OTVORENO O SVEMU
DIJANA HRKALOVIĆ OTKRILA DA SE BORI S TEŠKOM BOLEŠĆU! Rekla je šta joj sada LEKARI PROGNOZIRAJU
Oglasila se prvi put posle skoro godinu i po dana
Dijana Hrkalović, nekadašnja državna sekretarka u MUP-u Srbije, 29. maja prošle godine misteriozno je napustila državnu službu i povukla se u ilegalu. Prvi put posle skoro godinu i po dana, u ekskluzivnom intervjuu za „Alo!“ odgovara na sva pitanja, tračeve i spekulacije koje je o njoj širila „obaveštena“ čaršija.
- Šizofrene, direktno kontradiktorne teorije Đilasove opozicije o meni potpuno jasno daju potvrdu o lažima u tim iskazima iz kojih ni sami ne umeju da se iščupaju… Nije me smenio ni predsednik Vučić, nije me smenio ni ministar Stefanović, nije me uopšte niko smenio.
U dogovoru sa njima, zbog borbe sa opakom i komplikovanom bolešću napustila sam svoj prethodni radni angažman, što smatram časnim sa svoje strane, jer ne bih mogla u punom kapacitetu da se posvetim poslu, koji je prezahtevan, preodgovoran i traži punu posvećenost, ukoliko neko želi da ga radi kako treba.
Sve što radim u životu, trudim se da dam sve od sebe.
Ranije me je bilo sramota da pričam o svojoj bolesti, mislila sam da je to slabost, ali sada se više ne stidim, ne doživljavam to više kao slabost, već me je borba s tim samo ojačala.
Kako lekari prognoziraju, narednih meseci konačno bih mogla da ovu važnu životnu bitku privedem kraju… Kad čovek sačuva sebe, onda može dalje da se nosi sa svim izazovima. Ali ako izgubi zdravlje, izgubio je sve. Tako da ne žalim ni za čim, ne lamentiram nad svojom sudbinom, završavam konačno ovu veliku bitku za oporavak svog zdravlja, a onda se radujem novim izazovima koje mi život može doneti. Jer ja volim izazove.
Pomenuli ste Vučića i Stefanovića, šta sa ove distance mislite o njima?
- Kao neko ko je mnogo godina proveo sa njima, pre svega mladih godina, od dvadesetih do tridesetih, kada čovek počinje da se formira kao odrasla ličnost, mogu da kažem da sam ponosna što sam imala tu čast da učim od njih. Aleksandar Vučić je čovek koji je toliko briljantan, toliko neumorno vredan, i toliko snažan lider, da osećam strahopoštovanje prema njemu, iako ljudi koji me poznaju za mene tvrde da imam petlju i da se ne plašim nikoga.
Izaziva divljenje u svakom smislu, i mislim da mi kao građani Srbije treba da budemo mirni i srećni, što imamo takvu osobu na čelu države, koja nas vodi sigurnim i dobrim putem. Malo zemalja u svetu može da se pohvali takvim šefom države. Što se ministra Stefanovića tiče, za kog sam svedok već godinama da je iskren, lojalan i sposoban Vučićev saradnik, radeći s njim u MUP-u, videla sam neverovatnu želju i energiju da pomogne policajcima da žive bolje i oni i njihove porodice, jer to zaslužuju s obzirom na to koliko se teškim poslom bave, a s druge strane, da istovremeno rezultati rada Ministarstva budu izuzetni.
I naravno, tolika njegova energija, disciplina u radu, takva posvećenost policajcima, i bezbednosti građana, takva borba koju je ministar Stefanović lavovski izneo, uprkos brojnim neosnovanim napadima na njega, morala je da dovede do cilja u vidu nikad boljih rezultata Ministarstva i zadovoljnih policajaca. To što je on uradio za MUP nije uradio niko pre njega, i to će vam svaki policajac reći.
Od većih plata, bolje opreme, boljih uslova za rad, ogromnog broja vozila, pa do enormnih zaplena narkotika i visokog stepena rešavanja najtežih krivičnih dela. Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez velike podrške i pomoći Aleksandra Vučića. Ponosna sam što sam imala priliku da radim s njima i da učim od njih. I hvala im na svemu, od srca.
