AMERIKA NA NOGAMA! Šta ako kandidat za predsednika UMRE ovako blizu izborima? OVO SU SVE OPCIJE

Nijedan kandidat na američkim predsedničkim izborima do sada nije umro niti je morao da se povuče iz trke koja je tako blizu izbora, ali hospitalizacija predsednika Donalda Trampa zbog korona virusa samo mesec dana pre izbora 3. novembra pokrenula je pitanja šta će se dogoditi ako se to dogodi.

Tramp ima 74 godine, a njegov protivnik koji je navodno relativno dobrog zdravlja Džo Bajden ima 77 godina i najstariji je demokratski kandidat u istoriji. Šta ako predsednički kandidat napusti trku?

Odlaganje predsedničkih izbora?

To nije verovatno. Datum izbora je pravna kategorija i oni su uvek u utorak posle prvog ponedeljka u novembru.

I Kongresni dom, i Predstavnički dom u kojem demokrate imaju većinu i Senat u kojem republikanci imaju većinu, morali bi da pristanu na odlaganje.

Čak i tokom američkog građanskog rata, izbori 1864. održani su kako je planirano i Abraham Linkoln je osvojio drugi mandat, piše "Jutarnji list".

Može li se kandidat zameniti?

I Republikanska i Demokratska stranka imaju pravila o tome kako zameniti predsedničkog kandidata ako je potrebno.

U slučaju Republikanske stranke, 168 članova Nacionalnog komiteta stranke moglo bi glasati za izbor Trampovog zamenika.

Odbor bi takođe mogao da ponovo sazove nacionalnu konvenciju sa više od 2.500 delegata za izbor novog kandidata, ali zbog kratkog roka to verovatno nije izvedivo. U oba scenarija bila bi potrebna prosta većina.

Za demokrate, novog kandidata izabralo bi gotovo 450 članova Nacionalnog odbora stranke.

Da li kandidat za zamenu može biti na glasačkom listiću?

Verovatno ne. Problem je što su glasački listići već odštampani i više od tri miliona Amerikanaca već je glasalo dopisno.

Šta je sa elektorskim koledžom?

Iako su izbori opšti, za izbor predsednika potrebna je apsolutna većina od 538 članova Izbornog koledž.

U svakoj saveznoj državi SAD, osim u dve, Nebraski i Mejnu, kandidata koji dobije najviše glasova birača u državi dobija sve svoje izborne glasove. Ništa u ustavu ne obavezuje elektore da glasaju za ovog ili onog kandidata, ali Vrhovni sud je u julu presudio da države mogu da kazne tzv. neposlušne elektore koji neće glasati po volji većine birača.

Članovi elektorskog koledža okupiće se u svojim državama 14. decembra i glasaće za predsednika i potpredsednika.

U slučaju da kandidat umre ili se povuče pre nego što glasači glasaju, stvari bi se mogle zakomplikovati. Tada se primenjuju zakoni pojedinih saveznih država, ali svaka stranka bi u teoriji mogla da uputi svoje birače da glasaju za zamenskog kandidata. Kongres će potvrditi izborne rezultate 6. januara 2021, a pobednik će se zakleti na mestu predsednika 20. januara.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Jutarnji list)