SEĆANJE NA ZLOČIN
MILINKO JE ŽIV IZAŠAO IZ USTAŠKOG LOGORA, SAD SE OBRATIO IZ JAJINACA Preživeli smo dušegupke, bili bez hrane i vode
- Ropstvo je ćutanje, rekao je Ćosić u svojim "Deobama". Ova Ćosićeva rečenica nas podseća da o zločinu uvek treba govoriti i da istinu ne treba prećutkivati - napomenuo je Čekić
Milinko Čekić, počasni predsednik Udruženja logoraša i potomaka “Jasenovac” obratio se na komemeraciji u Jajincima, kod Spomenika žrtvama zloglasnog stratišta, gde se obeležava Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja.
Čekić je jedan od retkih koji je kao dete preživeo strahote hrvatskih logora. On je istakao da ovaj zločin ne sme da se zaboravi i da Srbija uvek mora da se podseća na strahote koje su urađene našem narodu.
- Pozdravljam vas u ime članova logoraša Jasenovac iz Beograda, koje je prošle godine obeležiilo 60 godina rada na čuvanju sećanja i širenju istine o počinjenom genocidu na srpskim, jervrejskim i romskim narodom od strane nacističke Nemačke, fašističke Hrvatske i drugih fašističkih zemalja tokom II Svetskog rata. Ropstvo je ćutanje, rekao je Ćosić u svojim "Deobama". Ova Ćosićeva rečenica nas podseća da o zločinu uvek treba govoriti i da istinu ne treba prećutkivati. U svetskoj istoriji ustaška nezavisna država Hrvatska je svrstana u 15 najsmrtonosnijih režima nacističke, rasističke i ksenofobne orjentacije u 20. veku. To je bila država u kojoj je na delu vladao teror, kakav nije viđen u istoriji ljudske civilizacije. Zločin nije vršen samo na starijima, već nisu pošteđena ni deca. Bila je to jedina zemlja koja je imala logor za decu, koji nisu služili za odgoj i vaspitanje, već za umiranje.
Prvo bi dolazila glad, nakon toga bolest i na kraju smrt. Postoje pojimenični podaci da je u ustačkim logorima umrlo 23 hiljada dece a čak 19 hiljada dece umrlo je u Jasenovcu. Na teritoriji bivše nezavisne fašističke Nemačke, prema do sada prikupljenim podacima, stradalo je 74. 762 dece, a ovim podacima treba dodati i stradalu decu na teritoriji Srbije. Logor na beogradskom Sajmiištu, čijim žrtvama danas odajemo počast,.spada u grupu logora kojima su takođe počinjeni stravični zločini 1941. i početkom 1942. Bio je to logor u kojim su zatvorneci dovođeni iz svih krajeva Jugoslavije, a najviše iz su potkozarskih opština, odatle su vođeni na strelište, negde na sever Evrope, a neki su pobijeni u samom logoru, čak 11 hiljada. Oko pet hiljada je vraćeno u Jasnovac, do koga su krajem avgusta 1945. godine u zatvorenim stočnim vagonima putovali pet dana putovali bez vode i hrane. U Jasenovac je stiglo oko 40 procenata preživielih. Za sudbinu Roma i Jevreja građani uglavnom znaju, bilo da su ubijeni u topovskim šupama, bilo da su ubijeni na Sajmištu ili ugušeni u automobilu zvanom dušegupka i sahrajneni ovde.
Oko 12 hiljada Roma, Jerveja i Srba u Jabucu kod Pančeva. Nacizam je ideologija koja ne sme da ima budućnost u svetu, posebno na prostoru Srbije, jer su ovde ugašena mnoga ognjišta - završio je Čekić.
Ovaj dan posvećen je sećanju na Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.
Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se 22. aprila u spomen na taj dan 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Sistem koncentracionih logora "Jasenovac" predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu.
U periodu između 1941. i 1945. godine u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece (logor u Jastrebarskom).
Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, sistem koncentracionih logora obuhvatao je više lokaliteta na teritoriji današnje Hrvatske i BiH.
Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je koncentracioni logor na Starom Sajmištu u Beogradu, čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944.
(Espreso.co.rs)