KAĆA I VLADICA SE 7 MESECI BORE ZA ŽIVOTE LJUDI U NIŠU: Njihova ljubav posle 7 godina traje i u crvenoj zoni!

Katarina Fudulović (22) i Vladica Marinković (24), medicinska sestra i tehničar iz Niša, zajedno gaze sedmi mesec u crvenoj zoni Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš i sedmu godinu zabaljanja.

Oboje su bili nezaposleni, ali ni časa nisu časili da se prijave za rad u kovid bolnici, bez obzira na sve nepoznanice oko korone.

Vladica je počeo 9. aprila, a sedam dana kasnije tu je bila i Katarina.

- Nisam se plašila korone, to je naš posao, koji ne bi imao smisla s tim strahom. Ali sam se plašila skafandera jer sam klaustrofobična. U početku je bilo mnogo teško, prvi put gledamo kako ljudi umiru. Skidamo ih s aparata, tela stavljamo u kese. Dođem kući utučena, ni sa kim ne pričam. Posle se navikneš, znaš da moraš da se nosiš s tim. Ako ti ne uđeš i ne pomogneš ljudima, ko će drugi. Lekari i sestre su tu najbitniji - priča za Kurir Katarina.

Kolege su im izašle u susret pa su uvek u istoj smeni.

Srećemo se u tampon zoni - ja ulazim, on izlazi. Šok, pa radost na njegovom licu

- Ni u jednom trenutku nismo dosadili jednom drugom. Lakše nam je kad smo zajedno. Mnogo puta sam htela da odustanem. Tolika gužva, toliko posla, dođe mi da plačem, me mogu više. Ali on je tu, kaže: Zar sad da odustaneš. Potrebni smo". I idem dalje. Ovo je još više učvrstilo našu ljubav - kaže Katarina.

Vladica je završio medicinsku školu, ali dosad nije radio u struci. I prvo - pa muško! Crvena zona.

- Te skafandere i naočare sam video samo na slici. Pa to oblačenje, ni ne znaš kako, uče te. I kad uđeš u crvenu zonu - druga dimenzija. Monitori pište, pumpe pište.Trebalo je vremena da se uklopimo. Pa magle naočare, ne vidiš ništa, ni temperaturnu listi. I onda tresneš glavom da ti padne kapljica znoja na naočare i napravi "putić" kroz koji ćeš da vidiš. Tako je bilo dok nismo provalili caku da nam se magle naočare. Bilo nam je teško da se uklopimo, em smo pod skafanderima, em ne znamo koji nam je posao. Ja sam muško pa malo lakše od Kaće podnosim. Najteže je kad se ugasi ljudski život. A najgore što do zadnjeg momenta pričaš s pacijentom i za minut on je več intubiran. I mnogi se nikada ne probude - priča nam Vladica.

A dolazak njegove voljene u crvenu zonu, tek je bio šok za oboje.

- Vlada na dežurstvu od 12 do 16 sati u crvenoj zoni. A mene u 11 sati zovu da počinjem da radim i da već u 16 ulazim u kovid zonu. Pisala sam mu poruke, ali ništa nije video jer ne može da ima telefon kod sebe. I srećemo se u tampon zoni - ja ulazim, on izlazi. Šok, pa radost na njegovom licu - seća se Katarina, a Vladica dodaje:

- Taman izlazim, prskaju me dezinficijensima i pogledam pored mene - Kaća! Koliko sam se obradovao! Al' kad pomislih kakav je horor dole, nije mi bilo svejedno zbog nje, kako će to podneti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir)