WHAT THE F*CK, BRATE? SRPSKI JEZIK IDE U PENZIJU - Više nam nije potreban

Nije pristojno slušati tuđe razgovore na javnom mestu. Ipak ponekada je to neizbežno, kada je u gradskom prevozu gužva, a spasonosne slušalice su ostale u nekoj fijoci.

Prvi put kada sam doživeo fenomen o kome sada pišem pomislio sam da sam premoren i da nešto nisam čuo kako treba. Sledećih nekoliko puta kada se situacija ponovila trudio sam se da se pravim da ne čujem ono što čujem.

Sinoć sam već poželeo da kriomice uključim tonsko snimanje na telefonu i zabeležim razgovor dvojice klinaca u autobusu. Dečaci uzrasta otprilike 15-16 godina razgovarali su na engleskom. Po izgledu i odeći mogu da budu otkuda bilo, od Novog Zelanda do Islanda. Jedan od njih dvojice govori engleski sa malo tvrđim, balkanskim izgovorom, to je valjda domaćin, pomislio sam, a ovaj drugi, sa besprekornim američkim izgovorom je verovatno gost iz inostranstva.

Trudio sam se da ne registrujem šta i o čemu govore, ali jedan detalj mi je parao uši:

- ... What the fuck, brate? Are you crazy, brate?

Par stanica dalje obojica su govorili čist srpski, sa ponekim nepotrebnim engleskim varvarizmom, na koji smo svi već navikli, to je srbgliš koji je sa nama već dvadesetak godina.

Zatim su ponovo nastavili na engleskom, u koji zaluta poneka srpska reč.

Neko će reći sigurno reći da je to dobro, jer oni tako "vežbaju" znanje engleskog. Konverzacija stranog jezika vežba se sa rođenim govornicima tog jezika, jedino to pomaže, jer u razgovoru sa nekim ko pravilno govori taj neko može da vas ispravi ako u nečemu grešite. Razgovor o kom je reč zakucava te dečake u okviru par hiljada reči kojima barataju, sa prilično lošom gramatikom. Još uvek nije smišljena ta video igrica koja može da unapredi znanje engleskog bolje od čitanja knjiga na tom jeziku i razgovora sa rođenim govornicima, kad je to moguće, putovanjem u neku zemlju engleskog govornog područja, a kada to nije moguće, imamo internet i bezbroj mogućnosti da se dopisujemo ili čavrljamo sa nekim ko je na drugom kraju sveta.

Kada sam pre nekoliko meseci objavio crticu o srbglišu, to je zapravo bila parafraza teksta od desetak godina ranije, u kom sam pretpostavio da će u dogledno vreme srpski jezik biti potisnut iz upotrebe jer nije dovoljno kul za nove generacije. Ipak, nisam očekivao da će se ta promena desiti tako brzo. Verovao sam da će potrajati još generaciju-dve.

Stvari se na terenu zahuktavaju neslućenom brzinom pa već u sadašnjem trenutku i srbgliš postaje prevaziđen, a kod generacije gradske dece koja upravo stasava engleski postaje jezik broj jedan kojim govore među sobom, a srpskim se, recimo, služe, kad baš zatreba.

Videćemo koliko će ovaj fenomen uzeti maha. Svi su izgledi da hoće i da će naš narod, poput Iraca, izgubiti svoj jezik. Uprkos žestokom otporu koji su pružili kolonizaciji, Irci su prestali da govore svoj jezik gelik, i prihvatili su okupatorski engleski - od 6,6 miliona Iraca, gelik danas govori oko 73 hiljade ljudi.

S obzirom na to da Srbi ne pružaju gotovo nikakav otpor kulturnoj kolonizaciji, let's farewell our beloved Serbian language, brate.

Bonus video: