SRAMOTA, iskreno!
TARABIĆI SU PREVARILI SRBE: Predviđali samo stvari koje su se već desile - frapantna istina o našim prorocima!
Sudeći po rečima beogradskog publiciste Voje Antonića, autora knjige “Kremansko neproročanstvo-istorija jedne obmane” svako od novih izdanja “drevnog spisa” (autora dr Radovana Kazimirovića i Dragoljuba Golubovića) bilo je osavremenjivano novim, uglavnom politički podobnim i svakako upadljivo lažnim proročanstvima
Beogradski publicista Voja Antonić, autor knjige "Kremansko neproročanstvo-istorija jedne obmane", u ekskluzivnom intervjuu za "Telegraf" je svojevremeno raskrinkao proročanstva najslavnijih srpskih proroka Miloša i Mitra Tarabića.
- Mitar je uvek dolazio proti kada bi naumio da mu nešto kaže. Tako je i sada, gleda kako sneg kopni i veli svome kumu: “Bog hoće da kazni ovaj narod, pa usred zime pušta ljeto”. Prota uzvrati: “Božja volja, kume! “Nije, nego je narod kvaran. Sude se dolje u varoši oko jedne kokoši i nekakvijeh korova i trnjina… Ne valja, nikako ne valja”! odvraća Mitar upozoravajući: “Biće rata! U ljeto, onoga dana kada ljetnji snijeg budne obijelio cijela Kremna” – ovako su proricali najslavniji srpski proroci Miloš (1809-1854) i Mitar (1829-1899) Tarabić iz sela Kremna kod Užica…
Barem, u izdanju “Kremanskog proročanstva” Dragoljuba Golubovića iz 1982. godine.
A sudeći po rečima beogradskog publiciste Voje Antonića, autora knjige “Kremansko neproročanstvo-istorija jedne obmane” svako od novih izdanja “drevnog spisa” (autora dr Radovana Kazimirovića i Dragoljuba Golubovića) bilo je osavremenjivano novim, uglavnom politički podobnim i svakako upadljivo lažnim proročanstvima.
Na osnovu pisanih tragova o ovom proročanstvu, Antonić je došao do nekoliko zanimljivih zaključaka. Onaj najvažniji svakako je da praktično nijedno proročanstvo slavnih Tarabića nije izrečeno pre događaja na koji se odnosi. Saznajemo da se takva proročanstva nazivaju “retrodatiranim”.
Ovo tvrđenje autor potkrepljuje činjenicom da pre Prvog svetskog rata nije bilo ni reči o tom velikom sukobu. Tek godinu dana posle njegovog početka, pojavljuje se tvrdnja da su Tarabići pogodili godinu kada će izbiti rat, pri čemu nema ni reči o trajanju ili godini završetka.
Antonić primećuje i da se tek po završetku Prvog svetskog rata pojavljuje vest da su Tarabići ispravno prorekli godinu njegovog kraja, kada se otprilike javlja i njihova tvrdnja da neće biti Drugog svetskog rata.Brojni su primeri proročanstava koja su se pokazala kao promašaji, međutim interesantno je da su takva verovanja naknadno zaboravljena ili im je izmenjen kontekst.
Antonićeva istraživanja pokazala su da su Miloš i Mitar Tarabić bili obični lokalni proroci, kakve ima svako drugo selo, ali i da je “Kremansko proročanstvo” rođeno daleko od Kremne, u svrhu političke agitacije.
- Kritična masa glasova u javnosti, posle kojih se legende same od sebe šire i umnožavaju, prevaziđena je tek 1902. godine, dakle posle njihove smrti, kada su Čeda Mijaljević i Pera Todorović objavili seriju tekstova o tome kako je kralj Milan Obrenović opravdao svoju odluku da se razvede od kraljice Natalije. Po njima, kralj je rekao da mora da se razvede, jer su proroci tako prorekli, a proročanstvo je sudbina od koje se ne može pobeći.
Ma koliko naivno to nama danas izgledalo, taj izgovor je bio uspešan i savetnici su prihvatili kraljev zahtev – izjavio je za medije svojevremeno autor knjige “Kremansko neproročanstvo-istorija jedne obmane”.
Upoređujući sva izdanja “Kremanskog proročanstva”, ovaj beogradski publicista došao je do zaključka da su navodni spisi prote Zaharija Zaharića (1836-1918), koji je zapisao viđenja Tarabića – falsifikati napisani verovatno pre dvadesetak godina, kao i da najviše krivotvorenja ima u “Kremanskom proročanstvu” koje je priredio Dragoljub Golubović.Falsifikovana su i proricanja ratova, usponi i padovi vladara…
A svakako među najapsurdnije spada proricanje da ćemo se ’48. razići sa Rusima. Interesantno je i da je 90-ih deo o tome kako će nas svi narodi obožavati izmenjen u to da će biti rata u Bosni. Treba li pominjati apsurdnost pominjanja Mijajla koji će povesti sve Srbe u svetlu budućnost ili ono čuveno da će Srba ostati toliko da će moći da stanu pod jednu šljivu – primećuje Antonić naglašavajući da se konkretno ovo proročanstvo prvi put pojavilo u hrvatskom “Jutarnjem listu”, te da ga je Golubović u svom izdanju dodatno modifikovao kako bi bilo više u duhu nacionalizma 90-ih preinačivši ga u “da će Srba ostati toliko da će svi stati pod jedan barjak”.
