BIO SAM GEJ DOK SE NISAM ZALJUBIO U PRIJATELJICU! Ali pravi zaplet je TEK USLEDIO!

Nakon što je otkrio da je panseksualac, Sam Vilkinson odlučio je svoju priču da podeli s javnošću i time im poručiti kako ne trebaju ograničavati svoju seksualnost. Njegova priča sledi u nastavku:

'Ova priča započela je jedne kišne noći u februaru, kada smo moja cimerka Ester i ja bili pozvani u izlazak u istočni London. Dvoje prijatelja s kojima smo išli su popili previše votke, pa ih je obezbeđenje odmah izbacilo iz kluba. Zajedno su otišli u noć, ostavivši Ester i mene same i pomalo razočarane zbog prekinutog izlaska.

Krenuli smo kući, popili neko staro belo vino, jeli kebab i na kraju se srušili na kauč gledajući televiziju. I prije nego što sam to shvatio, sedećeg smo se jutra Ester i ja probudili goli u krevetu. Vodili smo ljubav. Sve mi je to bilo prilično zbunjujuće jer je Ester tri godine moja najbolja prijateljica ujedno i cimerka. Zatim tu dodajte i činjenicu da sam otvoreno, glasno i ponosno govorio da sam homoseksualac.

Jutro nakon prethodne noći je moglo biti neprijatno, ali ispalo je blaženo jednostavno: odmah sam znao da sam zaljubljen u tu devojku i to već dugo vremena. Prvi smo se put sreli na poslu prije nekoliko godina i sigurno mogu reći da nismo kliknuli odmah. Mislio sam da je lepa, ali malo previše drska, plus njen se engleski jezik još uvek razvijao, pa se trudila da drži korak s mojim mumljavim naglaskom iz Eseksa. Jednom kad smo se upoznali, počeli smo da se više družimo, jedemo zajedno, odlazimo u pab i ubrzo smo se preselili zajedno sa zajedničkim prijateljem. Oduvek je među nama postojala ‘energija’ - ali ta je noć promenila stvari. U tako blistavoj jasnoći video sam koliko sam se zbog nje osećao posebno svakog dana, i ako bih tako mogao da se osećam do kraja života, onda sam pronašao pravu ljubav. Jednostavno je sve došlo na svoje mesto.

Ester se probudila i bila je skroz opuštena oko cele te situacije, pa smo prirodno opet imali odnos (samo da proverim da nije sve bio san). Sve se odvilo vrlo prirodno, što je bio i produkt Esterine osetljivosti i razumevanje moje situacije. Iako mi je trebalo nekoliko dana da promislim što se tačno događa, nisam mogao poreći da iznutra osećam leptiriće, imam znojave dlanove, ne mogu se koncentrisati i slično. Odmah sam napustio tipa s kojim sam se viđao, odlučivši se za apsolutnu iskrenost, što je stvorilo jednu vrlo neprijatnu situaciju.

Ester i ja odlučili smo u roku od dve nedelje pravilno da razmotrimo stvari. Napravio sam haos kada sam rekao prijateljima i porodici šta se dogodilo.

Moji su roditelji bili iznenađeni, ali i podrška kao i uvek. S vremenom su se pojavila očita pitanja o mojoj seksualnosti, na koja u početku nisam baš znao da odgovorim. Jedino što sam znao je bilo da volim Ester i to je bilo to. Apsolutno nisam mogao da poreknem kako sam se osećao, pa je označavanje sebe kao ovog ili onog bilo na drugom mestu. Jednom kad smo bili zajedno nakon nekoliko meseci i pričali tokom karantina, došli smo i do teme razgovora o seksualnosti. Ester me uveravala da moja istospolna privlačnost nije bila faza i apsolutno nije bilo razloga da se označim kao bilo šta.

Ona je nepopravljivi romantik, pa me podstakla da poslušam svoje srce umesto glave. Bila mi je podrška, i kao i uvek, učinila da se osećam potpuno lagodno. Iako je za mene još uvek postojalo jedno mučno pitanje koje se jednostavno nije pomeralo, a to je: Zašto Ester pre nisam video u romantičnom svetlu? Je li to bilo zato što smo bili tako dobri prijatelji? Je li to samo bilo pravo mesto i pravo vreme? Ili sam poricao svoje osećaje prema njoj zbog dublje suzdržanosti u vezi sa svojom seksualnošću?

Prvo sam priznao da sam gej svojoj porodici i prijateljima kad sam imao 18 godina i odlazio na fakultet. To je bio ogroman kliše, ali odlazak od kuće dao mi je prostora da se prvi put otvorim i prigrlim svoju seksualnost. Odlučio sam da mi se sviđaju muškarci i to je to. To je jednostavno imalo smisla. U školi sam se razlikovao od ostalih dečaka, a prijateljstva sam mogao održavati samo s devojčicama. Bio sam ​​štreber, zabrinut i izbjegavao sam sportove.

Tokom sledećih nekoliko godina imao sam pregršt veza s muškarcima, nekih dobrih, nekih loših, nekih užasnih i nekih uobičajenih. Jednom kad sam diplomirao i preselio se u London, bilo sam pomalo ošamućen nedostatkom bliskosti prema bilo kojem od njih - i kao i većina ljudi koji su se zabavljali u ranim 20-ima, i ja sam preispitivao vlastitu sposobnost voljenja. To je bila suština problema. Još uvek sam gledao na ljubav unutar ograničenja, pogotovo jer sam se nedvosmisleno označio kao homoseksualac.

Do 21. godine počeo sam privatno preispitivati ​​ta ograničenja, ali pokušavao sam ignorisati te misli i suzdržavati se toliko da sam bio spreman dati zeleno svetlo blago privlačnoj osobi s istaknutom osobnošću i penisom. Ali netko ko bi moje dane i noći ispunio beskrajnom radošću, i da slučajno ima vaginu, nikada se nije ni pojavio na mom radaru.

Da sam malo pre bio spreman preispitati vlastitu seksualnost, shvatio bih da sam panseksualac. Dao sam si malo vremena za razumijevanje bogate LGBTQ zbirke pojmova, a ideja panseksualnosti nekako mi je pobegla. Panseksualnost je seksualna, romantična ili emocionalna privlačnost prema ljudima bez obzira na njihov pol ili rodni identitet. Mislio sam da završavam svoj osećaj usamljenosti priznanjem da sam homoseksualac, da napokon pronalazim svoje mesto na svetu. Ali to nije bilo ni približno tako.

Trebale su mi tri godine prijateljstva s Ester da sruše te barijere i večno sam zahvalan na okolnostima zbog kojih sam se zaljubio u nju i proširio parametre svoje seksualnosti. Esther i ja upravo smo zajedno proslavili sedam meseci veze i znam da ćemo ih slaviti još puno, puno više. Jednom kad se koronavirus malo smiri, planiramo proputovati svet, počevši od njenog rodnog grada Pariza. Nikad nisam mislio da će me zaljubljivanje u nekoga naučiti da volim sebe, a sada, potpuno mirno, mogu biti ponosan na put koji me odveo do nje', piše Metro.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Metro/24sata.hr)