PAO SAM SA BICIKLA I UDARIO GLAVOM, GLEDALI SU ME KAO U POZORIŠTU: Ispovest ovog dečka je tužna slika Srbije (FOTO)

Momak koji se zove Stefan Simić podelio je veoma potresnu i zabrinjavajuću ispovest na Fejsbuku koja se tiče nevolje koja mu se nedavno dogodila.

Naime, on je pao sa bicikla u samom centru Beograda, a tom prilikom je udario glavom o beton.

Kako je objasnio, torba mu se umotala u prednji točak, a rukama je malo ublažio pad.

Toj sceni je prisustvovalo oko 50 ljudi, a niko nije prišao da mu pomogne. Nije mogao da nastavi sa vožnjom pa je nekako sam odgurao bicikl.

- Pao sam juče sa bicikle u samom centru Beograda. Umotala mi se torba u prednji točak, koji je automatski ukočio. Zadnji me digao i udario sam glavom o beton. Srećom rukama sam ublažio pad, a sve je bilo tako brzo da nisam ni znao šta me snašlo. I to pred pedesetak ljudi, i niko ne prilazi. Ustao sam relativno brzo, skupio stvari, i umesto oni mene, smirivao sam njih. Pitao da li ide krv... Pošto nisam mogao da vozim, nastavio sam da guram bicikl i otišao. Nešto dalje sam vratio lanac koji je pao, odsedeo na klupi dvadesetak minuta Dok ne prođe prvi šok. Kako samo bezazlene stvari mogu da nas tresnu o beton. Ma koliko da si fizički spreman, brz, iskusan.. I svi ti ljudi koji su bili oko mene kao u pozorištu, niko nije rekao ni reč. Kao da gledaju pad na internetu, ili na filmu. Umesto da oni priđu meni, prišao sam ja njima. Kako je moglo da bude, bilo je manje više ok.. Izgrebana kolena, ruke, usne koje i dalje peku, malo jači udarac u donji stomak i to je to, napisao je iskren mladić.

Kako je istakao, nisu mu bili jasni ljudi koji su se ponašali kao da su se našli u nekom virtualnom svetu.

- Ali mi ljudi i dalje nisu bili jasni. Kao da se sve to desilo u nekom virtuelnom svetu. A ne pred njima, na par metara od njih. Dok stoje i čekaju. Ćutao sam dugo nakon toga, pomalo posramljen. Prvo što sam dozvolio da mi se to desi, zbog torbe koja je kad tad morala da upadne u točak.. A drugo taj osećaj iznenadne nemoći.. Ne zato što sam se posebno uplašio. Nego me stigla tuga što mi nije prišao nijedan jedini čovek. Gledali su me kako se dižem, skupljam stvari i nastavljam dalje. U obrnutim situacijama, ne da dižem nekoga ako padne, nego pridržavam ljude i pre nego što padnu. Paziš druge, kao što paziš sebe. Gubi se osećaj za čoveka, svako gleda svoja posla, i sve moraš sam. Ne daj bože da padneš, u svakom smislu, malo je onih koji će da te dignu, i sve do ovog statusa, bukvalno nikome nisam rekao. Moje nisam hteo da opterećujem, oca da ne bi paranoisao i držao mi lekcije, a majku da ne bi brinula. Pozvao sam najbolju prijateljicu, koja živi nedaleko odatle, ali mi je rekla da je zauzeta pa nisam stigao ni njoj da kažem. Nisam hteo da joj smetam, nisam hteo ni ovim ljudima da smetam, nikome. Zato sam brzo otišao, da im ne kvarim dan, ni mojima, nikome.. Izvinjavam se što smetam vama, ali moje pisanje doživljavam kao intimni dnevnik, a neki tekstovi se sami napišu. Ne od fizičke boli, koja dođe i prođe nego neke druge, kada shvatiš koliko si prepušten samome sebi, iskren je do kraja ovaj mladić koji nakon pada našao u velikoj neverici.

Njegove reči treba da budu pouka svima. I onima koji su prisustvovali nezgodi u koju su nemo gledali, ali i svima ostalima.

Šta vi mislite o ovom događaju? Pišite nam u komentarima...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)

Pogledajte na nasem youtube kanalu