MELANIJA IMA LEUKEMIJU DRUGI PUT! Nemam ništa od plakanja, moram DALJE!

Zagrepčanka Melanija Mešić (25) jedina je pripadnica romske nacionalne manjine koja studira na univerzitetu u Splitu. Ove godine, po drugi puta se bori s leukemijom koju je već pobedila 2017. godine kada joj je brat darovao matične ćelije. Na prvi pregled otišla je nakon što je otkrila kvržicu na dojci. Kada su joj saopštili da ima leukemiju, kako kaže, bila je srećna jer je tada studirala u Splitu, pa će napokon moći da vidi svoju porodicu kada se vrati u Zagreb.

- Porodica je bila jako tužna kada sam došla u Zagreb. Ja sam se osjećala dobro. Tada sam išla na fakultet i radila sam dva posla, pa mi je izolacija dobro došla jer sam se odmorila - priča nam Melanija. Kako kaže, porodica je znala da će ona to 'izgurati' i uspešno pobediti leukemiju.

Optimistična Zagrepčanka, s osmijehom na licu, puna vedrine, priča nam kako leukemiju nije smatrala ozbiljnom bolešću. Kako kaže, i sada smatra da uvek postoji nešto gore te da se svaki dan treba boriti i gurati dalje. Dodaje i da ju je spasila činjenica što tada nije znala koliko vrsta leukemija postoji te kako će i koliko trajati cijeli postupak njenog lečenja.

- Kada sam prvi put otkrila da imam leukemiju, nisam imala nikakve krize. Bila sam jako vesela i srećna, bila sam jedina na hematologiji koja je pevala - govori nam. U procesu nezinog lečenja posebno joj je pomogao njen brat.

On joj je darovao matične stanice, a Melanija ga je pre operacije zadirkivala da još uvek ima vremena da se predomisli. No, on nije odustao. Otišao je na transplantaciju, a ona se u tom trenutku toliko brinula za njega da je čak dobila sindrom slomljenog srca.

- Oduvek smo jako povezani. Sama pomisao da je on i dalje deo mene i da trenutno imam njegove ćelije je - šlag na torti - kaže Melanija. Najgore trenutke i krize proživljavala je upravo nakon te transplantacije. Dobila je upaljenje od usne šupljine i creva i nije mogla gutati, pa je završila na morfiju. Tri nedelje bila je na venskoj hrani i to opisuje kao najveću krizu kroz koju je prolazila tokom perioda lečenja.

Nakon uspješnog lečenja, ponovno se vratila u Split na studije ekonomije i nastavila sa svojim hobijima, te učenju korejskog jezika. Jedina je pripadnice romske nacionalne manjine na Sveučilištu u Splitu i kako kaže, nije se susretala s predrasudama.

Ponosna je i uvek će, kako kaže, biti ponosna na svoje poreklo.

No, ove godine, u životu joj se dogodio novi zaokret. 28.07.2020. godine, nakon pregleda, saznala je da opet ima leukemiju. Roditelji su joj tada bili na moru pa je prvi za dijagnozu saznao nezin brat. Sledećeg jutra ih je nazvala, kad je već bila hospitalizovana i smeštena u izolaciju.

- Drugi puta je puno teže. Svi smo mi upoznati s time što nas čeka. Znamo kakve su nuspojave od zračenja i transplantacije. Sada je i zbog korone bilo teže jer nije bilo poseta - priča nam Melanija. Prijatelji i porodica imali su samo kratke posete, no i te posete u tim trenucima su joj puno značile. Kaže kako joj je medicinsko osoblje u tom trenutku i brat i sestra i mama i tata.

Melanija ima samo reči hvale prema medicinskom osoblju s kojima je konstantno bila u kontaktu tijekom perioda izolacije. Priča nam kako su oni imali vrlo veliku ulogu. Kaže da su imali puno razumevanja i da ih je usred noći mogla pozvati i pričati s njima. Melanija je u bolnici i proslavila svoj rođendan, a upravo medicinsko osoblje je učinilo sve kako bi je uveselilo toga dana.

- Nisu dopustili da padnem. Imala sam balone, pevali su mi, neki su čak i plesali - govori Melanija kojoj je medicinsko osoblje uz porodicu i prijatelje bila velika podrška u tim trenucima. Kao najvažniju lekciju koju je naučila u borbi s leukemijom, Melanija ističe da uvek treba slušati svoje telo i otići na preglede ako vidimo da nas nešto muči.

Kako kaže, leukemija je najbolja stvar koja joj se dogodila u životu jer je zbog toga naučila ceniti neke druge stvari. Priča nam kako je do tada život tretirala zdravo za gotovo. Radila je dva posla i odlazila na fakultet, a sitnice su znale da je iznerviraju.

- Sada više cenim neke sitnice. Živim život punim plućima. Trudim se da uvek budem pozitivna - kaže nam s osmehom na licu. Melanija je rokomperioda izolacije otvorila i svoj YouTube kanal te TikTok profil. Redovno snima videa o svojoj bolesti, a kako kaže, podrška joj dolazi sa svih strana.

- Kada vidim komentare ljudi koji me nikada nisu upoznali da mi daju toliko puno podrške, to mi jako puno znači i dižu mi samopouzdanje. Onda stvarno znaš da se moraš boriti i ići dalje - rekla je Melanija.

Ono što joj je također dalo snagu kroz celu ovu borbu je kada je videla decu koja imaju istu dijagnozu. Tada je uvdiela da ako se oni, koji su puno mlađi od nje mogu boriti, da onda treba i ona i da nikada ne sme odustati.

- Mora se dalje gurati. Nemam što osim toga. Mogu ja sedeti i plakati, ali ako sam mogla prvi put, mogu i drugi put. Očito sam toliko jaka da mogu izdržati - zaključila je hrabra Zagrepčanka koja je sada u novoj bitci svoga života.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / 24 sata)