MASAKRI KOJI SE NE ZABORAVLJAJU: Jedan od monstruma još živi i to u SPECIJALNIM USLOVIMA

Prošle godine, 7. avgusta kao bomba odjeknula je vest o masakru u Jabukovcu! Davor Pernić uleteo je na imanje Raje Kazimirovića,ubio njega, njegovu majku Dragicu (93), sestru Ljubinku Oprikić (76) i sestričinu Draganu Jozeljić (53).

Policija je ubrzo, 25. avgusta, uhapsila osumnjičenog meštanina Jabukovca, koji je priznao zločin. Pernić je u prvom iskazu naveo da je četvoro žrtava na imanju Kazimirovića, na obodu Jabukovca, ubio hicima iz malokalibarske puške i "škorpiona" te da je iz doma ubijenih odneo ukupno oko 500 evra.

Zašto nije detaljno pretresao salaš do danas nije razjašnjeno, a sakriveni novac je kasnije pronašao Rajin sin.

Ipak, Pernić nije najgori u nizu monstruma koji su počinili masakre širom Srbije, evo onih najtežih.

LJUBIŠA BOGDANOVIĆ

Devetog aprila 2013. u ranu zoru Ljubiša Bogdanović je iz pištolja „CZ 88“ u pet kuća ubio 13 komšija i rođaka, a onda presudio sebi u Velikoj Ivanči.

Ljubiša je prvo u svojoj kući ubio 83-godišnju majku Dobrilu i sina Branka (42). Potom je provalio u susednu kuću porodice Despotović, gde je pobio svih pet članova, Mihajla, Milenu, Goran i Jovanu, kao i dvoipogodišnjeg Davida, Goranovog i Jovaninog sina.

Zatim je pucao i usmrtio komšinicu Ljubinu Ješić i njenog sina Miloša, pa susede Velimira i Olgu Mijailović. Na kraju je ubio rođake Draganu i Danicu Stekić, pa presudio sebi.

Do danas se ne zna zašto je to uradio.

NIKOLA RADOSAVLJEVIĆ

Pre nego što je Davor Pernić izvršio četvorostruko ubistvo, Nikola Radosavljević je takođe okrvavio ruke u ovom mestu nadomak Negotina.

Naime, naoružan lovačkom puškom Radosavljević je u julu 2007. godine ubio devet, a teško ranio dve osobe u Jabukovcu. On je pre krvavog pira pokušao da se ubije skokom u bunar, ali ga je u tome sprečio komšija. Posle nekoliko minuta, Radosavljević je otišao do svoje kuće i uzeo pušku. Uputio se prema selu i najpre ubio tri osobe − Veljka Đorđevića (58), njegovog sina Dragana (22), i taštu Marinu Kutkurenović (75). Zatim je usmrtio još šest osoba − supružnike Draginju (55) i Branislava Borongića (57), Persu Banković (37), Branislava Badejevića (30), Srđana Bađikića (15) i Aniku Čogić (62). Teško je ranio Sinišu Bađikića (36) i Vanucu Baderević (70), čije je zdravstveno stanje kasnije stabilizovano.

Ovaj masovni ubica je na glavnom pretresu u Okružnom sudu u Negotinu oslobođen je krivice, jer je tim veštaka neuropsihijatara KPZ Beograd utvrdio da je on u momentu izvršenja dela bio neuračunljiv.

Neuropsihijatri su utvrdili da je jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi, koji su pratile sumanute ideje o magiji, u ovom slučaju vlaškoj magiji, i on je smešten iza rešetaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu.

I dalje se samo nagađa šta je bio okidač za njegov krvavi pir.

DRAGAN ČEDIĆ

Nezapamćena tragedija dogodila se u julu 2002. godine kad je Dragan Čedić (32) ubio sedmoro i teško ranio još četvoro ljudi u Leskovcu.

Čedić je prvo u bilijar klubu ubio Nenada Lukića (31) i ranio Slavoljuba Kržalića (47), a potom se "vartburgom" dovezao pred porodičnu kuću svoje supruge Biljane (28) i pet minuta posle ponoći upao i iz automatske puške pucao i ubio pet osoba, a jednu ranio.

