POSETILI SMO NARODNI MUZEJ U BEOGRADU: Otkrivamo kako je korona uticala na njegov rad i koje su novine (FOTO)

Narodni muzej u Beogradu predstavlja najstariju muzejsku ustanovu u našoj državi. Pozicioniran je u centralnom jezgru srpske prestonice, na Trgu Republike, te je svako ko je makar jednom posetio Begrad imao priliku da ga vidi. Muzej je osnovan ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića davne 1844. godine, kao Muzeum serbski, koji na jednom mestu treba da sabere starine i da ih sačuva za buduća potomstva. Ubrzo je prerastao u zvaničnog reprezenta države i društva, svedočeći o snazi kulture i muzeja u Srbiji.

Naša redakcija posetila je muzej u želji da sazna novine, kao i da približi našim čitaocima i čitateljkama rad i izložbe koje Narodni muzej trenutno nudi. Prilikom posete imali smo priliku da razgovaramo sa kustoskinjom muzeja, Lidijom Han, koja nas je ljubazno dočekala i odgovorila na sva naša pitanja.

Razgovor smo započeli na temu koju danas ne možemo da izbegnemo - krizom izazvanom koronavirusom. Zanimalo nas je kako su se muzej i njegovi zaposleni nosili sa ovom nesvakidašnjom i nepredviđenom situacijom koja je zaustavila čitav svet. Za početak, Lidija nam je istakla da je muzej, kao i brojne druge institucije u državi, bio prinuđen da se zatvori 15. marta što je u velikoj meri pokvarilo planove i programe muzeja koji su predviđeni već u naredne dve godine. Među otkazanim programima, najveći se ticao velike međunarodne izložbe ‘’Trebenište’’ koja je trebala da bude realizovana u saradnji sa kolegama iz Severne Makedonije i Bugarske, a na kojoj bi bio predstavljen reprezentativan materijal sakupljen iz sve tri države u poslednjih sto godina.

‘’Nakon potpunog zatvaranja od 15. marta već smo 23. aprila, uz preporuku Ministarstva kulture, omogućili zainteresovanima individualnu posetu, ali bez mogućnosti stručnog vođenja, radionica, predavanja, koncerata i ostalih aktivnosti muzeja. Muzej je morao da se prilagodi novonastaloj situaciji - dezinfikovanju prostora u saradnji sa ljudima koji su stručni za to, nabavkom aparata za dezinfekciju ruku i sličnim aktivnostima koje su učinile muzej bezbednim za naše posetioce’’, navela nam je Lidija.

Takođe, kustoskinja navodi da čim je došlo do zatvaranja muzeja, već sledećeg dana on je intenzivirao i promenio način rada na internetu, odnosno zvaničnom sajtu i društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram. Na zvaničnom sajtu se otvorila se posebna stranica, virtuelni muzej, na kojoj su postavljene VR izložbe. Od samog početka pokazano je veliko interesovanje virtuelnih posetilaca koji kao da su se prelili iz muzejskog prostora na onaj virtuelni. ‘’Jeste da smo ostali bez publike, kao i svi muzeji širom sveta, ali je publika prešla u online sferu’’.

Sa Lidijom smo govorili i o ponovnom otvaranju muzeja. Zanimalo nas je, pre svega, da li se broj posetilaca smanjio. Prema njenim rečima, nakon otvaranja muzeja tog 23. aprila posetioci su naravno bili veoma oprezni prilikom posete, što se i očekivalo. Broj posetilaca se drastično smanjio u odnosu na prethodne godine, tačnije rečeno desetostruko. ‘’Sa posetiocima i dalje nismo došli u onu fazu gde smo stali 15. marta. Podsetimo, muzej je prošle godine imao preko 200.000 posetilaca u toku godine, ali je ove to daleko drugačije. Ohrabrujuće je to što beležimo porast na društvenim mrežama’’.

Pitali smo je i koliko se gosti muzeja pridržavaju propisanih epidemioloških mera prilikom posete, na šta nam je kroz osmeh ispričala da je Narodni muzej prilično striktan što se toga tiče i da se nije opuštao ni u onom periodu kada svi ostali građani i građanke jesu. ‘’Posetioci su nam čak prebacivali kako su bili u određenim ustanovama bez maski i da jedino Narodni muzej meri temperaturu. Takođe, muzej je oprezno sačekao da deca pođu u školu i pratio statistike i preporuke kriznog štaba, kako bi tek od 1. oktobra ponovo počeo sa radionicama i ostalim pogramima koji su se odvijali online. ‘’Ipak smo spremni da, ukoliko bude bilo potrebe, ponovo pređemo u virtuelni svet’’.

U drugom delu razgovora sa Lidijom smo razgovarali o novinama u Narodnom muzeju i izložbama koje su predviđene do kraja godine. Napomenula nam je da je trenutno otvorena prva tematska izložba od ponovnog rada muzeja, a to je izložba pod nazivom ‘’Damnjan nad iskustvima Damnjana’’. Reč je o izuzetno značajnoj izložbi umetnika koji je obeležio našu umetničku scenu počev od sredine 20. veka. Narodni muzej imao je tu čast da organizuje ovu retrospektivnu izložbu zahvaljujući poklon zbirci njegovog brata. Radomir Damnjanović Damnjan umetnik je izrazite individualnosti, a opet u svako vreme izuzetno aktuelan u skladu sa najnovijim tokovima evropske umetnosti, prvenstveno slikarstva. Izložba će moći da se pogleda do 13. decembra, a satnice za njeno vođenje su utorkom u 12h i subotom u 17h.

Za kraj, pitali smo Lidiju šta naši čitaoci i čitateljke moraju obavezno da posete prilikom posete Narodnog muzeja. ‘’Naša postavka ima toliko bisera, tako da kada se ovde i organizuje stručno vođenje kroz stalnu postavku to je nemoguće izvesti. Bisera je mnogo i teško ih je prebrojati. Ja svakako savetujem svim našim sugrađanima i sugrađankama da obavezno posete Narodni muzej, da dođu otvorenog duha i bez predrasuda, da obiđu našu stalnu postavku i da dopuste da ono što njima ostane u sećanju prepoznaju kao ono što je značajno za njih lično, a svakako ono što mi čuvamo i izlažemo to je značajno za našu kulturnu baštinu koja nam je svima značajna i za koju se nadam da ćemo uspeti da sačuvamo za buduća pokolenja’’, navela nam je Lidija dok smo se pozdravljali sa njom.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)