Kako ocenjujete Vučićevu politiku danas?
- Vučić je čovek sa vizijom, i toliko iznad svih nas u svojoj genijalnosti, da je nekad teško ispratiti više koraka unapred šta je tu plan. I uvek je na kraju dobro po građane Srbije. Igra ozbiljan šah na međunarodnom nivou, i sjajno mu ide, koliko vidim. A ljudi ne mogu ni da zamisle koliko je to teško, i koliko čovek mora da bude mudar, da sve u svakom trenutku drži u glavi, da meri, da vaga, a sve u cilju toga da za svoju zemlju izbori najbolje moguće rešenje.
To Vučić radi i svaka mu čast, ne znam kako to uspeva. On je jedna neverovatna kombinacija mudrosti kakvu svaki ozbiljan lider treba da ima, a opet, s druge strane, takve empatije, topline i želje da pomogne svakom čoveku, svakom građaninu ove zemlje. Neverovatna kombinacija ličnosti. Mislim da sve što je fascinantno, neobično, mudro i istinski dobro zaslužuje divljenje. A to je Aleksandar Vučić, specifičan i poseban.
A kako ocenjujete rezultate Stefanovića u MUP-u od vašeg odlaska?
- Dobri rezultati MUP-a su nešto što je zavisilo od ministra Stefanovića, i uopšte ne postoji dobar rezon da se ti rezultati mere na osnovu parametra pre i posle mog odlaska. Ali ako baš hoćete, istini za volju, poslednjih godinu dana, cifre zaplene narkotika i stepen rešavanja najtežih krivičnih dela su na nikad boljem nivou. I tako i treba da bude, iz godine u godinu treba da budu sve bolji, da se standardi stalno podižu, radujem se svakom uspehu MUP-a i ministra Stefanovića.
Pisalo se da ste smenjeni po direktnom nalogu američkih tajnih službi, CIA, DEA… jer ste navodno deo kavačkog narko klana?
- Čitajući takve tekstove poslednjih godinu i po dana u svojoj samoizolaciji, slatko sam se smejala. Zašto ljude uvek privlače neke misterije, i zašto imaju potrebu da prazan prostor i nepostojanje informacija o nekome ili nečemu popunjavaju teorijama zavere i raznim drugim paranoidnim sadržajima, nikada mi do kraja neće biti jasno.
Verovatno zato što se svako teško bori sa neizvesnošću i dosadom. Dakle, osim zvanične, dobre međunarodne saradnje, koju sam imala sa DEA na temu borbe protiv organizovanog kriminala dok sam obavljala prethodne dužnosti, verujem da me se ti ljudi jedva i sećaju, a kamoli da oni imaju neke veze sa mojim odlaskom.
Verovatno su se i oni pomalo čudili takvim tekstovima opozicije, ukoliko je to i došlo do njih, a nadam se da nije, jer ne volim da se naša država sramoti na međunarodnom planu zbog šizofrenih izjava Đilasove opozicije. Kad kažem šizofrenih, mislim bukvalno šizofrenih, jer kako biste drugačije tumačili da neko prvo kaže: „Nju je smenila DEA“, pa „Smenio je FBI“, pa „Smenila je CIA“, a onda „Ne, ne, ona je zaštićeni svedok DEA“. Pa odlučite se više, gospodo. Ne zasmejavajte nas, i ne ispadajte smešni. Što se takozvanog kavačkog klana tiče, mada više nisam sigurna da su na današnji dan takve podele i imena i dalje održivi u realnosti, vreme je da konačno stavim tačku na tu priču.
Nikada nisam imala dodira ni sa jednom organizovanom kriminalnom grupom, pa ni sa ovom, kako je zovete, kavačkom, nikada ih nisam srela u životu, niti komunicirala s njima na bilo koji drugi način, a još manje pomagala i bila njihov „deo“. Ja sam bila deo tima koji se na međunarodnom planu godinama borio da pošast zvanu organizovani kriminal na ovim prostorima očisti koliko god je to moguće, i svoje zdravlje sam uložila u to. Pozivam i javno sve nadležne institucije da provere ove moje navode, i poligrafski me testiraju.