U porodičnoj kući Čedić je ubio bivšu suprugu Biljanu Čedić (28), njene sestre Ivanu Kalčić (31) i Jelenu Zdravković (25), Jeleninog supruga Bobana (24) i Biljaninu komšinicu Jelenu Zlatković (29), a ranio njenu drugaricu Maju Bojković (26). Svoj smrtonosni pir ubica završava deset minuta kasnije u u kući Biserke Ristić (48), tetke ubijenih sestara, koju ubija, a njenog supruga Blagoja (51) i sina Đorđa (16) ranjava.

Pretpostavljalo se da je motiv ubistva "neraščišćeni porodični odnosi između Biljane i Dragana".

Istražni sudija Okružnog suda u Leskovcu Nebojša Stojičić obustavio je krivični postupak protiv Dragana Čedića jer je nađeno njegovo telo u šumi. Rođaci koji su mu pomagali u bekstvu su novčano kažnjeni.

JOSIP VUJIĆ

Sredinom devedesetih godina Josip Vujić , zbog zločina koji je počinio nazvan "Joso Sekira", ubio je sekirom sedmoro ljudi, bežeći od policije na putu od Subotice do Bajmoka. Svoj krvavi pir Vujić je započeo u selu Pačir, na putu između Bajmoka i Stare Moravice, gde je na spavanju ubio i opljačkao Veru Mašić, medicinsku sestru iz ovog malog bačkog sela.

Posle toga, pritajio se na nekoliko dana, da bi potom, jednog jutra, nedaleko od Železničke stanice u Subotici angažovao taksistu Zorana Budimčevića, da ga vozi na nekoliko lokacija kako bi obavio neke poslove. Kada mu više nije trebao, na periferiji grada ga je hladnokrvno ubio i njegov automobil ostavio nedaleko od obližnje deponije.

Slično je prošao i drugi taksista, Marko Vukelić, kome je nakon ubistva iz vatrenog oružja, oduzeo automobil i uputio se ka Bajmoku. Tada je već bila alarmirana policija iz svih delova Srbije i postavljane su barikade svuda oko grada, ali ubica je uspevao da ih izbegne. Na izlazu iz Subotice, nedaleko od naselja Aleksandrovo, počinjen je još jedan zločin, naočigled žrtvine supruge i maloletnog deteta. Vozeći svoj automobil, Jordan Stojanović iz Makedonije je zakačio vozilo kojim je upravljao Vujić. Obojica su potom stali i izašli iz kola. Vujić je bez i jedne reči izvukao pištolj i upucao nesrećnog Makedonca u glavu.

Sa zločinima je nastavio u Bajmoku, gde je u razmaku od nekoliko dana prvo ubio i opljačkao dve starice, sestre Nedeljku i Mariju Tomić, a potom i bračni par Savu i Anu Vukelić. Ova ubistva su počinjena sekirom. Vujić je 1997. u odsustvu osuđen na smrtnu kaznu u Okružnom sudu u Subotici, ali je ona u međuvremenu ukinuta.

On je 2010. godine isporučen Srbiji iz Mađarske gde je odslužio kaznu od 15 godina zatvora zbog ubistva taksiste nedaleko od grada Baje. Na ponovljenom suđenju osuđen je na 40 godina zatvora.

AZIS KELJMENDI

Aziz Keljmendi, vojnik (regrut) Jugoslovenske narodne armije (JNA) albanske nacionalnosti poznat je po tome što je 3. 9. 1987. naoružan automatskom puškom ubio četvoricu i ranio još pet regruta JNA. Taj je događaj poznat kao Paraćinski masakr.

Ubistva su se dogodila 1987. godine u kasarni "Branko Krsmanović" u Paraćinu nekoliko sedmica pre isticanja vojnog roka Keljmendiju.

Azis Keljmendi je, naoružan automatskom puškom, ušao u zajedničku spavaonicu i otvorio vatru na druge vojnike. Tom prilikom je ubijen Safete Dudaković, Hazima Dženanović, Goran Begić i i Srđana Simić, a ranjena su četiri vojnika. Nakon ovoga, Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija koja ga je opkolila. Tada je, po zvaničnoj verziji događaja, izvršio samoubistvo.

Vojna policija je posle tog događaja sprovela istragu. Ona nije dala odgovore na pitanje o motivima, iako neki izvori spominju nalaze lekara, prema kojima je Keljmendi mentalno rastrojena osoba. Prema nalazima istrage, Keljmendi nije imao disciplinskih problema, iako je, prema nekim izvorima, optužen za krađu.

(Espreso.co.rs)