominje Evrostat.
Udeo javnog duga u BDP-u naglo je porastao zbog velikog povećanja javnog duga i pada BDP-a, ističu evropski statističari.
Najviši javni dug, meren udelom u BDP-u, od 187,4 odsto, na kraju juna imala je Grčka. Slede Portugal sa 126,1 odsto, Belgija (115,3), Francuska (114,1), Kipar (113,2) i Španija sa 110,1 odsto, pokazuju procene Evrostata.
Najniži nivo javnog duga, od 18,5 odsto, zabeležila je Estonija. Slede Bugarska i Luksemburg sa 21,3 odnosno 23,8 procenata.
Među zemljama EU najviše je, u poređenju sa krajem marta skočio javni dug iskazan udelom u BDP-u na Kipru, za 17,1 procentnih poena. Slede Francuska sa povećanjem od 12,8 odsto, pa Italija sa 11,8 procenata. U grupi su i Španija sa 11,8 procenata, kao i Hrvatska i Belgija gde je udeo javnog duga u BDP-u na kraju juna bio 11 odsto viši nego na kraju marta.
U poređenju sa krajem juna prošle godine udeo duga u BDP-u porastao je u svim zemljama EU osim Irske, gde je smanjen za 0,3 procentna poena.
Najviše je porastao u Francuskoj, za 14,9 procenata. Slede Belgija sa 12,9, Italija sa 11,9 i Španija sa 11,7 procenata. U Hrvatskoj je uvećan za 9,4 procentnih poena, čime se gotovo izjednačila sa Estonijom.
Najmanji rast udela u odnosu na drugo tromesečje prošle godine zabeležile su Švedska i Bugarska, za jedan odnosno 1,4 procentna boda, pokazuje izveštaj Evrostata.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Tanjug)