Neki „obavešteni“ izvori tvrdili su i da ste, dok ste bili u MUP-u, lično naređivali, a možda i izvršavali ubistva pripadnika suprotnog, škaljarskog klana?
- To su monstruozne optužbe i jezive laži. Pitam se čiji bolesni mozak tako nešto može da plasira. Ko svoje bolesne frustracije leči optužujući mene, ženu, da sam činila teška krivična dela? I šta je cilj? Nikada, ponavljam, nikada nisam naredila bilo čije ubistvo, izvršila ili učestvovala kao saizvršilac u bilo čijem ubistvu, niti pomagala u prikrivanju krivičnog dela ubistva ili ubistva u pokušaju. Na ovu temu je vreme da se stavi tačka, pozivam nadležne organe da ispitaju sve te navode, a spremna sam i da idem na poligrafsko testiranje. Skoro da nema teksta o Vama u kom se ne pominje Vaša bliskost sa ubijenim vođom navijača Aleksandrom Stankovićem, ali i Nenadom Vučkovićem. Šta je zaista tačno u tim pričama?
- Taj tekst je prvi put objavio „Kurir“, pre nekoliko godina, tužila sam ih za neistinite navode, dobila sam presudu Višeg suda broj 10 ПЗ br. 595/17, koja je postala pravnosnažna 5. 12. 2018., u kojoj se navodi o mojoj povezanosti s tim licima eksplicitno pobijaju kao neistiniti. Naravno, „Kurir“ nikada nije objavio ovu presudu, a onda su drugi mediji jednostavno preuzimali taj tekst iz godine u godinu, umesto da provere prvo sa mnom istinitost takvih navoda pre nego što ih objave.
A ja nisam čovek koji će da ide okolo i da se pravda za nešto za šta nisam kriva, pod jedan, i pod dva, da sam tužila sve te medije koji su to ikada objavili, verovatno bih poslednje dve godine spavala u sudnicama, pogotovo što zdravstveno nisam sposobna, a i stvarno ne želim da mi život prođe u tome. Tako da ostavljam pravo svakome da donese svoj sud o meni, odnosno da misli šta god želi, nije moja stvar.
Javnost vas je upamtila po verbalnom duelu sa Boškom Obradovićem u Lučanima. Šta danas mislite o Bošku, a šta o njegovom političkom partneru Đilasu?
- Mislim isto što sam mislila i onda. Mudri ljudi, govore tiho i polako. I to samo onoliko malo koliko je smisleno i dovoljno. Drekavci kao Boško su sve suprotno od toga. Ne volim brbljive ljude, a ne volim ni glupe ljude. Što se Đilasa tiče, ona foliranja sa suzama su bila jeftina predstava, jer su suze zapravo bile vapaj za foteljom, za novcem, za moći, za kojom toliko pati što je ostao bez nje. Moć je snažan pokretač, a on je upao u tu zamku. Oni su spremni na sve i ne prezaju ni od čega. Isti oni ljudi, koji su pokrali milione od građana ove zemlje, usudili su se da najstrašnije vređaju tek upokojenog oca ministra Stefanovića i to u danu kada je čovek preminuo. Inače, bio je to pošten i skroman čovek, koji je svima pomagao… To pokazuje najbolje o kakvim ništavnim ljudima je reč. Jadna li je ta opozicija koju predvode ovako bezvredni ljudi.
Nedavno ste doktorirali na Filozofskom fakultetu, a čak ni opozicioni mediji koji su pratili vašu odbranu doktorata, nisu mogli da nađu nijednu zamerku. Hoćete li se možda posvetiti ubuduće svojoj profesiji - psihologiji?
