NEMAČKI NAUČNICI TVRDE: Biljka koja raste u Hercegovini leči KORONU!

Dojče vele piše kako su nemački naučnici otkrili delotvornost slatkog pelina u lečenju COVID-a 19. A slatki pelin raste u Hercegovini. Njihov tekst prenosimo u celosti. Svet je u trci za pronalaskom pouzdane vakcine protiv COVID-19 – neočekivane pošasti 21. stoleća koja je do sada odnela više od milion života, a gotovo 35 miliona je obolelo. Za sada.

Ipak, naučnici sa nemačkog Instituta Max-Planck u Potsdamu istražuju kako da pomognu obolelima, kako da ih leče od koronavirusa i to uz pomoć jedne "obične" lekovite biljke – slatkog pelina. Raspolažu rezultatima koji ulivaju nadu za početak kliničkih ispitivanja. Kako je već pisao DW, istraživanja su iznenadila naučnike: ekstrakti slatkog pelina aktivni su protiv SARS-CoV-2.

Listovi biljke slatkog pelina (Artemisia annua) uzgajani u Kentakiju, u SAD-u, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destilovanom vodom, ali i dodavanjem kafe. Slatki pelin protiv korone? Petra Mihića iz Ljubinja ta vest nije posebno iznenadila. On već godinama jedini u BiH na bio osnovi uzgaja upravo slatki pelin, višestruko lekovitu biljku koja se upotrebljavala kao lek protiv malarije, a u Hercegovini često raste i kao samonikla. - Čitao sam da se u kineskoj tradiciji posebno cenio pelin u lečenju kancerogenih oboljenja i godinama istražujem kako postići najbolji kvalitet u najboljim uslovima uzgajanja ove specifične biljke. I tako je počela moja avantura s organskim uzgajanjem slatkog pelina", kaže Petar Mihić za Dojče vele. Ipak, koliko fitoterapija, lečenje lekovitim biljkama, ima podršku i u "službenoj" medicini? Medicina priznaje lekovitost Dr. med. spec Andrea Jurić za DW kaže da su se s mogućim pozitivnim učincima slatkog pelina u lečenju COVID-19 lekari upoznali tokom pandemije. Upoznata sam s činjenicom da su ljudi sa ovih prostora konzumirali čaj od slatkog pelina te prijavljivali pozitivne učinke u svim fazama infekcije COVID-19. Smatram da bi bilo jako korisno sprovesti dodatne kliničke prospektivne studije po ovom pitanju", kaže ova epidemiologinja za DW.

Prof. dr. Jasenko Karamehić, internista imunolog, jedan od vodećih u BiH i s bogatim iskustvom rada u medicinskim centrima širom sveta, kaže da "sve ima itekako smisla". Specifično nespecifično delovanje "I to zato što slatki pelin deluje na malariju, a antimalarici, lekovi kao hlorokin, cidrofloroksin itd., spadaju u grupu lekova koji imaju određenu specifično-nespecifičnu aktivnost kao ramdesivir ili neki drugi retroviralni, antivirusni lekovi protiv AIDS-a itd. i na COVID 19.", kaže prof. dr. Karamehić za DW. On podseća da se deo ove biljke u Aziji upotrebljava u lečenju malarije te da već godinama stanovništvo koristi njena ljekovita svojstva. "I tu je ta poveznica. Meni, kao imunofarmakologu, to je još lakše da shvatim i vidi se da svi lekovi koji deluju na uzročnika malarije deluju uspešno i na COVID-19. Da se razumemo, nije to specifični lek, ali jest specifično nespecifičan – znači ima određen učinak", zaključuje prof. dr. Karamehić. Dok slatki pelin, prema stavovima naučnika, potvrđuje značaj u lečenju obolelih od COVID-19, svet očajnički čeka vakcinu. Prema mišljenju ovog bosanskohercegovačkog naučnika, ono mora da bude najbolje i bez „prefiksa". "Treba nam najbolja vakcina. Najučinkovitije, s najmanje neželjenih posledica i bez prefiksa rusko, kinesko, američko, britansko, tursko... Što se mene lično tiče, a radio sam širom sveta, najviše nade polažem u britansku vakcinu s Oksforda. To je evropska vakcina, ispitana na Evropljanima tako da bi nam ona najviše odgovarala", smatra prof. dr. Karamehić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)