ODRAZ U OGLEDALU : Da li postoji prijateljstvo između muškarca i žene i da li je jače od ženskog prijateljstva?

Nikada vam ne pada na pamet dok ste u tom bezbrižnom periodu tinejdžerstva, a posle i fakulteta da se prijateljstva mogu tako lako završiti, kao da nikada nisu postojala. Moje polazište na ovu temu jeste da su muška prijateljstva uvek čvršća i iskrenija nego ženska. Iz tog razloga i dan danas imam više muških prijatelja koji su mi ostali preko 10.godina u životu, dok za drugarice ne mogu isto reći.

Kada odrastate u nekom okruženju koje baš i nije bilo sigurno, kao moje, uvek su vam prijatelji nešto poput porodice, sigurno utičište za sve. Nisam sigurna da iz ove perspektive bih isto postupala, kao tada kada sam bila mlađa i lakoverna, ali sam se mnogo davala. Za prijateljice sam bila tu u pola noći, uvek na telefonu, za njih sam živela, ali bukvalno. Meni su ženska prijateljstva od kada znam za sebe pa sve do pre par godina mnogo značila.

Kako su se stvari promenile tako brzo? Kako je od našeg malog čopora, nestalo sve, ta ljubav koja je pucala, gde smo zajedno plakale, izlazile, gorele jedna za drugu, preko noći nestalo!

Na moju žalost, neke stvari uvek prekasno shvatim, da li je moja naivnost učinila da ne želim da privatim da se neki odnosi zapravo temelje skoro uvek na interesu, a ne na iskrenosti i dalje se pitam, zato i delim moje mišljenje sa vama.

Bilo je divnih prijeteljstva u mom život, ali su se uglavnom završavala izdajom, lažima, samo nikada iskrenošću. Često sam čula da mi kažu drugarice jednu jako dobru laž, a glasila je : Plašila sam se tvoje reakcije! Čije si se reakcije zapravo prlašila, sa kim si se tada suočavala moja drugarice, sa mnom ili sa sobom? Mi kao prijatelji smo jedni drugima ogledalo, ali ne osuda, tako da ova rečenica me često nasmeje kada čujem da i muškarci često je koriste kada lažu žene, kako bi opravdali svoj kukavičluk pred sobom, ne pred drugom stranom, jer je ona sve već odavno videla.

Moje prijateljice bile su kada je bilo dobro, bile su kada je bilo teško, ali nailazili su periodi kada su samo u nekom trenutku odabrale da ne govore istinu. Onda sam ja odlazila, jer sam shvatala da nikada tu zapravo ljubavi nije ni bilo. Možda dok smo bile klinke, pa su živele od zabave sa mnom, jer sam uvek bila pokretač, ali kasnije se meni pokretaču smučilo da budem animator svog društva i sve se raspalo.

Onog trenutka kada sam odlučila da ne budem u službi drugih, već svog života tada se sve raspalo.

Našle su muževe, momke, udale se, ostvarile porodice, iako neke od njih jako nesrećne i dalje imaju potrebu da žive lažan život, farbajući to da stvore zavist sa moje strane ili od koga god, ali moje polazište nije isto nikada ni bilo. Nikada nisam bila ljubomorna na svoje drugarice, nisam imala poriv da se takmičim sa njima, uvek sam sve radila od srca, jer sam mislila da tako treba. Moje viđenje stvari je bilo da sam se uvek takmičila sama sa sobom i dan danas je tako. Nisam od onih koja želi da ogovara drugu, da bi moja sujeta bila zadovoljena, ne živim od tuđe muke, jer su mi moje dovoljne. Možda sam i zato prestala da budem insteresantna, jer se ne bavim glupostima, već svojim životom. Nemam vremena za isprazne priče, ogovaranja, podsmeh, glumljenje srećnog života.

Svoj život ja zaista živim onako kako ga drugi vide, teško, srećno, ali punim plućima. Moji drugovi najbolje znaju kako se moj život živi od jutra do mraka. Znaju da smo mogli da igramo PES i dobro popijemo i smejemo do zore. Znaju da sam uvek bila za njih tu kada su mi prepričavali njihove avanture sa devojkama, ali su takođe znali da su imali drugaricu, ortaka koja je bila i ostala tu za njih.

Prijateljstva sa muškarcima su uvek u mom slučaju bila moguća, čvršća nego sa bilo kojom ženom. Postavkom jasnih granica, znali su da sam žensko, ali sa poštovanjem su se ophodili prema meni. Brinuli o mojim osećanjima, bez sujete, interesa, laži i uvek tu da podrže kada mi je to potrebno.

Stoga, verujem da prijateljstva između muškarca i žene i te kako postoje, ona su jedina bez interesa, bez proračuna, sujete, laži, ljubomore i uvek trajna. Ne morate se viđati sa nekim svakoga dana, čuti svakoga dana, da biste bili sigurni da je prijatelj tu. Prijatelj vas može osetiti i na daljinu i biti tu, ali verujte u to.

Žene, ko žene, dovoljno je da je jedna malo lepša, zgodnija, pametnija, odmah se ljubomora i sujeta javlja, tamičenje, laži i prijateljstvo prestaje onog trenutka kada se pojavi čovek njenog života. Lepo ste poslužile jedna drugoj u samoći, ali kada ona pronađe svog čoveka, tada ste joj dobri da vam se pohvali kako je srećna, kako je sve bajno, sjajno, ali i kada ga ona vara, tada je sve kod nje sjajno.

Odaberite da ne budete ogledalo nekome, da bi se ogledao u njemu kao da ne postojite, odaberite prijateljsku ruku koja vas traži, misli na vas i kada nije blizu, ali zna da vas vrednuje kao čoveka, ženu i biće koje vi zaista jeste. Ne pristajte da budete nekome paravan za loše stvari, otirač i kanta za smeće, kada ima loše dane. Posvetite svoje vreme onima koji vama posvećuju svoje vreme i ljubav bez zadrške, e to jeste prijateljstvo, sve ostalo je laž.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)