U SRBIJI SU PRE 70 VEKOVA ŽIVELI SUPERLJUDI! Prvi na svetu su topili metal, SAVRŠENO SU SE HRANILI, ali to NIJE SVE

Ako ste mislili da su Vinčanci bili praistorijski narod, primitivan, neobrazovan i jedva sposoban da preživi, onda ste u gadnoj zabludi i vreme vam je da se suočite sa istinom.

Između prvih vekova 5. milenijuma pre nove ere i prvih vekova 4 milenijuma pre nove ere, razvijala se vinčanska civilizacija čiji narod je stvorio neolitsku metropolu i način života o kome mi danas možemo samo da sanjamo.

Kada vas put nanese u Vinču, kraj Dunava naići ćete na arheološko nalazište u kojem možete da vidite zbog čega su Vinčanci ispred svog i našeg vremena.

"Na praistoriju se gledalo drugačijim očima, rezultati istraživanja su promenili pogled na to vreme, imali su visoku kulturu stanovanja, življenja imali su luksuzno posuđe, bili su ljudi koji putuju, trguju", započeo je priču kustos Muzeja grada Beograda Dragan Janković, koji je ujedno bio i naš vodič kroz praistoriju i nalazište.

Jedno je sigurno, svi smo počeli od pogrešne predpostavke - da su oni primitivni, ne razvijeni, a ustvari Vinčanci su bili pravi geniji, malo je danas takvih ljudi.

BUŠENJE KAMENA

"Zanimljivo je da su pravili keramiku tako kvalitetno da će proći hiljade godina da se napravi kvalitetna keramika kakvu su oni imali i to bez vitla i kalupa. Tehnologija obrade kamena je zapanjujuća, sa neverovatnom veštinom su pravili alatke i to bušenjem kamena. Recimo, kameni pijuk su bušili uz pomoć trske i kvarcnog peska. Trsku su punili peskom, a zatim su povlačenjem luka trskom vršili trenje na kamen, dok je pesak imao ulogu da ga buši, za sat vremena mogli su da dobiju probušen kamen u kome bi stavili drvenu dršku i tako stvorili alatku. To je podrazumevalo da sa šest godina počnu da vežbaju i da kroz igru nauče praktične stvari, to je danas vrhunac obrazovanja. Imali su savršen obrazovni sistem", objasnio je Janković.

OPSIDIJAN SE I DANAS KORISTI

Pitate se da li je postojala potreba koju su Vinčanci imali, a da je nisu ostvarili? Odgovor je vrlo jasan - ne postoji! Jednostavno Vinčanci su bili toliko sposobni da naprave sve što zamisle, tako su oklesivanjem opsidijana, odnosno vulkanskog stakla dobijali savršeno sečivo, koje mi danas koristimo u hirurgiji, a za široku primeni počeli smo da koristimo jeftine i potrošne materijale.

"Zanimljivo je da se danas u hirurgiji koriste sečiva od opsidijana za operaciju srca. Sa Karpata su donosili opsidijan koji se danas takođe koristi i za izradu kose i brijača. Međutim, mi smo počeli da koristimo mnogo jeftinije materijale, tako da nikako ne možemo da kažemo da smo bolje prošli od njih", kaže kustos.

SAVRŠENO IZBALANSIRANA ISHRANA

Verovali ili ne narod koji je živeo u doba neolita hranio se duplo zdravije nego mi koji imamo toliko izbora da više ni ne znamo šta da jedemo. Dok mi danas moramo da plaćamo nutricionisti boga oca da nas dovede u red, Vinčanci su tačno znali kako da izbalansiraju svoju ishrani i unose zdrave nutritijente, što može da se vidi po obliku ženskih figurica koje su pronađene u Vinči.

"Na primer, oni nisu imali krompir i kukuruz, ali zato su koristili sve gljive i biljke koje smo mi izbacili i zamenili za kukuruz. Zato su statuete vrlo vitke, u nekim ranijim vremenima žena je uvek bila sa prenaglašenim atributima, a u neolitu su vitke, što znači da je došlo do promene ideala lepote", objasnio nam je Dragan Janković.

Zašto Vinčanci nisu kao sav normalan svet napravili naselje na ušću Save i Dunava, a ne malene Bolečice i Dunava? Zato što su znali da je Vinča, odnosno mesto gde je danas arheološko nalazište, raskrsnica ekonomskih i trgovinskih puteva.

"Bolečica se uliva u Dunav, a izliva na Avali, tako da su oni imali jednu dobru komunikaciju sa Avalom jer je bila puna sirovina, imali su tu lovišta, pašnjake, Avala je puna minerala poput cinabarita od koga se pravi crvena boja. Upravo to bogatstvo Avale i sama pozicija govori o tome zašto je narod izabrao to mesto", ističe Janković.

Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u Evropi. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčaskih lokaliteta u istočnoj Srbiji.

"Mi smo našli na nekim lokalitetima vinčanske kulture Pločnik kod Prokuplja, Belovode kod Petrovca na Mlavi, jarmovac kod Priboja, bakarne predmete u neolitskim slojevima i analize su pokazale da su to najstariji predmeti, što je dokaz da su začetnici metalurgije i oni su omogućili dolazak metalnog doba i zauvek su promenili svet, to je prvo moderno doba. Oni su izuzetno važni za definisanje modernog doba", objašnjava kustos Muzeja grad Beograda.

Bakarni nalazi su jako retki, jer su to počeci metalurgije, tako da on nije ušao u široku proimenu.

"Mi ne možemo da nađemo mnogo bakarnih predmeta, jer se stalno reciklirao, bakarni predmet se ne bacaju već se pretapa, tako da to je jedan od razloga zašto nemamo toliko nalaza bakra", kaže Janković.

Priča o Vinčancima je priča o čoveku. Živeli su u drugačijem vrednosnom sistemu, to su egalitarna društva, gde se vidi da nema socijalnog raslojavanja, društvo koje nije imalo ratove, postojali su sukobi, ali individualni, nema tragova rata.

Oni su pravili alate i lovni ribor, ali ne oružje.

Po nekoj proceni krajem 80-tih godina u Vinči je moglo da živi preko 2.000 ljudi, koji su funkcionisali savršeno.

(Espreso.co.rs)