SVAKODNEVNO BESPLATNO ČISTITE, KUVATE, PEGLATE, PERETE: Dok kod kuće radite za džabe, gubite OGROMNU KOLIČINU NOVCA

Trošenjem vremena na neplaćeni rad u domaćinstvu i brigu o porodici, svaka žena u Srbiji propušta da zaradi 2.918 dinara dnevno ili godišnje 6.560 evra neto, da je zaposlena, dok muškarci radeći te poslove gube mogućnost da zarade 2.300 dinara dnevno, odnosno na godišnjem nivou 5.220 evra neto.

To je pokazala prva rodna analiza "Ekonomska vrednost neplaćenih poslova staranja u Srbiji", predstavljena danas na konferenciji u Beogradu, na kojoj je istaknuto da vrednost neplaćenog rada u Srbiji predstavlja 21,5 odsto BDP-a naše zemlje od čega je vrednost ženskog neplaćenog rada 14,9 odsto, a muškog 6,6 odsto.

Kako je rečeno, na svetskom nivou vrednost neplaćenog rada u okviru domaćinstva iznosi devet odsto BDP-a, od čega se 6,6 odsto odnosi na rad žena u okviru domaćinstva, a 2,4 odsto na rad muškaraca.

Ljiljana Lončar, savetnica potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, rekla je da je tema neplaćenog rada dugo vremena bila "skrajnuta", a da je sada vidljiva i aktuelna.

- Ova analiza je vrlo značajna i daje nam osnovu za mere (socijalne, društvene, mere zapošljavanja...) koje ćemo svi zajedno u ovom društvu donositi, vlada će naravno biti prva na tom putu, i implementirati - rekla je ona.

Navela je da samo tako, kroz politku jednakih mogućnosti, možemo da imamo prosperitetno društvo u kojem će žene učestvovati u svom punom potencijalnu i moći da daju ekonomski doprinos bruto društvenom proizvodu koji, dodala je, trpi zbog toga što su zene usmerene na poslove u domaćinstvu i nege koji nisu plaćeni.

- Poslovi kuvanja, čišćenja, brige o deci i starijima imaju svoju vrednost. Ona mora biti prepoznata, izračunata i mora se vrednovati - istakla je Lončar i naglasila da preraspodela tih poslova mora biti ravnopravna među muškarcima i ženama.

Direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović je rekla da je Srbija kao jedan od ciljeva u svojoj nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost stavila cilj preraspodele neplaćenog rada.

- Evaluacija tog plana je pokazala da je to oblast gde smo najmanje napredovali, ne zato što nismo radili već zato što to zahteva vreme, promenu svesti, kulture - rekla je ona.

Izrazila je zadovoljstvo što analiza koja je danas predstavljena, kako kaže, prvi put otvara pitanje neplaćenog rada kao razvojnog potencijala.

Analiza je urađena u okviru projekta "Rodno odgovorno upravljanje" koji sprovode Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, a finansira se iz Fonda za rodnu ravnopravnost Ujedinjenog Kraljevstva.

Cilj tog projekta je povećanje vidljivosti neplaćene nege i kućnih poslova kao nečeg dragocenog za društvo, zatim dovođenje u pitanje postojećih društvenih normi koje promovišu neravnopravnu podelu poslova nege između žena i muškaraca, zbog čega su žene u nepovoljnom položaju, kao i podsticanje i zalaganje za politike i ulaganja potrebna kako bi se smanjili i preraspodelili neplaćeni poslovi nege.

Zamenica ambasadorke Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Rebeka Fabrici je rekla da je Fond za rodnu upravu Ujedinjenog Kraljevstva osnovan 2015. godine i da su do sada podržali reformske demokratske procese u Srbiji sa više od 20 miliona evra, te da je rodna ravnopravnost bitan aspekt tog fonda.

- Neplaćeni rad je u samom središtu rodne ravnopravnosti. Sve dok ne dostignemo jednaku podelu neplaćenog rada teško da ćemo u potpunosti moći da postignemo rodnu ravnopravnost u svim sferama života i rada - rekla je ona.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Agencije)