INTERVJU ANĐELKE PRPIĆ POSLE KOJEG VIŠE NIŠTA NEĆE BITI ISTO! Ovo su njene NAJDUBLJE tajne koje NIKO NE ZNA!

Nosi osmeh kao najlepši nakit i kao oružje protiv loših ljudi. Stoji uspravno i čvrsto na svojim nogama. Vetrovi tuge i iskušenja nisu je poljuljali, ali ni oborili. Sreća, sin joj daje snagu da optimistično gleda na budućnost. Osim najbližih, posao je čini zadovoljnom i srećnom ženom.

Iako se u medijima poslednjih meseci provlačila priča da se Anđelka rastala od supruga Daria Prpića, harizmatična glumica o privatnom životu ne želi da govori, pa je uglavnom koncentrisana na snimanje seriju “Azbuka mog života” pod rediteljskom palicom Jelene Bajić Jočić.

Kaže da, kada je dobila poziv od Jelene, prva reakcija joj je bila iskrena.

- Žao mi je što ima samo 10 epizoda - to je bila moja reakcija. I pomislila sam kako bih volela da odigram više likova u ovoj seriji... Dakle, radnja, likovi, zaplet su me zainteresovali kao gledaoca, uzbudili kao glumicu.

Ono što je zanimljivo da ti je u seriji najbolja prijateljica, kao i u privatnom, Anja Mandić. Kako je snimati sa kumom?

- Anja Mandić i ja smo se i okumile snimajući “Andriju i Anđelku”. Kako se od tada intenzivno družimo, zavolele smo se jako i čini mi se da će to prelivati sa ekrana. Neretko nam se i privatno pridruživala Aleksandra Janković, odnosno ja njima dvema i tu se stvorilo predivno prijateljstvo, podrška. Kao neka sigurna zona.

Lidija i Sunčica su oslonac, podrška, najbolje prijateljice, kritičari, rame za plakanje... Koliko je jednoj ženi u pravnom životu, poput tebe bitno da nađe takvu prijateljicu? Da li njima pokazuješ emocije ili to sebično čuvaš za sebe?

- Naravno da je svakome potrebno rame za plakanje, ali i trezven pogled... Mi žene smo sklone da sve delimo. Ali nema to veze sa ženskim tračarenjima. Delimo i tugu i radost. Sećam se da kada sam dobila svoju prvu glavnu ulogu u “Žene sa Dedinja” nisam mogla da se radujem dok nisu stigle moje najbolje prijateljice. Tek kada sam njima rekla, sve je dobilo značaj. Dakle, Ljica, Tića, Jela, Vanesa, Suza, Maja, Mara, Anja! Moja reprezentacija!

Ovo je snažna i emotivna priča koja će dočarati sve ljudske slabosti, mane, probleme. Da li si neko ko beži od problema ili se suočavaš?

- Umem i glavom kroz zid, a umem i da zabijem glavu u pesak i čekam da prođe. Svi smo ponekad slabi, ponekad najhrabriji. Težim uvek ka rešavanju, ali moramo ići svojim tempom. Pomaže gurka, tu uleću prijatelji. Psihoterapije su najbolji put definitivno.

Tvoja vedrina i pozitivan duh te čine jednom od omiljenih ličnosti pa te mnogi svojataju. Koliko to zna nekada da bude teret?

- To je za mene kompliment. Jako retko neko nema mere ili šlifa, a i to nije iz loše namere. Zaista je svaki čovek lepši nasmejan. Gajim svoj osmeh, hranim ga, a sebi oprostim kada mi ne pođe za rukom.

Zasmejavaju me sin i sopstvena smotanost

Tvoja najveća radost je svakako sin Jakša. Kao i svako dete, sigurno je i on znatiželjan, ali kao majka od čega strepiš, šta te tišti, kako ga izvesti na pravi put?

- Svako vreme, razdoblje nosi svoje breme. Nisam pristalica da se potencira kako je ovo nikada gore za odrastanje. Promišljeno i istrajno sa puno ljubavi. Čini mi se da je to dobar put. Moramo sebe da popravljamo da bismo i njima bili dobri. Sve to su zadaci koji, koliko god da nas nekada brinu, lepi su i raduju me.

Ti druge zasmejavaš, ali ko tebi zna da razvuče osmeh?

- Sin, prijatelji, trenutak kada sam postala tetka, dobra pesma, sopstvena smotanost... Dug je spisak.

Koliko je korona poremetila glumce i uticala na njihove finansije?

- Novac nam je neophodan, lakše je kada nas to ne mori. Samostalnim umetnicima je ovaj period zaista teško pao i nisam zadovoljna kako su zbrinuti. Ali iznad toga je ipak potreba da se stvara i iskaže, da se razmeni sa drugim stvaraocima i najvažnijim faktorom, publikom. To je čini mi se najviše poremetilo naš esnaf. Polako se stvari vraćaju u normalu i raduje me to. U nove pobede, ali uz oprez jer će ovaj sumaniti period, čini se, još trajati

Koliko su ti teško pali dani za vreme korone, karantina? Da li preipsituješ sebe?

- Uvek preispitujem sebe, to mi je polazna tačka, i nije posledica karantina. Rano je da pričamo o periodu koji smo svi traumatično doživeli, čini mi se da treba da prođe još vremena. Ali život ipak ne staje, izgleda da moramo svi da nađemo neke nove načine. Dok je pravih ljudi, dobrih filmova, knjiga, nije tako strašno.

(Espreso.co.rs / Blic.rs)