BILI SMO NA NAJSLAĐEM MESTU U BEOGRADU, jeli najkvalitetniju čokoladu i ubrali kakao sa drveta! Prste da poližeš!

U Beogradu je otvoren Muzej čokolade, i na sam naziv mnogima krene "voda na usta" pa požele da zavire u svet te neodoljive poslastice. Čokolada već vekovima očarava sve generacije, pa ni stari ni mladi nisu imuni na neodoljiv miris i ukus.

Muzej čokolade vam predstavlja ovu poslasticu na najbolji mogući način, a pored ukusa, zadovoljiće i edukativnu stranu, jer pruža informacije koje je teško saznati sa strane. Koncipiran je tako da se sastoji iz četiri potpuno različite i živopisne sobe.

Prva soba - PRAŠUMA

Ova prostorija je uređena u stilu južnoameričke prašume, jer je kakao otkriven pre 4.000 godina u upravo na prostorima južne Amerike. Otkrili su ga drevni narodi, Maje i Asteci i Inke i kakao su smatrali božanstvom. U jednom trenutku je vredeo više od zlata. Oni su dali ime čokoladi, zvali su je šokolate, što znači gorka voda i imali su je u neograničenim količinama.

Ovde se nalazi drvo i plod kakaa, za sve posetioce koji nikada nisu videli kako kakao izgleda u prirodi, kao i tron astečkog cara Montezume. Posebno je zanimljiva glava Majanskog božanstva iz čijih usta svaki gost izvlači svoje proročanstvo za taj dan.

U međuprostoriji se nalazi velika kuća napravljena od čokolade, čak najveća na Balkanu. Teška je čak 6 kilograma i vlasnik muzeja kaže u šali da svako može da proba da je pojede, ali ako ne uspe moraće da ostavi muzeju nadoknadu.

Druga soba - EVROPA

Druga prostorija je uređena u stilu Španije iz 16. veka, jer je kakao tada stigao u Evropu iz Južne Amerike, a doneo ga je Kolumbov general Ernan Kortez. On je čokoladu video kod cara Montezume, jer je tamo bio čest gost. Nakon što je stigao u Španiju, kakao se čuvao kao tajna još sto godina. Služio se samo vojnicima, jer podiže raspoloženje i nivo energije, što je i naučno dokazano.

Dve najvažnije osobe u istoriji čokolade su španski kralj Filip II, kome je Kortez doneo kakao. Druga je dama, Ana od Habzburga, koja je najzaslužnija za širenje kakaa po Evropi, zato što je bila udata za Luja XIII i posluživala je gostima kakao, što je doprinelo brzom širenju.

Na zidu je prikazan proces proizvodne čokolade od ploda do gotovog proizvoda. Ispod se nalazi mašina koja pravi čokoladu. Ceo proces pre aktiviranja mašine je isti kao kada se pravi kafa. Za 72h ova mašina može da napravi najkvalitetniju čokoladu.

Zanimljivo je da bela čokolada nije čokolada, jer u sebi ne sadrži kakao, već pravi se od kakao putera.

Svaki gost dobija najkvalitetniju toplu čokoladu sa sertifikatom, sladoled i moći će da proba Rubi čokoladu. To je najnovija vrsta čokolade i ima ukus bele čokolade sa višnjom. Roze je boje, a boju dobija od zrna, jer postoje razne vrste kakaovca.

Treća soba - SRBIJA

Treća soba prikazuje istoriju čokolade u našoj zemlji. Prva čokolada u Srbiji je napravljena 1902. godine i zvala se "Olga". Proizvela ju je porodica Šonda, poreklom iz Grčke. Konstantin Šonda je čokoladu nazvao "Olga" po svojoj preminuloj ćerki.

Izložen je i originalni omot "Roda" čokolade, to je današnja Menaž čokolada (Soko Štark), a potpuno je isti recept u upotrebi i danas. Druga porodica koja je počela da proizvodi čokoladu je iz Subotice i preziva se Ruff. Ispod omota od tih čokolada nalaze se i originalne kutije iz tog doba. Neke od njih odnele su prestižne nagrade, najznačajnije za taj period.

U uglu sobe se nalazi bicikl, koji je služio kao mlin za kakao kada nestane struja, a proizvodnja nije smela da staje. Ovakav način prozvodnje postoji i danas u Južnoafričkoj Republici. Mnogi tvrde da čokolada dobije posebnu strukturu, drugačiju nego što je nama poznata.

Četvrta soba - FASHION ROOM

Poslednja prostorija najviše podseća na današnje vreme i miris u njoj opija toliko da se može osetiti ukus prave čokolade. Tu možete napraviti fotografije kao profesionalac ili se fotografisati pored štikle od čokolade. Muzej je najponosniji na ručno rađeni sat, koji je napravljen specijalno za njih, a u izradi je i Hram Svetog Save.

Tu se nalazi i 3D štampač koji štampa kockice čokolade, to je najzanimljivije najmađim posetiocima, dok starijima pažnju odvlače starinske kutije i bicikl.

- Na ideju da otvorim muzej sam došao tako što dosta putujem i video sam da svaki grad ima jedan ovakav, pa sam pomislio zašto da ne i Beograd. Znam da je ideja fantastična. Posetioce najviše iznenadi sama priča o čokoladi, kao i miris - odgovorio je vlasnik na pitanje koje je neizbežno.

U muzeju smo saznali i da Srbi godišnje pojedu 4 kilograma čokolade u proseku, dok Nemci pojedu mnogo više od nas. U Kini i Japanu se dosta manje jede slatko, ali se trendovi polako menjaju i sve više azijskih naroda ne može da odoli ovoj neverovatnoj poslastici.

Bonus video:

Espreso.co.rs