Užas
U OVIM BIZNISIMA ĆE PLJUŠTATI OTKAZI U SRBIJI: Evo koji će sektori pretrpeti najveći udarac, spremite se!
Ekonomista Milojko Arsić predviđa da će ove zime na desetine hiljada ljudi ostati bez posla
Koliko će hiljada radnika u Srbiji u narednih nekoliko meseci ostati bez posla, veoma zavisi od epidemiološke situacije, pa tako i odluka Kriznog štaba, no sada je već sigurno da će za ugostiteljstvo i turizam ovo biti jedna od najtežih zima.
Stručnjaci napominju da ugostiteljstvo, turizam i automobilsku industriju čeka sporiji oporavak. Vlasnici restorana i kafića već dobrano finansijski istrošeni sa zebnjom čekaju nove mere - kako će biti zimi kada ne bude više bašta?
S' druge strane, vlasnici trurističkih agencija ne očekuju da im se obrne na zimu nakon propalog leta. Opadajuća privredna aktivnost na kraju će se pokazati i u statistici brojanja nezaposlenih kojih od 1. novembra treba da očekujemo sve više.
Ekonomista Milojko Arsić predviđa da će ove zime na desetine hiljada ljudi ostati bez posla.
- S' druge strane, ugostitelji već žive sa prometom manjim i do 50 odsto - otkriva Dragan Stanojević, predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada.
- Sve zavisi od mera koje donose u vrhu države, mi samo čekamo šta će od informacija pred nas da iznesu. Gledajući kako je u okruženju, nismo baš optimistični, pošto vidim da se svuda skraćuje radno vreme i zatvaraju ugostiteljski objekti, u Francuskoj, Sloveniji, Mađarskoj i drugim zemljama - kaže Stanojević i dodaje:
- Verovatno će tako nešto biti i kod nas. Većina noćnih klubova svakako već ne radi osam meseci, a na naplatu im dolaze svi živi izdaci. Promet je, po našim proračunima, umanjen od 40 do 50 odsto i prava je gimnastika u pitanju kako ugostitelji uopšte preživljavaju.
Kako navodi, mnogi čekaju 31. oktobar da vide šta će dalje, jer su uzeli pomoć Vlade i nisu u mogućnosti da otpuštaju radnike do isteka tog perioda. Novembar će dati jasniju sliku koliko nas otpuštanja očekuje tokom zime. Od novih mera i smanjenog obima rada strahuju i tržni centri, ali i mali preduzetnici poput vlasnika teretana i frizerskih salona.
- Ako nam ponovo zabrane rad, pa i na par meseci, mislim da ćemo zatvoriti teretanu. Preživeće samo njih nekoliko. Teretane su mahom na dobrim gradskim lokacijama u velikim prostorima koji su skupi za iznajmljivanje, znaju da budu i par hiljada evra, a gde su još plate i doprinosi za zaposlene - rekao je Minja S., vlasnik jedne novosadske teretane i dodao:
- Već sada nam se promet prepolovio i jedino što može da nas izvuče je da zimu odradimo dobro. Ako se to ne desi, mnogi će da ugase biznis.
Pri pogledu na statistiku treba imati na umu da se broj zaposlenih odnosi na ljude s ugovorima o radu i uplaćenim doprinosima, a ne na one koji rade na crno ili su zaposleni po ugovorima o privremeno-povremenim poslovima. A takvih je baš dosta upravo u ugostiteljstvu i turizmu. Zbog toga će dobar deo ljudi koji ostane bez posla za statistiku biti nevidljiv.
Kada je reč o hotelijerima, najviše su stradali ugostiteljski objekti u Beogradu i Novom Sadu, koji zavise od stranih turista. Ostatak Srbije, poput Palića, Sokobanje i drugih mesta su zabeležili rekordna noćenja zbog domaćih turista. Ipak, neizvesno je šta se može očekivati od zimskog turizma.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je još sve nepredvidljivo, u zavisnosti od mera koje će se uvoditi. Da li se izaziva drugi talas krize po Evrope, kao što je bilo u proleće, saznaćemo uskoro. Polako se penje stopa nezaposlenosti, što je, kako kaže, efekat onoga što nam se dešavalo pre nekoliko meseci, iako nam deluje da su se industrijska proizvodnja, trgovina i građevinarstvo oporavili.
Penje se stopa nezaposlenosti
- Vreme je velike neizvesnosti za svakog ko se bavi biznisom, jer ne zna šta će se dešavati i kakvi će biti uslovi u sledećih tri do šest meseci. Posebno su osetljivi turizam i ugostiteljstvo. Po podacima iz zemalja oko nas, Slovenije, Hrvatske i Mađarske, najveći pad zaposlenosti upravo je u tim delatnostima. Kod nas je pad i najmanji jer mi imamo i najmanje razvijene te privredne grane kada se merimo sa nekim zemljama regiona poput Hrvatske i Crne Gore, koji znatan deo budžeta crpe iz toga - rekao je Zdravković.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Srbijadanas.rs)