“Kremansko neproročanstvo-istorija jedne obmane”se nadovezuje na temu verovanja kojom se Antonić bavio u knjizi “Da li postoje stvari koje ne postoje” iz 2.000. godine, a u kojoj je izneo kako kaže “da svet ipak funkcioniše na drugi način”.
- Nekolicina mi je posle ove knjige rekla: “E, Kremansko proročanstvo ne možeš da porekneš”! Tu sam se, naravno, zainatio i rešio da dokažem da mogu! Mesec i po dana sam sakupljao dokumentaciju mahom u Arhivu Narodne biblioteke radeći i po 20 sati dnevno - počinje priču za Telegraf Voja Antonić nastavljajući:
– Mene je, razume se, zanimalo da proverim koliko toga je proreknuto pre nego što se nešto odigralo i tako sam došao do frapantnog otkrića prema kojem nijedan događaj nije prorečen pre nego što se već odigrao – priča Antonić.
Među pogrešnim proročanstvima kao najveće zablude Antonić izdvaja:- Jedan od većih promašaja jeste da nakon Prvog svetskog rata više neće biti ratova, ali i da će Carigrad opet biti hrišćanski, kao i da će njime upravljati Rusi!Inače, prema legendi, u 19. veku, pojedini članovi porodice Tarabić počeli su da tvrde da imaju moć predviđanja događaja, kao i još nekoliko osoba iz tog regiona.
Njihov kum, pismen čovek, prota Zaharije Zaharić, navodno je preneo njihova proročanstva dr Radovanu Kazimiroviću, koji ih je objavio u knjizi “Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo”.
Dr Kazimirović namerno kaže “Kremansko”, a ne “Tarabića” proročanstvo, jer nije sigurno šta su od toga predvideli Tarabići, a šta drugi. Recezent Kazimirovićeve knjige bio je vladika Nikolaj Velimirović.Uprkos predanju prema kojem je prota Zaharije originalni rukopis dao svom prijatelju, proti Gavrilu Popoviću, koji ga je zatvorenog u jednu flašu zazidao u temelje svoje kuće iz turskog doba u Užicu, Antonić tvrdi da original ne postoji!O tome kako je njihovo proricanje izgledalo Antonić kaže:- Priča o proricanju Tarabića objavljena je u prvom Golubovićevom izdanju i delovala je prilično naivno. Navodno, Miloš Tarabić je bio povučen seljak iz Kremana koji je bolovao od epilepsije.
Zbog toga su mu seljani i pripisivali nadnaravne moći. Umro je na svoj 45-i rođendan. Njegov sinovac Mitar, s druge strane oženio se mlad i imao brojne potomke. Prema Golubovićevoj verziji, nakon smrti Miloš se povampirio i redovno obilazio svog sinovca odavajući mu tajne budućih događaja – objašnjava Voja, koji je tokom istraživačkog rada na knjizi bio i u kući Tarabića i u domu njihovog direktnog potomka Jovana, Mitrovog unuka, koji je preminuo u maju ove godine.
- Kuća Tarabića je smeštena u podnožju Tare, u oštrom teško pristupačnjom kanjonu. Peo sam se do te kuće i bio sam i u Jovinom domu gde sam uslužen dobrim starim zlatiborskim sirom i domaćom rakijom.
Strašno je bilo videti kakav su cirkus napravili od kuće Tarabića, baš kao što je užasavajuć bio i žuti kiosk ispred Jovanove kuće oblepljen svim mogućim senzacionalističkim promotivnim materijalom – priča publicista dodajući da je Jovan bio skeptik i da je veoma bio ljut na Dragoljuba Golubovića čije je prvo izdanje izašlo ’82. godine.Baš je bio ljut na Golubovića što mu je odneo originalno Kazimirovićevo izdanje “Kremanskog proročanstva” baš kao i pojas njegove pokojne žene.
To je išlo tako daleko da je imao običaj i da zaplače pričajući o tome – seća se Antonić otkrivajući ekskluzivno za Telegraf kako je glasilo jedino od 120 proročanstava Tarabića za koje bar delimično može da se kaže da je – tačno, i da se odigralo pre događaja na koji se odnosi.
Reč je o onom čuvenom proročanstvu u kojem je “kazato” da će se “loše završiti skupština koja će se sastati o Mitrovu dne”. Radi se, pogađate, o zločinu koji se odigrao 1928. godine kada je radikalski poslanik iz Crne Gore Puniša Račić u Skupštini odgovorio na verbalne uvrede – pucnjima iz pištolja. Na licu mesta je ubio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a smrtno ranio Stjepana Radića, vođu Hrvatske seljačke stranke (HSS), Ivana Granđu i Ivana Pernara.
Sva petorica su bili poslanici HSS – objašnjava Voja Antonić s kojim se rastajemo uz neminovno pitanje:Svojom knjigom dokazali ste da Tarabići nisu bili proroci. Da li to znači da mislite da su svi proroci koji su se pojavljivali kroz istoriju lažni?- Odgovor je jednostavan.
Fondacija čuvenog mađioničara Džejmsa Rendija svojevremeno je ponudila milion dolara onome ko dokaže da ima proročke moći. Za dvadeset godina niko nije uspeo da pokupi obećani novac – završio je priču za Telegraf sa zagonetnim smeškom na licu publicista Voja Antonić.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Telegraf/BNTV)