OTKRILI SMO PRAVU ISTINU O VINČANSKOM PISMU! O ovome se MNOGO PRIČA I PIŠE, a sada je vreme da SRUŠIMO MIT! (FOTO)

Na desnoj obali Dunava, kada krenete preko Bulevara, prođete Kaluđericu, dođete do Vinče i stižete do arheološkog nalazišta Belo brdo, mesta gde su praistorijski ljudi oko hiljadu godina stvarali kulturu, sistem vrednosti i stabilan temelj življenja budućim generacijama.

Obilazeći arheološko nalazište razgovarali smo sa kustosom Muzeja grada Beograda, Draganom Jankovićem o vinčanskim znakovima, jednoj od najvećih tajni vinčanske kulture, jeziku kojim su se sporazumevali, figurama žena bez usana, ali i o simbolima koji su ispisani na keramičkom posuđu.

ŠTO NA UM, TO NA DRUM

"Znamo da su nešto beležili znakovima, ali ne znamo šta, nije otkriveno kojim jezikom su se sporazumevali. Recimo, kada se ukrašava neki sud to se radi pre pečenja, međutim mi smo pronašli znake koji su urezivani pri upotrebi, što znači da su znake koristili kako bi opisali ono što se nalazi unutar posuđa. Naš kolega Jovan Todorović je uradio sistematizaciju znakova, oni nisu bili interni, već su se ponavljali na različitim keramičkim predmetima, što znači da se pojavila potreba da se znaci standarizuju, a ona je samo korak do pisma, ne možemo da kažemo da su ti znaci vinčansko pismo, postoji mnogo civilizacija koje nisu imale pismo", kaže za Espreso kustos Janković.

Kada vidite njihove predmete, kuće, alate, keramičke figurice, autentične znakove možete da zamislite koliko su bili kreativni. Što na um, to na drum, definitivno je parola koja opisuje Vinčance, jer jednostavno ne postoji potreba koju nisu uspeli da zadovolje, pismo im očiglodno nije bilo potrebno, znanje su prenosili usmenim predanjem, a znakovima su beležili računovodstvo i druge praktične stvari.

SIMBOLIKA FIGURINA ŽENA SA VELIKIM OČIMA

Kada smo ušli na arheološko nalazište sa koga pogled puca pravo na Dunav i obližnje splavove odmah smo se uputili ka muzeju u kome je samo mali delić iskopanih posuda i figurica koje su pretežno u obliku žene, a kustos Muzeja otkrio nam je i zbog čega su Vinčanci toliko bili naklonjeni ženama, ali da se razumemo tu nije bilo mesta dominaciji žena, niti su muškarci bili "glava" kuće.

"To su religijski predmeti i ove figurice su rađene u okviru strogih kanona. Najveći broj statueta su prestave žena, radi se o simbolici. U to vreme su se ljudi ozbiljno bavili prozvodnjom hrane, više im život nije zavisio od toga koliko će lovac da ulovi, već koliko će zemlja da rodi, a simbol rađanja je majka, oni slave majku kao simbol rađanja, ali ne dominacije. Nema nikakve sumnje da je majka i simbol budnosti,vidite da su oči izražajne, da figure nemaju usta, majka je ta koja bdi nad decom, brine i zato ona mora biti budna, raširene ruke su izraz dobrodošlice. Bave se suštinom, ne formom, nije im bilo bitno da lice bude proporcionalno, i danas kada hoćete da istaknete oči ili usta vi ih našminkate", naš sagovornik.

Osim toga, arheolozi su zaključili iz svih pronađenih tragova ove civilizacije da su Vinčanci slavili život, a ne smrt, pa je to još jedan razlog zbog koga su uzdizali žene.

"Pošto vinčanski narodi nisu bili lovci i ratnici oni ne slave smrt već život i slave majku kao simbol života, to je suština njihove filozofije življenja. Naime, u ratničkim vremenima je smrt podignuta na visok nivo, trebalo je da motivišete ljude da ginu, nasuprot tome, Vinčanci slave život, u njihovoj religiji je najdominantniji kult rađanja i stvaranja", zaključuje Dragan Janković.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)