ZA POŠTOVANJE
ŽIVORAD VEĆ 70 GODINA RADI NA PIJACI: Za sebe kaže da je jedini PREOSTALI SRPSKI SELJAK, kod njega je UVEK RED
Živorad je deka čak devet unučića
U želji da saznamo da li je došlo do promene cena voća i povrća na beogradskim pijacama, imali smo priliku da upoznamo najstarijeg prodavca Zelene pijace - Živorada Simića (87) iz sela Mali Požarevac, opštine Sopot.
Razgovor sa Živoradom započeli smo slučajno, primetivši njegovu bogatu tezgu sa domaćim voćem. Upitali smo ga da li je menjao cenu svojih proizvoda usled situacije izazvane koronavirusom, na šta nam je odgovorio da mu virus nije oštetio posao, ali i da na Zelenoj pijaci prodaje od davne 1949. godine!
Naime, Živorad je počeo da prodaje od svoje 16 godine i ovim poslom se bavi i dan danas, uprkos svojim godinama. Istakao nam je da je nekada 50 seljaka bilo na ovoj pijaci, a sada je samo on tu. Najviše je ponosan na svoje domaće grožđe i navodi da jedini u selu ima vinograd.
Govoreći o cenama, rekao nam je da mu poneki kupac neretko kaže da je ‘podigao’ cenu voća, ali on navodi da nije tako i da ponuda uvek zavisi od potražnje. ‘’Ako ja ovo voće ne mogu da prodam, ja ću ga dati za 20 dinara, jer meni ovo ne treba. Ali ako je red za kupovinu dugačak i cena voća će biti veća’’.
Nakon više od sedamdeset godina rada na pijaci, Živorad nam je istakao da je naučio da čovek mora da ima obraz i da mora da poštuje mušteriju. ‘’Ja nikada 5 dinara ne uzimam od mušterija. Svaki dinar je vredan, ali ja treba vas da poštujem kao mušteriju i vi treba opet da dođete kod mene, ne samo da vas ‘ogulim’ za pare. Tu mora da postoji poštovanje’’.
Živorad je deka čak devet unučića, na koje je ponosan i ističe da su vukovci u školama. Ipak navodi da su današnje generacija ‘gospoda’ i da niko više neće da radi. Pesimistično predviđa da ćemo, ako se stvari ne promene, za 10 godina ‘propasti’ kao država i društvo. Iako je ponosan na svoje sinove, snaje i unučiće, ističe da ukoliko bi se on razboleo niko ne bi imao da donese voće na pijacu i proda ga.
‘’Više niko ne obožava selo, svi beže u grad. U mom selu, Malom Požarevcu, 10 godina nije napravljena ni jedna kuća. Ali šta će da bude, to niko ne može da zna. Život je čudo.’’
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Mirjana Jovanović)