ZBOG KORONE SE USIJALE SRPSKE SOS LINIJE: Sve više građana traži pomoć psihologa, a OVO JE NAJTEŽI PROBLEM

Poslednjih meseci, paralelno sa epidemijom virusa korona, usijali su se SOS telefoni za prevenciju samoubistva - sve više ljudi, suočeni sa depresijom, anksioznošću i strahom, poseže za ovom vrstom pomoći.

Usamljeni, bez ikog sa kime bi podelili ono što ih tišti i brine, uplašeni pred svim znanim i neznanim što nam je epidemija servirala, građani Srbije sve češće okreću brojeve telefona psihologa, savetovališta...

Kako za "Blic" priča Tanja Bokun, volonterka Centra za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistava "Srce", od jula kada je došlo do pogoršanja epidemiološke situacije u našoj zemlji, odnosno od takozvanog drugog talasa, imali su 20 odsto više poziva u odnosu na prethodni period.

- Primamo sve veći broj poziva ljudi koji nemaju sa kim da podele svoje probleme. Osećaju se usamljeno i to je veoma izražen problem tokom pandemije. Mi smo prošle godine imali oko 6.700 poziva ljudi kojima je bila potrebna pomoć i podrška, a sada beležimo porast i ukoliko se nastavi ovako do kraja godine očekujemo da ćemo imati preko 8.000 razgovora – kaže naša sagovornica.

Od marta 8.000 poziva

Istovremeno, ni stručnjaci Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" nisu imali vremena za predah.

- Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je na našoj Klinici u februaru prošle godine i do danas smo imali preko 8.000 poziva građana iz čitave Republike. Pored ove linije, na Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" od 16. marta 2020, 24 časa dnevno radi besplatna nacionalna linija za pružanje psihosocijalne podrške u uslovima epidemije, gde je pomoć potražilo oko 8.000 građana. Takođe, aktivan je i kol centar Centra za mentalno zdravlje u zgradi "Beograđanka". Sve tri linije građani svakodnevno pozivaju i dobijaju psihološko savetovanje i podršku profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja, a u poslednjih nekoliko dana nismo zabeležili značajno povećan broj poziva - kaže za “Blic” direktorka Klinike dr Ivana Stašević Karličić.

Stručnjaci podvlače da je veoma bitno u doba pandemije stalno slati poruku da fizička izolacija ne znači da ne možemo da razgovaramo i da ne možemo da funkcionišemo.

- Jako je važno da ljudi koji imaju bilo kakvih problema sa mentalnim zdravljem shvate da problem neće sam od sebe nestati i da je jako bitno o njemu razgovarati. Nekada je dovoljno razgovarati sa nekom osobom u najužoj socijalnoj mreži, odnosno sa roditeljima, partnerom, prijateljem, rođakom ili bilo kojom drugom bliskom osobom čija će nam topla reč pomoći. Naravno, ukoliko to ne uspe, svakako se treba obratiti stručnjacima – poručuje naša sagovornica.

Izbegavaju razgovor

Kaže i da veliki problem predstavlja to što mnogi zaziru da pričaju o svojim zdravstvenim problemima plašeći se da će biti pogrešno shvaćeni ili izopšteni iz društva, pa čak i da će možda imati neke posledice što se, recimo, njihovog položaja na poslu tiče i generalno u životu.

- Ljudi sada putem društvenih mreža takođe mogu da saznaju da nisu jedini koji imaju problem jer se često dešava da neko od njih predoči sa čim se suočava i na taj način u javnosti podeli svoja iskustva. Sada u doba epidemije puno vremena mnogi od nas provode kod kuće i imaju više vremena da razmišljaju sami sa sobom, pa tako i da se odluče da potraže stručnu pomoć ukoliko im je ona potrebna. Možda je i to jedan od razloga zašto u poslednjih par meseci imamo više poziva – priča nam Tanja Bokun.

Samopomoć

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se u subotu, 10. oktobra.

- Pandemija korona virusa trenutno boji sve aspekte naših života koji direktno ili indirektno utiču i na mentalno zdravlje svih nas. Prepoznajući važnost očuvanja mentalnog zdravlja koji je integralni deo opšteg zdravlja svakog pojedinca i predviđajući porast depresivnih, anksioznih, sa stresom povezanih teškoća, kao i sindroma sagorevanja, te porast strahova u populaciji, Ministarstvo zdravlja je još početkom marta ove godine izradilo detaljan Plan zaštite mentalnog zdravlja, koji se kontinuirano i profesionalno implementira sledeći najviše i najaktuelnije stručne standarde. Naravno, osim profesionalne pomoći koju građani mogu dobiti u sistemu zdravstvene zaštite, bitna je i ona koju možemo obezbediti sami sebi i/ili našim bližnjima - podvlači Stašević Karličić.

Ipak, dodaje, moramo reći da se većina stanovništa uspešno adaptirala na novonastale okolnosti i da se uspešno nosi sa svim zahtevima aktuelne epidemiološke situacije.

- Očekivano je i normalno da neki ljudi imaju teškoće, s obzirom na to da se nalazimo u situaciji koja je, ne samo potpuno nova za sve nas, već i potencijalno životno ugrožavajuća. Za početak, prepoznajte i prihvatite nelagodnosti, strahove, anksioznosti koje imate, slobodno o njima govorite i potražite pomoć profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja ukoliko vidite da ne možete da se nosite sa istim. Traženje ovakve vrste pomoći nije sramota, već civilizacijska tekovina. Pronalaženje novih izvora zadovoljstva, negovanje bliskih porodičnih i prijateljskih odnosa, briga za sebe i svoje bližnje kroz uredan san, zdravu ishranu, umerenu fizičku aktivnost, svakako su baza mentalnog blagostanja - zaključuje dr Ivana Stašević Karličić.

Adolescentski period težak i zahtevan

U poslednje vreme na SOS linije neretko se javljaju roditelji čijoj deci suicidne misli prolaze kroz glavu.

- Period adolescencije sam po sebi je veoma osetljiv i u psihološkom smislu zahtevan ne samo za mlade, već i za njihove roditelje. Prihvatanje promena na telesnom i psihološkom planu zahteva i neke nove obrasce funkcionisanja celokupnog porodičnog sistema. Brojna unutrašnja preispitivanja i previranja, koja su za ovu fazu ne samo karakteristična već i poželjna i važna, istovremeno su i bolna i nimalo laka. Stoga, sklonost depresivnosti, ispoljavanje različitih poremećaja ponašanja, ali i autodestruktivnost mogu biti zastupljeni među mladim osobama. Za roditelje je važno da mogu da prepoznaju kada njihova deca nisu u stanju da se sama nose sa zahtevima ovog perioda i svakako da svaki ne samo pokušaj nego i pretnju samoubistvom, veoma ozbiljno shvate i reaguju pravovremeno obraćanjem stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja - zaključuje dr Ivana Stašević Karličić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)