ŠOK PROGNOZA PROFESORA PETRA KOČOVIĆA! Otkrio tačan mesec do kada će da traje korona, iznenadićete se!

Profesor informacionih tehnologija Petar Kočović i njegov tim od početka pandemije tačno su izračunavali tokove zaražavanja širom sveta, a pre svega, u Srbiji. Sada, kažu, završetak epidemije koronavirusom u Srbiji mogao bi da se očekuje u periodu između 5. maja i 20. jula iduće godine.

Kako objašnjava profesor Kočović, na osnovu iskustava iz ranijih epidemija, statističkih metoda i matematičkog modela moguće je predvideti tok i kraj epidemije.

- To ne znači da će virus kod nas nestati između 5. maja i 20. jula, već da će broj zaraženih biti daleko manji nego sada. Situacija se neće dramatično promeniti čak i ukoliko u međuvremenu bude pronađena vakcina protiv korone - tvrdi profesor Kočović.

Stručnjak naglašava da ovakve prognoze mogu biti i delimično neprecizne jer se odnose na duži vremenski period. Osim toga, korona je, kako je pokazalo dosadašnje iskustvo, vrlo nepredvidiv virus.

- Ono o čemu izvesno mogu da govorim jeste treći talas, u kome se sada nalazimo. Pik ovog talasa možemo da očekujemo za sedam-deset dana, znači negde početkom novembra, kada će broj zaraženih skočiti na 50 na 100.000 stanovnika. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), trenutno se sa 30 zaraženih na 100.000 stanovnika nalazimo na ivici crvene zone. Ukoliko se ne budu poštovale mere, vrlo lako možemo skliznuti i u ljubičastu zonu. Očekujem da bi treći talas mogao da se završi posle Nove godine, kada ćemo odmah ući i u četvrti - ističe profesor Kočović.

GAUSOVA KRIVA

Pik i kraj jednog talasa izračunao je koristeći Gausovu krivu. Prognoze zasniva na osnovu prikupljenih podataka za Srbiju, koje svakodnevno objavljuje Institut "Batut", a računa se samo broj zaraženih.

- Talasi su jako važni da bi cela nacija mogla da dođe do daha. Recimo, Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija, pa i Rusija još su u prvom talasu. Šta znači predah između talasa? To je period kada se broj novozaraženih spusti, pa možemo da se ponašamo relaksiranije - objašnjava Kočović za Srpski telegraf.

Evropa je nespremno dočekala epidemiju korone, nije bilo maski, dezinfekcionih sredstava, pa je zaključavanje bio jedini način da se spreči masovno zaražavanje

Ne očekuje zaključavanje

Profesor Kočović ističe da ne očekuje potpuno zaključavanje na državnom nivou, kao proletos, ali da će biti izolacija određenih područja i gradova.

- Evropa je nespremno dočekala epidemiju korone, nije bilo maski, dezinfekcionih sredstava, pa je zaključavanje bio jedini način da se spreči masovno zaražavanje. Sada je situacija potpuno drugačija, ali verujem da će povremeno dolaziti do zaključavanja određenih delova zemlje ili gradova. Tokom leta svi su kukali zato što ne mogu da putuju, a sad vidimo koliko je to bilo dobro, inače bismo bili u situaciji kao šta je sada Češka, gde bukti epidemija - kazao je naš sagovornik.

Sobe u Areni sa TV i kuhinjom

Beogradska arena od juče je privremena bolnica koja će moći da primi 510 pacijenata koji se leče od virusa KOVID-19. Medicinski koordinator privremene bolnice potpukovnik Predrag Bogdanović rekao je da je u parteru 360 ležajeva, a na trećoj etaži, gde su bile VIP lože, 150 ležajeva. Arena ima i centralni razvod kiseonika, tako da mogu da budu priključeni i respiratori.

Trenutno je u privremenoj bolnici 10 lekara i 20 medicinskih sestara, koji čekaju prve pacijente. O pacijentima će brinuti medicinsko osoblje iz 15 zdravstvenih ustanova.

- Arena je planirana za pacijente sa srednjom i srednje teškom kliničkom slikom, kojima je potrebna kiseonička terapija - rekao je Bogdanović.

Sobe na galeriji su uglavnom dvokrevetne, sa kupatilima i imaju kuhinjicu i televizor.

U parteru ima 40 boksova sa po devet ležajeva i zajedničkim kupatilom.

Na otvorenom se zarazilo svega 6%

Od početka pandemije koronavirusa mnogobrojne studije su pokazale da se KOVID-19 mahom prenosi u zatvorenim prostorima. Najnovija britanska istraživanja su pokazala da je od svih slučajeva šest odsto obolelih dobilo koronu na otvorenom, uglavnom na koncertima i sportskim događajima. U studiji na 25.000 slučajeva koja još nije prošla recenziju oko šest odsto slučajeva povezuje se sa zarazom na otvorenom. Reč je o ograđenim zonama gde se fizičko distanciranje nije poštovalo ili gde su ljudi ostajali neko vreme i kretali se naokolo, glasno govoreći ili pevajući.

- Nismo identifikovali skoro nijedan slučaj koji bismo povezali sa svakodnevnim životom na otvorenom - rekao je autor studije profesor Majk Vid.

Noćni klubovi: Sve ćete nas brzo pogasiti

Udruženje noćnih klubova i barova (NOB) zatražilo je juče formiranje radne grupe sa Vladom Srbije i učešće predstavnika udruženja na sednicama kriznog štaba jer smatra da nove epidemiološke mere praktično onemogućavaju ovim ugostiteljskim objektima rad u zatvorenom prostoru. Kako je saopšteno, 16.000 ljudi koji prihoduju od noćnih barova i klubova u slučaju primene novih mera ostaje bez posla, a eventualnim dodatnim skraćenjem radnog vremena 64.000 ljudi potencijalno je ugroženo u ugostiteljstvu, i to samo u Beogradu.

(Espreso.co.rs/Republika.rs)