KORONA JE UPRAVO POSTALA JOŠ ZARAZNIJA: Ako se ovako nastavi, ni maske nas više neće štititi, jedan faktor odlučuje

Sa korona virusom svet se bori od decembra 2019. godine, ali se o njemu još mnogo toga ne zna. Stručnjaci širom sveta istražuju koronu u nadi da će nova saznanja pomoći u obuzdavanju opasnog virusa koji je zarazio više od 33 miliona ljudi širom sveta. Međutim, najnovije istraživanje donosi loše vesti.

Naučnici u Hjustonu ove nedelje su objavili studiju o više od 5.000 genetskih sekvenci korona virusa i otkrili da se dešava neprekidno nakupljanje mutacije virusa, a jedna od tih mutacija ga je najverovatnije učinila još zaraznijim.

Dobra vest u celoj priči je da ove mutacije nisu virus učinile smrtonosnijim, a nema ni dokaza da sada izaziva teže kliničke oblike infekcije.

"Kod svih virusa se dešavaju genetske mutacije, a većina njih nije od nekog velikog značaja", istakli su naučnici.

Кorona virusi poput SARS-CoV-2 su relativno stabilni jer imaju mehanizam korekture prilikom repliciranja. Ali svaka mutacija predstavlja rizik, a trenutna rasprostranjenost korona virusa (sa nekoliko stotina novih slučajeva širom sveta svakoga dana) pruža mu obilje šansi da se promeni mutacijama, navodi se u studiji bolnice "Hjuston Metodist".

Nova studija, koja još nije recenzirana, do sada je najveća pojedinačna agregacija genetskih sekvenci virusa u Americi. Jedinu veću seriju sekvenci na svetu objavili su početkom ovog meseca naučnici iz Velike Britanije i doneli su sličan zaključak - mutacija koja menja strukturu "šiljatog proteina“ na površini virusa verovatno je odgovoran za brzo širenje tog određenog soja.

Virusolog Dejvid Mortens, nakon uvida u novu studiju, kaže da postoji velika mogućnost da je virus, krećući se kroz svetsku populaciju, vremenom postao zarazniji. To bi, smatra on, moglo da oteža obuzdavanje pandemije!

Jedna od potencijalnih opasnosti je da, usled takvih mutacija, korona virus prestane da reaguje na naše pokušaje da ga zaustavimo, poput nošenja maski i fizičke distance.

Iako su zaštitne maske, distanca i redovno pranje ruku za sada jedini način da zaustavimo širenje virusa, Mortens kaže da, kako virus postaje zarazniji, to je sve "veštiji" u zaobilaženju barijera.

Sve to može da utiče i na razvoj vakcine.

"Moguće je da ovaj korona virus, kada naš imunitet na nivou populacije postane dovoljno visok, pronađe način da zaobiđe naš imunitet. Ako bi se ​​to dogodilo, bili bismo u istoj situaciji kao i sa gripom. Moraćemo stalno da jurimo mutacije i menjamo formulaciju vakcine u skladu sa tim", objašnjava Morens.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mondo)