- Iskoristila sam ovo vreme između operacija da završim doktorske studije na psihologiji. Baš mi je drago što su opozicioni mediji došli da prisustvuju mojoj odbrani disertacije u nadi da će mi naći zamerku, jer sam znala da verovatno neće ni razumeti sve ono što govorim, a kamoli da mi nađu zamerku u poznavanju materije kojom se bavim evo već devet godina, o čemu svedoče moji naučni radovi proteklih godina iz oblasti socijalne psihologije i političkog marketinga. Trenutno pišem još tri naučna članka za objavu, kad to završim, posvetiću se poslu. Da, volela bih da se bavim psihologijom, pre svega u domenu rada sa žrtvama nasilja, pre svega nasilja u porodici, ženama i decom, koji su zlostavljani na fizički ili emocionalni način. Ne mogu da smislim nasilje, ni nasilnike. Kao što kaže Bertrand Rasel: „Strah je izvor okrutnosti“ i Isak Asimov: „Nasilje je poslednje utočište nesposobnih“. Hoću da pokažem tim ženama i toj deci koliko su oni ti koji su zaista hrabri. Mislim da tu zaista mogu da dam veliki doprinos, odnosno da mogu da iskoristim znanje i iskustvo koje imam da pomognem onima kojima je pomoć najviše potrebna.
Juče je u objavljena informacija da želite da se dokopate funkcije ministra policije i da ste zbog toga napali Bratislava Gašića, kog ste navodno nazvali „Vučićevim kerom“?
- Ja sebe smatram lojalnom Vučiću, da li to onda znači da za sebe mislim da sam ker? Zašto bih to onda mislila ili govorila za bilo koga drugog? Cenim ljude koji su uz Vučića i koji znaju koliko im je pomogao i koji umeju to da mu vrate. Izuzetno poštujem funkciju direktora BIA, ponikla sam u toj Agenciji. Sa Batom Gašićem nikada nisam imala dodirnih tačaka, tako da ne vidim što bih ja njega komentarisala. Ovaj tekst je potekao od jedne osobe koja sebe naziva policajcem, ali za kog većina zna da je kriminalac, a ne policajac, što će se medijski i procesno narednih godina, sigurna sam, i pokazati. Takođe, taj gospodin je povređen od strane ove dame, i sa ovom damom je odlučio da se obračuna na ovakav način, umesto da je pogleda u oči i kaže joj šta ima. Više sreće sledeći put u skupljanju petlje. Što se tiče ovih kvazianalitičara, Božidara Spasića i Svetozara Vujačića, sve ovo što pominju o „kompleksima, sujeti, želji da se oberučke prihvati mesto ministra policije ili direktora BIA da je ponuđeno, kao i tome da je vreme za moju funkciju odavno prošlo, i da sam bezbednosno beznačajna“, govori zapravo upravo o njima, njihovim dubokim željama, žaljenjima, nadanjima, kompleksima. To se u psihologiji zove projekcija. Što se tiče toga da li je moje vreme za vraćanje nazad u politiku prošlo, o tome odlučuje samo jedan čovek. Ne tamo neki advokat, niti tamo neki bivši operativac DB-a, već na njihovu žalost samo jedan, jedini čovek. Ukoliko taj čovek bude smatrao da sam dostojna da ponovo budem deo njegovog tima, rado ću prihvatiti i biće mi čast da dam svoj doprinos napretku Srbije i njenoj boljoj budućnosti. Godinama u šestom mesecu trudnoće
Kruže priče i da ste smenjeni jer ste nosili dete uticajnog mafijaša? A potom i da ste to dete abortirali?
- I te priče su mi bile simpatične, opet šizofrene, jer kad, dok me ne vide, kažu „Trudna je, ima veliki stomak“, a onda kad me vide bez stomaka, onda kažu „A mora da je abortirala“. Ja godinu dana slušam kako sam u šestom mesecu trudnoće. (smeh) Hoću li ikad izaći više iz tog šestog meseca? Evo, kao što možete Vi danas i lično da se uverite, nisam trudna, a svakako nikad ne bih abortirala, to je protiv mojih principa. Nemam nameru da postanem majka u nekom skorijem periodu, mislim da još nisam spremna za to. Nisam ni u ljubavnoj vezi ni sa kakvim uticajnim mafijašima. Zapravo, nisam uopšte ni u kakvoj ljubavnoj vezi. Sav fokus mi je na zdravlju. Ako taj deo uopšte nekoga i zanima, a izgleda da mnoge zanima moj privatan život. I ne razumem zašto.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Alo.rs)