šok
DEJAN MILIĆEVIĆ POBEDIO KORONU ALI JOŠ UVEK PROLAZI KROZ PAKAO! Žestoko se bori protiv OVE DVE stvari!
Kaže da nema veliki strah da će ponovo dobiti Kovid, ali da kao posledicu oseća to što je počeo da zaboravlja
Dejan Milićević nedeljama se borio sa opakim virusom, a od posledica bi, kako kaže, izdvojio vid blage paranoje koji povremeno oseća.
Podseća da je u bolnici proveo 20 dana, nakon čega je dve nedelje bio u kućnoj izolaciji, što je u kombinaciji uticalo i na njegovo psihičko stanje. Priznaje da je, za pogoršanje fizičkog stanja koje je usledilo, sam kriv jer je, kako kaže, napravio kardinalnu grešku kada je rešio da provoza bicikl do Ade Ciganlije.
"Na ovaj način virus sam spustio direktno u pluća. Mislio sam da će mi biti bolje ako vozim i preznojim se, međutim, prevario sam se i bilo mi je sve gore. Otišao sam na rendgen pluća koji nije bio u redu, kao ni kontrola koja je usledila nakon dva dana. Potom sam uradio skener na kojem se videla obostrana upala pluća. Tada je bilo jasno da je već pitanje sata kada ću biti smešten u bolnicu kao pacijent koji je dobro "zaglibio" sa upalom i sa plućima koja počinju da se kristalizuju. Došlo je dotle da sam morao da uzimam kiseonik, a bio sam i na korak do respiratora", priča Milićević u "Novom Jutru".
"Hvala i doktoru koji mi je smanjio želudac, zahvaljujući čemu sam izgubio 47 kilograma. Upravo mi je ovo pomoglo da lakše pobedim virus", priča Milićević.
Kaže da nema veliki strah da će ponovo dobiti Kovid, ali da kao posledicu oseća to što je počeo da zaboravlja.
"Često mi se desi da zaboravim reč, što mi se ranije nikada nije dešavalo! Praktično kao da sam postao senilan. Nešto se tu desilo! A kada ostanem sam, imam strahove, teskobu, osećam čudnu neizvesnost i kao da mi neko sedi na grudima. Čudne stvari mi se dešavaju", kaže Milićević.
Željka Košutić, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje: Suočavanje sa koronom ostavlja posledice
- O koronavirusu se u početku mislilo kao o apstraktnoj imenici: Tamo neko negde ima virus i o njemu se priča na TV, međutim, sada smo došlo dotle da su obolele naše komšije, članovi porodice, rođaci... Ovo rađa strah i neizvesnost i postavlja pitanje: Šta će biti sa mnom ako obolim? Šta će biti sa mojim ocem/majkom/detetom. Ovakav strah rađa neizvesnost i iščekivanje, što najviše utiče na mentalno zdravlje - kaže Košutić. Ističe da je važno da smo svesni da strah osećaju svi, ali i da ga isto tako moramo oslušnuti, kako bismo znali kada zbog njega treba da se obratimo stručnjacima za mentalno zdravlje.
(Espreso.co.rs / Alo)